Amazonska prašuma, koja ima suštinsku ulogu u uravnoteženju svetske klime i pomaže u borbi protiv globalnog zagrevanja, trpi posledice pandemije korona virusa.
Krčenje šume se povećalo za 55 odsto u prva četiri meseca 2020. u odnosu na isti period prošle godine, jer su ljudi koristili krizu kako bi ilegalno sekli drveće.
Deforestacija, ilegalno rudarstvo, uništavanje tla i šumski požari se nalaze na vrhuncu u poslednjih 11 godina i naučnici kažu da se brzo približavamo tački bez povratka, posle koje Amazonija više neće funkcionisati kako treba.
Ovde ćemo istražiti na koje načine se Amazon dovodi do ivice opstanka i pitaćemo šta devet zemalja koje dele ovaj prirodni resurs radi kako bi ga zaštitile.
Korona virus i šuma
Najveća i najraznolikija tropska šuma na svetu je dom za 33 miliona ljudi i hiljadu vrsta biljaka i životinja.
Od kada je korona virus pogodio Brazil u martu, država Amazonas beleži najveću stopu zaraze u Brazilu, a zdravstveni sistem u ovoj federalnoj državi ima najmanje sredstava.
Kao i na drugim mestima, socijalna distanca i zabrana putovanja ograničili su širenje virusa.
Ali to znači da agenti na terenu, koji bi štitili rezervat od napada, ne mogu da rade i idu u patrole, kaže Džonatan Macover iz organizacije Survajval internešnal.
U aprilu, kad je porastao broj obolelih i države su uvele strože mere izolacije, krčenje šume je naraslo za 64 odsto u odnosu na isti period 2019, preliminarni su rezultati podataka dobijenih sa satelita, koje je sprovela agencija INPE.
Prošle godine, nezapamćeni požari su uništili velike šumske površine u Amazoniji. Vrhunac sezone požara se očekuje u julu, što će se podudariti sa vrhuncem krize izazvane korona virusom.
Brazilske vlasti su angažovale vojsku u Amazoniji kako bi zaštitili prašumu, suprotstavili se nelegalnom krčenju šuma i šumskim požarima. Ali kritičari tvrde da vladina retorika i političke odluke zapravo ohrabruju drvoseče i nelegalne rudare.
I pre porasta iz ove godine, stopa deforestacije u devet amazonskih država rasla je u kontinuitetu.
Brazil i Bolivija su među prvih pet zemalja u kojima nestaje šuma u 2019, a u Boliviji je zabeležen rekordni gubitak šumskog pokrivača zbog požara.
Ali to nije jedini problem.
„Ako samo govorimo o krčenju šuma kada mislimo na gubitke u regiji Amazona ja to zovem ’velikom zelenom laži’“, kaže klimatski ekpert Antonio Donato Nobre.
„Uništavanje amazonske tropske šume do sada je mnogo veće od površine od skoro 20 odsto šume, koja se pominje u medijima.“
Kako bismo stekli bolji uvid u razmere uništenja, Nobre kaže da je neophodno uzeti u obzir sve podatke o degradaciji ove regije.
To se dešava kada kombinacija različitih pretnji u jednom delu šume, poput požara, seče drveća ili nedozvoljenog lova, ugroze pravilno funkcionisanje ekosistema.
Čak i ako u toj oblasti ne nestanu drveće i biljke, ova vrsta degradacije ostaviće tropsku šumu bez osobina koje su suštinski važne za planetu.
Naučnici kažu da ako ne preokrenemo sadašnje stope deforestacije i degradacije, posledice klimatskih promena mogu da stignu brže nego što smo očekivali.
Nije svako krčenje šuma isto
Najčešći način merenja krčenja šuma je „gubitak šumskog pokrivača“ - gde je šumska vegetacija potpuno izbrisana.
Samo u 2019. u predelu Amazona nestalo je četiri miliona hektara šumskog pokrivača, prema podacima organizacije Global forest voč.
Gotovo polovina toga bila je prašuma - 1,7 miliona hektara šume koja je bila u izvornom stanju i bogata biološkom raznolikošću. Svakog minuta 2019. nestajala je šuma veličine tri fudbalska terena.
Ovo može izgledati beznačajno - svega 0,32 odsto šume u celokupnoj biozoni Amazonije - ali je i pitanje kvaliteta.
„Svaki iskrčeni hektar znači da deo ekosistema prestaje da funkcioniše, a to utiče na ostatak“, kaže stručnjakinja za kišne šume sa Univerziteta Okford Erika Berenger.
U poslednjih 10 godina, podaci o gubitku prašume i dalje su visoki u većini amazonskih država.
Koja je uloga drveća?
Prašuma je dom drveća koje može da bude staro stotinama ili čak hiljadama godina. Ono igra značajnu ulogu u ublažavanju posledica klimatskih promena, pošto deluju kao ogromno skladište ugljen-dioksida.
Mali deo CO2 koji apsorbuje drveće tokom fotosinteze ispušta se u atmosferu tokom disanja. Ostatak se pretvara u ugljenik koji drveće koristi za proizvodnju šećera potrebnih za njihov metabolizam.
Što je drveće starije i veće, sakuplja više ugljenika.
Prema doktorki Berenger, veliko stablo (sa prečnikom od najmanje 3 metra) može da apsorbuje između tri i četiri tone ugljenika. To odgovara količini od 10-12 tona ugljen-dioksida, koliko automobil izbacuje tokom četiri godine korišćenja.
Mnogi ljudi veruju da bismo nadoknadili ono što smo izgubili u Amazonu, potrebno je da samo sadimo drveće na drugom mestu. Ali to nije tačno. Erika Berenger, Univerzitet u Oksfordu
Jedna od direktnih posledica deforestacije je oslobađanje ugljen-dioksida koji je šuma apsorbovala. Šumski požari ili raspadanje posečenih stabala takođe vraćaju ugljenik skladišten u drvetu ponovo u gas.
Iz tog razloga, naučnici se plaše da će Amazonija prestati da bude skladište ugljenika, već ozbiljan emiter ugljen-dioksida, čime se ubrzavaju posledice klimatskih promena.
U jednoj nedavno objavljenoj studiji se tvrdi da već sada 20 odsto amazonske regije emituje više ugljen-dioksida nego što apsorbuje.
(Ne)vidljivo uništavanje Amazonije
Eksperti poput Antonija Nobre veruju da deforestacija ne prikazuje u potpunosti šta je izgubljeno i da je neophodno uzeti u obzir i „degradaciju“.
Ovaj fenomen je rezultat klimatskih promena poput suše, kao i ljudskih aktivnosti – spaljivanja ili nezakonitog sečenja, kojim se ugrožavaju vitalne funkcije šume. Međutim, kada gledamo iz vazduha, ne deluje da se bilo šta neobično događa sa šumom.
Ne bismo smeli da posečemo nijedno jedino stablo u regionu Amazona. Antonio Nobre, INPE
„Iako nije izgubljena vegetacija u potpunosti, tlo je suvlje i osetljivije. To menja mikroklimu šume i čini da se lakše šire požari, jer se tlo brže zagreva“, objašnjava Aleksandar Lis, profesor tropske ekologije na Metropoliten univerzitetu u Mančesteru.
Naučnici takođe upozoravaju da je degradacija važan faktor u otpuštanju uskladištenog ugljen-dioksida. Nova studija udruženja za mapiranje socio-ambijentalnih informacija u Amazoniji RAISG donosi podatak da 47% svih emisija u regiji Amazona su posledica degradacije.
A u sedam od devet zemalja, kroz koje protiče Amazon, kako oni tvrde, degradacija je glavni izvor emisija ugljen-dioksida.
Degradacija takođe čini da je šuma manje efikasna. Šuma gubi, na primer, mogućnost da stvara kišu za sebe.
Ako posmatramo i deforestaciju i degradaciju zajedno, više od 50 odsto Amazonije ne vrši svoju ekološku funkciju za klimu ovog regiona, kaže Antonio Nobre.
On kaže da su degradirane oblasti u Amazonu dva puta veće od onih gde je raskrčena šuma.
Nedavno objavljen izveštaj kolumbijske vlade potvrđuje da je između 2012. i 2015, u delu Amazona u ovoj državi nestalo je 187.955 hektara šume, a 414.605 hektara je degradirano, što je dva puta više u odnosu na oblast deforestacije.
Pa zašto onda ne razgovaramo o degradaciji kada merimo gubitak šume u Amazoniji?
„To je komplikovan fenomen za merenje, zato što iako videmo degradaciju preko satelitskih snimaka, potrebno je da imate podatke sa samog tla kako bismo razumeli celu sliku – bez obzira da li je oblast manje ili više degradirana ili se oporavlja“, kaže Aleksandar Lis.
Među zemljama kroz koje protiče Amazon, samo Brazil redovno objavljuje godišnje cifre o degradaciji. Međutim, naučnici širom regiona pokušavaju da prikupe relevantne podatke kako bi se formirala šira slika o trenutnom stanju šume.
Šta će se desiti kad izgubimo šumu?
Ako se nastavi proces krčenja šume i degradacije na ovom nivou, Amazonija će prestati da funkcioniše kao tropski ekosistem, čak iako njegovi delovi budu netaknuti.
Country | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | |
bolivia | 0.16 | 0.34 | 0.54 | 0.86 | 1.11 | 1.36 | 1.67 | 1.9 | 2.49 | 2.85 | 3.16 | 3.31 | 3.62 | 3.75 | 4.18 | 4.54 | 4.74 | 5 |
brazil | 0.46 | 0.89 | 1.46 | 1.98 | 2.39 | 2.72 | 3.03 | 3.23 | 3.56 | 3.79 | 4.11 | 4.28 | 4.55 | 4.79 | 5.63 | 6.23 | 6.62 | 7 |
colombia | 0.12 | 0.16 | 0.3 | 0.41 | 0.49 | 0.68 | 0.83 | 0.94 | 1.05 | 1.19 | 1.3 | 1.42 | 1.57 | 1.66 | 1.83 | 2.13 | 2.5 | 2.7 |
ecuador | 0.06 | 0.09 | 0.14 | 0.2 | 0.25 | 0.32 | 0.4 | 0.47 | 0.56 | 0.67 | 0.8 | 0.92 | 0.98 | 1.08 | 1.22 | 1.44 | 1.59 | 1.7 |
french-guiana | 0.02 | 0.04 | 0.08 | 0.1 | 0.13 | 0.16 | 0.21 | 0.23 | 0.26 | 0.29 | 0.39 | 0.41 | 0.45 | 0.47 | 0.52 | 0.56 | 0.59 | 0.6 |
guyana | 0.02 | 0.04 | 0.06 | 0.08 | 0.1 | 0.12 | 0.15 | 0.18 | 0.22 | 0.25 | 0.31 | 0.33 | 0.38 | 0.43 | 0.52 | 0.6 | 0.64 | 0.7 |
peru | 0.07 | 0.13 | 0.22 | 0.36 | 0.45 | 0.56 | 0.69 | 0.86 | 1.01 | 1.14 | 1.39 | 1.6 | 1.79 | 1.94 | 2.15 | 2.41 | 2.61 | 2.8 |
suriname | 0.02 | 0.03 | 0.05 | 0.07 | 0.08 | 0.1 | 0.13 | 0.17 | 0.2 | 0.24 | 0.34 | 0.39 | 0.47 | 0.53 | 0.61 | 0.72 | 0.84 | 0.9 |
venezuela | 0.02 | 0.07 | 0.09 | 0.12 | 0.15 | 0.2 | 0.24 | 0.28 | 0.34 | 0.38 | 0.42 | 0.46 | 0.51 | 0.55 | 0.73 | 0.8 | 0.86 | 1 |
Izvor: Global forest voč |
Možda smo opasno blizu onome što naučnici nazivaju „tačke preokreta“ – kada će se priroda Amazonije potpuno promeniti.
Ovo će se desiti kada deforestacija dostigne 20 do 25 odsto, što se može desiti u narednih 20 ili 30 godina.
To će izazvati duge sušne periode, a temperature u šumi će porasti. Drveće će početi da umire, a tropska kišna šuma će izgledati više kao suva savana.
Projekcija, međutim, i dalje ne uzima u obzir degradaciju zbog komplikovanog merenja u panamazonskoj regiji – zajedničkom amazonskom biomu koji se prostire duž različitih nacionalnih država.
To znači da je ovaj momenat bliži nego što mislimo. Šta može da se desi posle tačke preokreta?
Manje kiše
Naučnici ne mogu da kažu sa sigurnošću šta će značiti iznenadna transformacija u amazonskoj tropskoj kišnoj šumi.
Međutim, brazilski klimatolog Karlos Nobre kaže da temperature u regionu mogu da porastu od 1,5 do 3 stepena u oblastima, koje će postati degradirane savane. A i tada bez uzimanja u obzir mogućih povećanja koje je već izazvalo globalno zagrevanje.
To može da ima katastrofalne posledice na lokalnu privredu. Manje kiše i veće temperature znače da će biti manje vode za životinje i za uzgoj useva kao što je soja.
Više bolesti
Neke studije povezuju krčenje šuma sa povećanjem broja bolesti koje prenose komarci, kao što su malarija i lišmanijaza.
Proces degradacije mogao bi da navede insekte da potraže druge izvore hrane i približe se urbanim naseljima.
A rast temperature mogao bi da dovede do više kardiovaskularnih i respiratornih bolesti povezanih sa vrućinom, kaže Beatriz Olivijera, iz brazilske Mreže za istraživanje klimatskih promena (Red-Klima).
„Čak i ako uslovi koje imamo danas ostanu isti, temperatura u amazonskom regionu mogla bi do 2070. godine da se poveća za osam stepeni Celzijusa, kad se uzme u obzir krčenje šuma i globalno zagrevanje.“
„Zamenjivanjem prašume drugim ekosistemom, ovo povećanje moglo bi da bude još veće ili da se desi još skorije.“
Možemo li da sprečimo tačku prekretnice?
Prema Karlosu Nobreu, postoji način.
„Prvo, treba da uvedemo politiku potpune zabrane krčenja šuma u regionu Panamazonije, i to smesta, zajedno sa programom ponovnog pošumljavanja na jugu, jugoistoku i istočno od Amazona, što su najugroženije oblasti.“
„Ukoliko bismo mogli da povratimo 60.000 ili 70.000 kvadratnih kilometara u ovoj velikoj oblasti, gde sušna sezona već traje mnogo duže, mogli bismo da pomognemo da šuma ponovo počne bolje da funkcioniše i postane otpornija.“
To ne deluje kao lak zadatak u skorijoj budućnosti.
Kako izgledaju pretnje u devet zemalja Amazonije?
Deforestacija i razlozi za nju glavni su izvor trvenja između vlada devet zemalja Amazonije, ekologa, kompanija i domorodačkih grupa: želja za ekonomskim razvojem sukobljava se, najprostije rečeno, sa očuvanjem Amazonije i njenih domorodačkih naroda.
To utiče na ekosistem čitavog regiona, uključujući onaj koji nije deo same Amazonije, pa i šire od nje.
Antonio Nobre kaže: „Prsten koji čine centralno-južni Brazil i basen Rio de la Plate bio bi pustinja da nije Amazona.“
„Ljudi nemaju pojma šta bi značilo izgubiti ovaj veličanstveni hidrološki sistem.“
Šta, dakle, izaziva krčenje šuma u svakoj od zemalja Amazonije, koliko je primarne šume do sada izgubljeno i šta čine njihove vlade?
Požari koji su izbili u Boliviji u maju 2019. godine uništili su skoro dva miliona hektara šume, prema organizaciji „Prijatelji prirode“ zaduženoj za posmatranje.
Pola od toga nalazilo se u zaštićenim oblastima, poznatim po bogatom biodiverzitetu.
Ekolozi kažu da je vlada Eva Moralesa podsticala krčenje šuma politikom prodaje zemlje iz amazonskog regiona biznismenima i njenog dodeljivanja farmerima.
year | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | |
hectares | 46130 | 52313 | 56086 | 93893 | 69906 | 73075 | 90479 | 65473 | 169272 | 103733 | 88466 | 45314 | 88129 | 38848 | 122277 | 102906 | 57883 | 90531 |
Izvor: Global forest voč |
Do proširenja granice zemljoradnje uglavnom je došlo kako bi se podstaklo sađenje soje i stočarstvo, u nadi da će doći do izvoza na kinesko tržište. U avgustu 2019. godine, Morales je proslavio prvi izvoz govedine u Kinu iz Santa Kruza.
Ista oblast zaslužna je za skoro polovinu proizvodnje soje u Boliviji 2018. godine i najviše je bila pogođena požarima iz prošle godine.
Kao odgovor na kritike tokom krize sa požarima, Morales je zaustavio prodaju zemlje u Santa Kruzu nazvavši to „ekološkom pauzom“.
Pitali smo bolivijsko ministarstvo za životnu sredinu šta je njegova strategiji za smanjenje krčenja šuma, ali nismo dobili odgovor.
Brazil je dobio pohvale iz inostranstva zbog smanjenja krčenja šuma između 2004. i 2014. godine – kumulativni pad od 80 odsto za skoro 10 godina.
Ali je gubitak šuma još jednom počeo da raste.
year | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | |
hectares | 1497092 | 1396414 | 1854977 | 1716304 | 1337658 | 1063041 | 1004269 | 657409 | 1080839 | 739458 | 1035878 | 579279 | 874127 | 777059 | 2717808 | 1963295 | 1280391 | 1294540 |
Izvor: Global forest voč |
U novembru 2019. godine, vlada je objavila podatke koji potvrđuju predviđanja eksperata: da se između sredine 2018. i sredine 2019. godine krčenje šuma u Amazoniji povećalo za 30 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.
Raskrčeno je oko 980.000 hektara zemljišta, što je najveća šumska oblast posečena još od 2008. godine.
A ove cifre ne računaju avgust 2019. godine, kad je požar u Amazoniji bio najgori.
Vlada predsednika Žaira Bolsonara tvrdila je da je za požare kriva sušna sezona. Ali istraga IPAM-a i Federalnog univerziteta u Akri pokazala je upravo suprotno.
Prema njihovom izveštaju, požari u Amazonu direktno su povezani sa krčenjem šuma.
„Nakon što obore drveće, ostave ih nekoliko meseci da se osuše, potom ih zapale da bi raščistili vegetaciju. Zemljište se zatim koristi za sađenje trave kako bi se napravili pašnjaci“, kaže Erika Berenger.
Prema FAO-u, 80 odsto gubitka šume u Brazilu direktno je ili indirektno povezano sa stočarstvom na farmama. Brazil je najveći izvoznik govedine na svetu. To čini 7 odsto BDP-a zemlje i 4,6 odsto njenog izvoza.
Danas oko 40 odsto stoke u zemlji uzgaja se u amazonskim državama. Ali to je samo deo priče.
Oko 60 miliona hektara brazilske Amazonije smatra se javnim površinama ili, tačnije, nemaju zakonsku svrhu koju definiše vlada.
One nisu oblasti za konzervaciju, niti domorodačke teritorije, na primer. Ljudi krče ovu zemlju, seku drveće i stavljaju stoku na nju, što je najjeftiniji način da se ona zauzme, kaže Stabile.
Parče zemlje bez drveća više vredi na tržištu.
Primarna svrha raskrčene zemlje u Brazilu je stočarstvo. Ali, cilj nije nužno zaraditi novac od mesne industrije, već od prodaje zemlje Marselo Stabile, iz IPAM-a, Amazonskog instituta za proučavanje životne sredine
Sledeći korak u lancu je ilegalno nabaviti tapiju na zemlju i prodati je, kaže Stabile. Potom nađu drugo parče šume i kreću ispočetka. Zemlja se često prodaje velikim zemljoradnicima i teško je reći koji komad zemlje je zakonski očišćen, a koji nije.
Isto se dešava u Kolumbiji, Peruu i Ekvadoru.
Prema rečima Stabilea i drugih istražitelja, Brazil bi mogao da udvostruči ili utrostruči broj stoke, a da ne poruši nijedan novi hektar amazonske prašume.
„Tu se radi o špekulisanju zemljom“, kaže on. „Kad bi vlada definisala ove javne prostore, oni bi prestali da budu unosni.“
Ekolozi i istražitelji kažu da saopštenja i politika Bolsonarove vlade podstiču krčenje i progon domorodačkih naroda.
Iako vlada ovo negira, predsednik je izjavio da želi da okonča „industriju ekoloških taksi“ i smatra da zemlja ima previše konzerviranih oblasti. Vlada takođe želi da dopusti rudarstvo na zemlji koja pripada domorodačkim plemenima.
Između januara i septembra 2019. godine, napadi na zemlju domorodačkih naroda i njeno zauzimanje povećalo se za 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Za to se odgovornima smatraju oni koji učestvuju u raskrčivanju zemlje, seči drveća i rudarstvu.
Međutim, u trenutku kada je kriza izazvana korona virusom stigla u maju, blizu 4.000 vojnika je mobilisano kako bi se borili protiv ilegalnog krčenja šume i sličnih aktivnosti do juna, iako je moguće da će njihovo angažovanje biti produženo i tokom sušne sezone kako bi se sprečili požari.
Ministar za zaštitu životne sredine Rikardo Saleš je rekao da je epidemija korona virusa „pogoršala“ situaciju u ovom regionu.
Predsednik Bolsonaro, međutim, govorio je javno protiv kaznenih mera koje se preduzimaju protiv drvoseča i rudara, kao što je uništavanje njihove opreme kada ju je nemoguće izneti iz šume. Kritičari predsednika kažu da to šalje poruku da je vlada na strani ljudi koji sprovode nelegalne aktivnosti.
Nivo krčenja šume 2017. godine u Kolumbiji bio je jedan od najviših u amazonskoj oblasti i najveći u istoriji ove zemlje. Raskrčeno je više od 140.000 hektara šume, što je dvostruko više od ukupnog zbira iz prethodne godine.
Ovaj vrhunac bio je rezultat mirovnog sporazuma sa pobunjenicima FARK-a iz 2016. godine, zbog kog je nastao vakuum vlasti u pošumljenim oblastima.
year | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | |
hectares | 47801 | 20116 | 57147 | 42836 | 36571 | 75630 | 65279 | 43907 | 45723 | 56573 | 48209 | 47922 | 63713 | 36613 | 71671 | 122771 | 153835 | 91369 |
Izvor: Global forest voč |
Lideri zajednice kažu da su pripadnici FARK-a delovali kao neka vrste ekološke policije, kontrolišući kad je farmerima dozvoljeno da raskrče šumu ili je spaljuju zbog zemljoradnje ili stočarstva.
„Vladini zvaničnici nisu želeli ni da priđu amazonskoj oblasti zbog FARK-a, kojima je, zbog vlastite zaštite, bilo u interesu da drveće ostane uspravno. I tako su pobunjenici mogli da uvedu stroga pravila“, kaže Rodrigo Botero, direktor Fondacije za konzervaciju i održivi razvoj.
Kolumbija se, međutim, sada suočava sa trkom za krčenje zemljišta u Amazoniji koju predvode veliki zemljoposednici, lokalne vlasti, trgovci drogom i druge paravojne formacije kao što su ELN, kaže Botero.
Postoji tržište za zemljište i vlada ne može da ga zaustavi, kaže on.
Kolumbijska vlada je u pokušaju da reši problem formirala Nacionalni savet za borbu protiv krčenja šuma.
Grupa radi na otkrivanju džepova krčenja, njegovih uzroka i šta treba povodom toga preduzeti, prema Ministarstvu za životnu sredinu i održivi razvoj.
Zakoni usvojeni 2018. godine odredili su zaštitu vode, biodiverziteta i životne sredine prioritetnim pitanjima od nacionalne bezbednosti. Vlada sada može da interveniše da bi zaštitila oblasti u Amazonskom nacionalnom parku od ilegalnih aktivnosti.
Oni vrše i vojne operacije protiv ljudi koji krče zemljište i pokreće programe koji promovišu finansijske podsticaje za konzervaciju.
Do 2018. Kolumbija je izgubila oko 11,7 odsto originalnih šuma – od toga je 14 odsto bilo u poslednjih osam godina. Međutim, pojavili su se znakovi da će trud isplatiti. U 2019. došlo je do značajnog pada u gubitku primarne šume, iako je stepen deforestacije i dalje viši nego u bilo kojoj godini pre mirovnog dogovora od kada se vodi evidencija.
Na severu Ekvadora, proizvodnja palminog ulja predstavlja glavnu pretnju po Amazoniju, kažu eksperti.
Ovo ulje koristi se širom sveta u industrijskoj proizvodnji hrane kao što je čokolada, kozmetike, sredstava za čišćenje i goriva.
Ekvador je drugi najveći proizvođač palminog ulja u Latinskoj Americi, a šesti na čitavom svetu.
Ekspanzija plantaža za palmino ulje i kokos u poslednjih 10 godina glavni je pokretač krčenja šuma, prema Global forest voču i Maapu.
year | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | |
hectares | 4723 | 3022 | 3967 | 4657 | 4680 | 5322 | 7054 | 6001 | 7198 | 9363 | 10599 | 10770 | 5034 | 7616 | 11944 | 18775 | 12345 | 11359 |
Izvor: Global forest voč |
Ovo je posebno zabrinjavajuće zato što, uprkos tome što pokriva oko dva odsto amazonskog bioma, Ekvador ima jedan od najraznolikijih delova šume. Na samo jednom hektaru oblasti Jasuni parka, naći ćete 670 vrsta drveća – više nego u čitavoj Severnoj Americi.
I to nije sve. Prema studiji Nacionalnog instituta za biodiverzitet ove zemlje, između 40 i 60 odsto vrsta drveća u amazonskoj oblasti Ekvadora i dalje je nepoznato.
Procvat rudarstva
Rudarski projekti i izvlačenje nafte u Amazonu takođe su dospeli u udarne vesti u Ekvadoru.
Jedan takav projekat nalazi se u Miradoru, otvorenom rudniku za bakar, zlato i srebro koji će biti izgrađen u dve amazonske pokrajine. To je najveći projekat te vrste u Ekvadoru – ali nije jedini.
Vlada kaže da će se industrijsko rudarstvo u regionu, koje sprovode kineske kompanije, ponašati odgovorno, a stečeni prihodi će omogućiti ulaganja u lokalnu infrastrukturu.
Međutim, istražitelji veruju da aktivnost može sa sobom da donese velike probleme Amazoniji.
„Pored krčenja šuma, ne znamo gde će tačno postaviti brane niti kako će ih nadgledati“, kaže Karmen Hoze, naučna direktorka fondacije EkoSajens.
To su divlje oblasti sa mnogo biodiverziteta. Ne želimo nesreću kao što se desila u Brumadinju, u Brazilu Karmen Hoze, fondacija EkoSajens
Pitali smo ekvadorsku vladu koja je njihova strategija sprečavanja da rudarstvo doprinese krčenju šuma – ali odgovor nismo dobili.
Vojnici Francuske Gvajane traže ilegalne rudare
Oko 75 odsto njene teritorije čine njene devičanske šume, koja su imale malo ili nimalo intervencija ljudi, prema Global forest voču iz 2016. godine.
Među amazonskim teritorijama, ova ima najveći procenat šuma u zaštićenim oblastima – skoro 50 odsto – i najniži stepen krčenja.
Međutim, predstavnike domorodačkih naroda i ekologe brine rast legalnog i ilegalnog rudarstva, koje se polako približava zaštićenim zonama.
year | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | |
hectares | 1628 | 1267 | 3268 | 2024 | 1944 | 2420 | 3713 | 2088 | 2417 | 2141 | 7405 | 1948 | 2788 | 1946 | 3921 | 2739 | 2613 | 2271 |
Izvor: Global forest voč |
Početkom 2019. godine, francuski predsednik Emanuel Makron obustavio je megaprojekat izvlačenja zlatne rude iz Gvajanskog amazonskog nacionalnog parka, koji je prvobitno odobrio na početku mandata. Obustava je bila posledica nacionalnih i međunarodnih kampanja.
Uprkos tome, ilegalno rudarstvo glavna je pretnja po park. Bezbednosne snage otkrile su porast broja ilegalnih rudnika u ovoj oblasti od 2017. godine.
Sa populacijom od manje od 300.000 ljudi, Francuska Gvajana ima između 8.000 i 10.000 ilegalnih rudara. Porast cene zlata posle finansijske krize iz 2008. godine pokrenuo je groznicu za pronalaženjem ovog metala u svetskim šumama.
„Najčešće su to siromašna deca iz Brazila koja traže laku zaradu. Žive u šumi mesecima i mesecima“, objasnio je kapetan Vijani, koji predvodi operacije Legije stranaca protiv ilegalnog rudarstva.
Pitali smo Ministarstvo francuskih prekomorskih teritorija koja je vladina strategija borbe protiv krčenja šuma, ali nam nije odgovorilo.
Devedeset pet odsto Gvajane pokriva Amazonija.
Zemlja predlaže dva načina za ophođenje prema šumi koji, za mnoge, deluju nepomirljivo. S jedne strane, želi da nađe način da je ekonomski iskoristi, dok istovremeno želi da se predstavi kao Zelena država koja štiti Amazoniju.
Godišnja stopa krčenja šume u Gvajani najniža je u regionu – 0.051 odsto 2018. godine, prema podacima vlade.
year | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | |
hectares | 2802 | 4199 | 2612 | 3554 | 3722 | 3318 | 6350 | 4896 | 6619 | 5804 | 8927 | 4503 | 7764 | 8439 | 16653 | 13362 | 7549 | 12787 |
Izvor: Global forest voč |
Deo uspeha leži u strategiji kao što je otvaranje komisije za šumsko gazdinstvo, koja odlučuje kojе drvećе sme ili ne sme da se poseče.
Međutim, legalna seča koju kontroliše vlada i dalje se smatra faktorom koji omogućuje krčenje šuma. Prema ekolozima, dozvole za velike međunarodne drvne kompanije omogućuju pristup devičanskim šumama, što iskorišćavaju ilegalni rudari.
Gvajanska komisija šumskog gazdinstva kaže da nije otvorila nove oblasti šume za legalnu seču od 2015. godine.
Štaviše, neke oblasti su čak oduzete kompanijama koje su imale dozvolu da ih eksploatišu i postale konzervirane oblasti, rekla je vlada.
Ilegalno rudarstvo – uglavnom zlata – odgovorno je za 85 odsto gubitka šume, prema Šumarskoj komisiji. Zlato je najveći izvozni artikal zemlje.
Vlada je rekla da za zemlju ima „razvojnu strategiju Zelene države“, koja podrazumeva više investicija u eko-turizam i obnovljivu energiju, stroža ograničenja za emisije ugljenika i pojačano očuvanje šuma.
Sve to finansiraju međunarodni sporazumi za očuvanje Amazonije i ogromne rezerve nafte u moru.
Zemljoradnja malog obima tradicionalno je glavni uzrok krčenja šuma u Peruu. Odnedavno je, međutim, počelo da napreduje uzgajanje palminog ulja, kakaoa i koke.
Studija iz 2018. godine pokazala je da je, uprkos tome što čini svega četiri odsto useva u Amazoniji, palmino ulje zaslužno za 11 odsto krčenja šume između 2007. i 2013. godine. Ulje se koristi širom sveta za proizvodnju hrane, kozmetike i goriva.
Pošto su neki proizvođači palminog ulja bili kažnjeni zbog krčenja šuma, oni su počeli da otkupljuju zemlju od malih farmera koji su već ilegalno raskrčili šumu, kaže Sandra Rios, geografska inženjerka pri Institutu De Bien Komun (IBC Peru).
Država je spora u pružanju načina za nadgledanje, kontrolisanje i kažnjavanje krčenja šume ovim i drugim metodama Sandra Rios, IBC Peru
Pitali smo ministra za životnu sredinu Perua koja je njihova strategija sprečavanja krčenja šume – ali nismo dobili nikakav odgovor.
Ilegalno iskopavanje zlata predstavlja sve veću pretnju po peruansku Amazoniju. Peru je najveći izvoznik zlata u Latinskoj Americi i šesti u čitavom svetu. Međutim, eksperti kažu da i do 25 odsto njegovih godišnjih prihoda potiče od ilegalnog rudarstva.
Od 2006. godine, Peru doživljava novu zlatnu groznicu u prirodnom rezervatu Tambopota, jednom od onih sa najvećim biodiverzitetom u regionu, podstaknutu rastom cene zlata i izgradnjom transokeanskog autoputa Brazil - Peru.
year | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | |
hectares | 45814 | 43622 | 61903 | 97220 | 58529 | 77830 | 88568 | 120049 | 100856 | 88782 | 176931 | 142699 | 132921 | 104726 | 142541 | 180299 | 140042 | 161468 |
Izvor: Global forest voč |
Put, od Pacifičkog okeana do Atlantika, ne samo da olakšava putovanje, već i otvara prethodno nepristupačne šumske oblasti. Grupa rudara iz kraja, poznata kao La Pampa, porasla je na više od 5.000 članova.
U potrazi za zlatom, rudari izvlače vegetaciju iz zemljišta Amazonije. Koriste živu da razdvoje dragoceni metal od drugih, usput trujući vodu i lokalne životinje.
Gubitak šume kao posledica rudarstva 2017. godine dostigao je najviši nivo posle 1985. godine, prema Centru za amazonsku naučnu inovaciju (Cincia).
U martu prošle godine, vlada je uvela vanredno stanje na 60 dana kako bi mogla da sprovede vojne operacije protiv rudara u La Pampi.
Sa skoro 94 odsto teritorije u Amazoniji, Surinam je jedna od zemalja sa najboljim učinkom konzervacije u biomu.
Međutim, od 2012. godine Surinam je počeo da beleži povećanje gubitka šume, uglavnom kao rezultat iskopavanja zlata.
Između 2000. i 2014. godine, opseg rudarskih oblasti, uglavnom u manjim industrijskim ili tradicionalnim rudnicima, povećala se za 893 odsto, prema Fondaciji za šumsko gazdinstvo i kontrolu proizvodnje.
Vladina fondacija kaže da je rudarstvo zaslužno za 73 odsto krčenja šuma u zemlji.
Surinam je na 10. mestu u svetu po proizvodnji zlata u odnosu na svoju veličinu. A to su podaci bez uračunatih ilegalnih iskopavanja.
year | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | |
hectares | 1916 | 2218 | 2703 | 1763 | 1860 | 2091 | 4367 | 4217 | 4794 | 4103 | 13377 | 6624 | 9638 | 8060 | 10425 | 13706 | 15363 | 13995 |
Izvor: Global forest voč |
Najveći deo ilegalnog iskopavanja odvija se u zabitim krajevima šume, daleko od očiju vlasti. Veruje se da su do 60 odsto kopača zlata u Surinamu Brazilci koji ilegalno prelaze granicu.
U nekim od većih oblasti koje pripadaju domorodačkim plemenima ili potomcima robova, iskopavanje je postalo glavni izvor prihoda za porodice.
Ne postoje trenutno zvanične cifre za krčenje šuma u Venecueli, ali nadgledanje koje vrše lokalni i međunarodni naučnici pokazalo je da se poslednjih godina povećao gubitak šume – naročito od otvaranja rudarskog luka Orinoko.
Sa dramatičnim padom cene i proizvodnje nafte u Venecueli od 2014. godine, Madurova vlada je pažnju preusmerila ka državama bogatim mineralima – kao što je Amazonija.
Venecuela ima šestu najveću prirodnu zlatnu rezervu na svetu, sa oko 7.000 tona.
Rudarski luk, napravljen 2016. godine, izdavao je dozvole za iskopavanje dragocenih metala kao što su zlato, dijamanti i koltan (mešavina kolumbita i tantalita korišćena za proizvodnju mobilnih telefona) na teritoriji od 112.000 kvadratnih kilometara, u oko 12 odsto zemlje.
Oblast pokriva i čuda prirode, šumski rezervat, amazonski nacionalni park i najmanje četiri zvanične domorodačke teritorije.
„Zona Orinoko je tradicionalna rudarska oblast, čak su se i domoroci time bavili“, kaže ekolog Karlos Peláez iz NVO-a Provita.
„Ali zakon je, na neki način, legalizovao oblike iskopavanja koji su se već vršili ranije i nije pomogao da se smanji ta aktivnost. To je ostavilo ogromnog traga na životnu sredinu i lokalnu populaciju.“
Madurov plan je bio da dodeli koncesije stranim rudarskim kompanijama koje bi morale da sklope poslovnu saradnju sa državnim kompanijama da bi mogle da rade u toj oblasti.
U praksi, prema Peláez, to je za posledicu imalo eksponencijalni rast iskopavanja malih obima.
Samo 2018. godine, prema Centralnoj banci Venecuele, država je kupila 9,2 tone zlata na internom tržištu – ravno zbirnoj količini za 2011-2017.
year | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | 2018 | |
hectares | 7400 | 16309 | 9882 | 8515 | 10332 | 18307 | 12820 | 17304 | 20090 | 12136 | 17090 | 12684 | 17193 | 13024 | 64016 | 25215 | 22547 | 52897 |
Izvor: Global forest voč |
To ima poražavajući uticaj na region.
„Tamošnje zlato je veoma slabog kvaliteta“, kaže Peláez. „Količina koja se izvlači iz zemlje je veoma mala.“
Ljudi uništavaju šume i iskopavaju šta god mogu. Za sobom ostavljaju jalov pesak iz kog ne može ništa da izraste. Krčenje šume u ovoj oblasti ne može da se nadoknadi Karlos Peláez, Provita
Iskopavanje proizvodi tone i tone sedimenta koji se gomila u najvećim rekama u zemlji. Upotreba žive za razdvajanje zlate od nečistoća truje reke i domorodačke narode.
Venecuela ima najviše ilegalnih rudnika u Amazoniji, prema podacima iz studije Raisge. Ima 1.899 ilegalnih rudnika, skoncentrisanih u rudarskom luku Orinoko.
Usred političke krize u Venecueli, Nacionalna skupština je pokušala da povuče zakon koji je stvorio rudarski luk Orinoko i čak ga nazvala „ekocidom“ iliti zločinom protiv životne sredine.
Pitali smo tri ministarstva u vladi koja im je strategija za smanjenje krčenja šuma u ovoj zoni, ali nijedno nam nije odgovorilo.
Autori
Izveštavanje: Kamila Kosta
Tekst: Kamila Kosta i Karol Olona
Dizajn i grafike: Sesilija Tombesi
Produkcija: Marta Martí i Markos Gurgel
Prevod: Dominik Bejli
Hvala: Karlos Nobre, Antonio Nobre, Red Amazonika Sustentable, Red Amazonika de Informasion Socioambijental Georeferensijada (Raisg), Žulija Žakomini, Gustavo Faleiros, Infoamazônia, Tijago Medalja, Erika Berenger, Rodrigo Botero, Maikaela Vajse, Global forest voč