Neopevana heroina

Širom sveta Donosi promene

U ovoj neverovatnoj godini, u kojoj se bezbroj žena širom sveta žrtvuje da bi pomoglo drugima, prvo mesto na našoj listi pripada svim ženama kao znak priznanja za njihov rad, ali i kao sećanje na sve one koje su izgubile život boreći se za promene.
Iako BBC 100 žena ne može da imenuje svaku ženu širom sveta koja je doprinela promenama, ovaj prostor je osmišljen da vam omogući da se setite ljudi koji su ostavili utisak na vas tokom 2020. godine.
Loza Abera Geinor

Etiopija Fudbalerka LozaAbera

Loza Abera je rođena i odrasla u malom gradu na jugu Etiopije. Dve sezone je igrala za klub Avasa Siti u ženskoj Premijer ligi Etiopije, a za to vreme je postala najbolji strelac kluba.
Sada je profesionalna fudbalerka i članica nacionalne ženske reprezentacije Etiopije.
> Svaka žena na svetu može postići sve što je sanjala ili planirala da uradi, uprkos svim okolnostima s kojima se suočava.
Houda Abuz

Maroko Reperka khtek.17

Houda Abuz, marokanska reperka koja stvara pod imenom Khtek, poznata je po jedinstvenom stilu i izražajnim stihovima.
Zalaže se za ženska prava i rodnu ravnopravnost. Kao marokanska reperka u industriji kojom dominiraju muškarci, Houda smatra da je njena muzika oruđe za promene.
> Nastavite da se borite, stvarate i odolevate; nikada ne odustajte. Naša borba je tek počela, a mi smo sve što je ovom svetu potrebno: ženska snaga.
Kristina Adan

Holandija Aktivistkinja christina.adane

Kristina je pokrenula britansku peticiju da obroci u školama budu besplatni za vreme letnjeg raspusta, koju je podržao fudbaler Markus Rešford.
Kao potpredsednica dobrotvorne organizacije „Bite Back 2030” koja se bori protiv nepravdi u industriji hrane - i kao učenica koja je i sama dobijala besplatne školske obroke - Kristina želi da postigne da ni jedno dete u Ujedinjenom Kraljevstvu ne ostane gladno.
> Nikada ne pravite kompromise sa sobom i svojim uverenjima. Nijedna žena nije napravila promenu uklapajući se u gomilu.
Ivon Aki-Sojer

Sijera Leone Gradonačelnica yakisawyerr

Gradonačelnica Ivon Aki-Sojer, koja nosi titulu oficirka Reda britanskog carstva (OBE), najpoznatija je po njenom trogodišnjem planu Transform Fritaun, koji obuhvata 11 sektora - od borbe protiv uništavanja životne sredine i klimatskih promena, do olakšavanja stvaranja novih radnih mesta kako bi se smanjila nezaposlenost kod mladih. U godini u kojoj je klimatska kriza dospela u žižu javnosti zahvaljujući poplavama i požarima koji pogađaju milione ljudi širom sveta, gradonačelnica Aki-Sojer je inspirisala stanovnike Fritauna da se pridruže njenoj kampanji čiji je cilj da se zasadi milion sadnica drveća za dve godine.
Kampanja #FreetownTheTreeTown je počela u januaru 2020. bez ikakvih sredstava; do oktobra je zasađeno više od 450.000 sadnica, a ostatak će biti zasađen za sledeću kišnu sezonu. Drveće je od presudnog značaja u rešavanju problema poplava, erozije tla i nestašica vode.
> Verovatno se osećamo frustrirano i nezadovoljno. To ne mora da bude nešto negativno; možemo da preokrenemo u nešto pozitivno dozvoljavajući da se iz našeg nezadovoljstva rodi promena koju želimo da vidimo.
Rina Akter

Bangladeš Bivša seks radnica

Za vreme pandemije, Rina i njen tim pomagača služili su 400 obroka nedeljno - pirinač, povrće, jaja i meso - seks radnicama u Daki koje su ostale bez klijenata i zbog toga imale poteškoće da obezbede hranu.
Ljudi vide naš posao kao ponižavajući, ali mi to radimo da bi obezbedile hranu. Pokušavam da postignem da žene u ovoj profesiji ne ostanu gladne, kao i da njihova deca ne moraju da se bave istim poslom.
Sara Al-Amiri

Ujedinjeni Arapski Emirati Ministarka za napredne tehnologije SarahAmiri1

Njena ekselencija Sara Al-Amiri je ministarka za napredne tehnologije i predsednica Svemirske agencije Ujedinjenih Arapskih Emirata. Prethodno je bila naučni rukovodilac i zamenica rukovodioca projekata za misiju Emirata na Marsu.
Misija na Mars Ujedinjih Arapskih Emirata je prvo međuplanetarno putovanje jedne arapske zemlje. Letelica nazvana Nada, ili Amal na arapskom, trebalo bi da sleti na Crvenu planetu u februaru 2021. godine i prikupi podatke o klimatskim i vremenskim uslovima.
> Virus je zahtevao od sveta da uđe u stanje apsolutnog mirovanja, u kojem razmišljamo i rastemo kao pojedinci. Moramo uložiti zajedničke napore da nastavimo da rastemo i da osiguramo održivost našeg krhkog sveta.
Vad al Katib

Sirija Filmska stvarateljka waadalkateab

Vad al Katib je sirijska aktivistkinja, novinarka i nagrađivana filmska stvarateljka koja je dobila brojna priznanja (među kojima je i Emi nagrada) za izveštavanje iz Alepa. Njen prvi dugometražni film „Za Samu” je tokom 2020. osvojio BAFTA nagradu za najbolji dokumentarni film i dobio nominaciju za Oskara za najbolji dokumentarni igrani film.
Pošto su izbegli iz Alepa 2016. godine, Vad, njen suprug i njihove dve ćerke sada žive u Londonu, gde Vad radi za televiziju Kanal 4 i vodi kampanju Akcija za Samu.
> Gubimo samo kad prestanemo da se nadamo. Svim ženama, bez obzira gde su: nastavite da se borite za ono u šta verujete, usudite se da i dalje sanjate i pre svega, nikada, nikada ne gubite nadu.
Adriana Albini

Italija Patološkinja adrianaalbini1

Adriana Albini je šefica laboratorije za vaskularnu biologiji i angiogenezu pri Naučnom insitutu za hospitalizaciju i lečenje Multimedika, kao i Fondacije MultiMedika; profesorka opšte patologije na Univerzitetu Milano-Bikoka i bivša gostujuća naučnica u američkim Nacionalnim institutima za zdravlje.
Ona je prva Italijanka izabrana za članicu upravnog odbora Američkog udruženja za istraživanje raka. Kao predsednica Kluba najboljih italijanskih naučnika u Nacionalnoj fondaciji za zdravlje žena, bavi se promocijom žena istraživačica. Takođe je šampionka u mačevanju, sa osvojenom brozom na Svetskom kupu veterana 2018. i srebro na evropskom takmičenju u mačevanju veterana 2015. godine.
> Istraživači započinju svoju karijeru prateći put; naučnici grade stazu tamo gde se popločani put naizgled završava. Žene naučnice, sa njihovom priodnom sklonošću da rade više stvari istovremeno, moraju pronaći nove puteve tamo gde ih niko ne traži.
Uba Ali

Somalilend Edukatorka u oblasti genitalnog sakaćenja žena Ubah_Alii

Uba Ali je suosnivačica fondacije Uteha za devojčice Somalilanda koja je posvećena iskorenjivanju svih oblika sakaćenja ženskih genitalija (FGM) u Somalilandu, kroz obrazovanje i osnaživanje.
Ali se takođe zalaže za prava radnika migranata u Libanu, dok studira na Američkom univerzitetu u Bejrutu.
> Svet se mnogo promenio 2020. godine. Hitno je potrebno jedinstvo žena širom sveta - mnoge su izložene nasilju u porodici, silovanju, sakaćenju genitalija. Ujedinjene, žene mogu zahtevati pravdu!
Nisrin Alvan

Irak / Ujedinjeno Kraljevstvo Stručnjakinja za javno zdravlje dr2nisreenalwan

Nisrin je doktor medicine specijalistkinja u javnom zdravlju i akademkinja u Velikoj Britaniji koja se bavi istraživanjem zdravlja i blagostanja žena i dece, posebno trudnoće.
Tokom pandemije Kovida-19, skretala je pažnju zvaničnicima svih zemalja da pažljivo proučavaju i mere ne samo stopu smrtnosti, već i dugoročne posledice koje na zdravlje ostavlja virus korona, među kojima su i "dugotrajni Kovid". Pacijenti koji dugo pate od Kovida-19 prijavljuju simptome konstantnog umora, glavobolje i kratkog daha.
> Tokom 2020. godine sam više radila tri stvari: iznosila svoje mišljenje, radila ono čega se bojim i opraštala sebi. Takođe sam manje radila tri stvari: brinula šta drugi misle o meni, krivila sebe i verovala da vredim manje od drugih.
Elizabet Anionvu

Engleska, Velika Britanija Medicinska sestra EAnionwu

Dama Elizabet Anionvu je profesorka emeritus u oblasti nege na Univerzitetu Zapadnog Londona i pokroviteljka britanskog Društva srpastih ćelija.
Ona je revolucionarna medicinska sestra koja se bavi negom kod poremećaja srpastih ćelija i talasemije, a zalagala se za podizanje statue britansko-jamajčanske medicinske sestre Mari Sikol. Bila je ključna figura u skretanju pažnje na nesrazmerni uticaj Kovida-19 na zajednice crnaca, Azijata i etničkih manjina.
> Nikada ne potcenjujte pozitivan globalni doprinos koji dajete vi i još mnogo drugih žena.
Nadin Ašraf

Egipat Aktivistkinja actuallynadeen

Nadin je studentkinja filozofije koja veruje da su društvene mreže srednostvo za promene. Ima veliku strast za deljenje znanja na način koji je pristupačan opštoj populaciji.
Nadin je pokrenula Instagram stranicu „Policija za napad" gde žene iz Egipta mogu da podele njihova iskustva seksualnog uznemiravanja. U okviru feminističkog pokreta ona sada predstavlja jednu od predvodnica društvenih promena u borbi protiv seksualnog uznemiravanja.
> Odrasla sam okružena ženama koje su posvetile njihove živote nastojanju da dovedu do promena; nikada nisam pomislila da ću biti u poziciji da njihove glasove učinim glasnijim. Nikada nije kasno da radite nešto u šta verujete.
Erika Bejker

Nemačka Inženjerka EricaJoy

Erika je direktora inženjerstva u hosting servisu „GitHub". Erikina karijera u svetu tehnologije počela je pre 19 godina kada je radila na pružanju tehničke podrške za Univerzitet Aljaske pre nego što se prebacila u Gugl.
Pridružila se kompaniji Slek 2015. i Patreonu 2017. pre nego što se prebacila u Majkrosoft, a zatim prebacila u „GitHub". Erika je članica savetodavnog odbora za firme „Atipica" i „Hack the Hood", Saveta za različitost u „Code.org". Globalnom savetovatedavnom odboru u „Barbie", odboru direktora za „Girl Develop It", a bila je i mentorka u oblasti tehnologije za neprofitnu organizaciju „Black Girls Code". Erika trenutno živi u Ouklandu u Kaliforniji.
> Svet se mnogo promenio u 2020. godini, i dok učimo šta znači biti nesebičan, o važnosti usluge i vrednosti povezanosti, podsetili smo se i na to da svet nije ravnopravno mesto za sve. Podstakla bih žene širom sveta da iskoriste moć koju imaju da se bore za pravdu, da se bore za slobodu i da se bore da svi budemo podjednako tretirani.
Dajana Baren

Ujedinjeno Kraljevstvo Parlamentarna državna sekretarka dianabarran

Baronica Baren imenovana je za britansku ministarku civilnog društva 2019. godine i odgovorna je za politike povezane sa Kancelarijom za civilno društvo. Osnivačica je i bivša izvršna direktorka nacionalne dobrotvorne organizacije SejvLajvs posvećene zaustavljanju nasilja u porodici. Takođe je bivša šefica za razvoj bespovratnih novčanih sredstava u analitičkom centru Nju Filantropi Kapital, a radila je i u oblasti upravljanja imovinom pre nego što je osnovala jedan od prvih evropskih hedž fondova 1993. godine.
Baronica Baren je bila poverenica u Kraljevskoj fondaciji i dobrotvornoj organizaciji Komik relif, kao i predsednica humanitarne organizacije Henri Smith. Dobila je Bikon nagradu za Englesku 2007. godine, a odlikovanje člana Reda britanskog carstva (MBE) 2011. za rad u rešavanju nasilja u porodici.
> Mislim na reči Maje Andželou: „Ljudi će zaboraviti ono što ste rekli, ljudi će zaboraviti ono što ste radili, ali ljudi nikada neće zaboraviti kako su se osećali zbog vas“.
Bilkis

Indija Predvodnica protesta DadiBilkis

Sa 82 godine, Bilkis je bila članica grupe žena koje su mirno protestovale protiv spornog zakona o državljanstvu.
Postala je prepoznatljivo lice dugotrajnih protesta u muslimanskom kvartu Šahin Bah u indijskoj prestonici, gde su se oni održavali. Indijska novinarka i autorka Rana Ajub je opisala kao „glas ljudi na margini".
> Žene treba da se osete osnaženo da iskorače iz svojih kuća i podignu glas, posebno portiv nepravde. Ako ne izađu iz svojih domova, kako će pokazati snagu?
Sindi Bišop

Tajland Ambasadorka Ujedinjenih nacija/model cindysirinya

Sindi Sirinja Bišop je model, glumica i TV voditeljka, koja se takože zalaže za zaustavljanje nasilja nad ženama. Ove godine je imenovana za regionalnu ambasadorku dobre volje Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena za Aziju i Pacifik, gde se bavi promocijom rodne ravnopravnosti kroz obrazovanje, u zajednicama i vladama. Osnovala je pokret #DontTellMeHowToDress (Ne govori mi kako da se oblačim) 2018. godine pošto su vlasti na Tajlandu poručile ženama da ne izgledaju „seksi" ako žele da izbegnu seksualni napad na tajlandskim novogodišnjim festivalima.
Ona je i direktorka znanja za „Dragonfly360", regionalnu platformu koja se zalaže za rodnu ravnopravnost u Aziji, a piše i serijal dečjih knjiga o bezbednosti, pravima i odnosima s poštovanjem.
> Svet se mnogo promenio u 2020. godini. Sa promenama dolazi i prilika za napredak. Svima treba omogućiti da žive jednako dostojanstveno i slobodno. Moramo nastaviti da inspirišemo sledeću generaciju mladih žena i muškaraca.
Mekinli Batson

Australija Naučnica i izumiteljka Macinley_Butson

Mekinli Baston je počela da se bavi pronalascima kada je imala sedam godina. Sada, kada ima 20, izumela je brojne naprave, među čijim su ciljevima unapređivanje ishoda radioterapije kod pacijentkinja sa rakom dojki i obezbeđivanje pijaće vode u zajedniciama u razvoju.
Postala je inspiracija i uzor za mlade Australijance, pokazavši ima da mogu da doprinesu zajednici kroz matematiku, inženjerstvo, tehnologiju i nauku.
> Ništa ne određuje našu sposobnost da stvorimo promene. Molim sve žene širom sveta da se zapitaju: „Ako ne ja, ko ona? Ako ne sada, kada?".
Evelina Kabrera

Agentina Fudbalska trenerica i menadžerka evelinacabrera23

Evelina je rođena u ranjivom okruženju, ali je to nije sprečilo da postane fudbalska trenerica i menadžerka. Osnovala je Ženski fudbalski savez Argentine sa 27 godina.
Sastavila je nekoliko timova (među kojima je i fudbalski tim za slepe žene), podučavala zatvorenice i pomagala ranjivim ženama i devojkama kroz sport i obrazovanje. Kao jedna od prvih ženskih fudbalskih menadžerki u Argentini, objavila je autobiografiju u kojoj opisuje njenu borbu za jednakost.
> Naš pol ili poreklo ne treba da određuju našu budućnost. To je težak put, ali zajedničkim naporima ujedinjenog sveta, moći ćemo da postignemo jednakost.
Vendi Beatriz Kaispal Hako

Salvador Aktivistkinja za prava ljudi sa invaliditetom wendy_caishpal

Venti Kaispal je preduzetnica, aktivistkinja, motivaciona govornica i glasnogovornica za prava ljudi sa invaliditetom i ljudima preživelim oružane konflikte.
Ona je salvadorska predstavnica na Ženskom institutu za liderstvo i invaliditet i organizacije Internešnal Mobiliti SAD. Takođe je i osnovačica i direktorka opštinskog projekta „Ahuachapán Sin Barreras" (Auačapan bez granica), koji se bavi promocijom i zaštitom prava ljudi sa invaliditetom.
> Moramo voleti ono što radimo i način na koji to radimo. Budimo talas društvene promene: pustite nas da delujemo, da se borimo, da učinimo stvari drugačijim. Ako se svi bore za to, imaćemo bolji svet.
Karolina Kastro

Arentina Predvodnica sindikata carocastro79

Karolina Kastro je prva žena koja je dospela na rukovodeću poziciju u Industrijskom sindikatu Argentine u njegovoj istoriji dugoj 130 godina. Njen aktivizam je doprineo da se unapredi rad u oblasti rodne ravnopravnosti u svim partijskim linijama u zemlji gde u javnim raspravama postoje velike podele.
Kastro je pripadnica treće generacije na čelu porodične firme koja proizvodi automobilske delove, koja je razbilla stereotipe zapošljavajući žene u radionici za plate daleko iznad proseka na tržištu. Nedavno je objavila knjigu „Rompimos el Cristal" (Probile smo led), antologiju razgovora sa 18 Argentinki koje su uspešne u svetu biznisa, umetnosti, politike i nauke.
> Jednakost se ne postiže preko izuzetnih ljudi, već kroz svakog od nas bez obzira na rod, kroz svaki mali izbor koji pravimo svakog dana.
Agnes Čau

Hongkong Prodemokratska aktivistkinja chowtingagnes

Agnes Čau, 23-godišnja prodemokratska aktivistkinja u Honkongu, bila je ključna figura tokom protesta Pokreta kišobrana 2014. godine. Ove godine je bila jedna od brojnih aktivista uhapšenim pod spornim novim zakonom o bezbednosti koji je nametnuo Peking. Bila je optužena za „učestvovanje u zaveri sa stranim silama".
U međuvremenu je oslobođena uz kauciju, ali je njeno hapšenje izazvalo mnogobrojne poruke podrške. Politički je aktivna od njene 15. godine. Njene pristalice su joj dale nadimak „Mulan", po legendarnoj kineskoj heroini koja se borila da spasi svoju porodicu i zemlju.
> Imati ženu na mestu lidera ne znači ništa za prava žena. Potrebna nam je promena u sistemu i istinska demokratija.
Patris Kalors

Sjedinjene Američke Države Aktivistkinja za ljudska prava OsopePatrisse
Umetnica, organizatorka, edukatorska i popularna javna govornica, Patris Kalors rođena je u Los Anđelesu. Ona je izvršna direktorka i suosnivačica globalne mreže pokreta Životi crnaca su važni, osnivačica aktivističke organizacije „Dignity and Power Now" iz Los Anđelesa.
Patris je trenutno direktorka novog studijskog programa Praksa društvene i pejzašnih umetnosti na Preskot koledžu u Arizoni koji je sama razvila.
> Nikada se ne odričite svoje moći. Negujte svoju radost. I zahtevajte promene - ne samo za vas - već i za žene koje dolaze posle vas.
Povezani tekstovi
Cici Dangarembga

Zimbabve Književnica i filmska stvarateljka efie41209591

Cici je priznata spisateljica, filmska stvarateljka i atkivistkinja u oblasti kulture. Autorka je knjiga za koje je dobila nagrade koje se smatraju istaknutim u Zimbabveu. Njeni filmovi su obišli festivale širom sveta, među kojima i festival Sandes. Živi u Harareu i sarađuje sa lokalnim filmskim stvarateljkama.
Ove godine došlo je do protesta u Zimbabveu, a demonstranti su optuživali vladu za korupciju i loše upravljanje. Cici je bila među onima koji su uhapšeni zbog učeća na prostesima. Oslobođena je uz kauciju, a prethodno je optužena za podstrekivanje na nasilje i kršenje propisa uvedenih za suzbijanje širenja virusa korona. Drugi autori su zatražili da se povuče optužnica protiv Cici, koju ona poriče.
> Ne plašite se promena. Napravite promenu koja vama odgovara.
Šani Danda

Ujedinjeno Kraljevstvo Aktivistkinja za prava ljudi sa invaliditetom shanidhanda

Šani Danda je nagrađivana specijalistkinja u oblasti invaliditeta i socijalna preduzetnica, prepoznata kao jedna od nauticajnijih ljudi sa invaliditetom u Ujedinjenom Kraljevstvu. Šani je osnovala i još uvek vodi inicijativu „Diversability Card", Ženski azijski festival i Azijsku mrežu ljudi sa invaliditetom.
Sve tri platforme imaju zajedničku svrhu osnaživanja nedovoljno zastupljenih zajednica.
> Dok se svet oporavlja, naša je zajednička odgovornost da opet izgradimo inkluzivnu i održivu budućnost za sve nas.
Naomi Dikson

Ujedinjeno Kraljevstvo Izvršna direktorka soldier_in_slip

Naomi je svoj profesionalni život posvetila podržavanju jevrejskih žena i dece sa iskustvom porodičnog nasilja, kao i obrazovanju jevrejske zajednice kako bi mogli da spreče, osude, ukažu na nasilje u porodici, sada i u budućnosti.
Kao izvršna direktorka organizacije Pomoć za jevrejske žene, Naomi uživa u radu sa ženama svih religija, ali i onima koje nisu prispadnice ni jedne. Bavi se obrazovanjem zajednica i verskih službenika kako bi stvorila svet u kojem se ne toleriše nijedan oblik nasilja nad ženama i devojčicama.
> Svet se mnogo promenio u 2020. i naučili smo kako da budemo izdržljiviji da bismo mogli da pomognemo drugima.
Karen Dolva

Norveška Inovatorka kdolva

Karen Dolva je direktorka i suosnovačica startapa u Oslu pod nazivom „No Isolation" koji je pokrenut u oktobru 2015. Misija njenog startapa je da spaja ljude kroz toplotnu tehnologiju i znanje.
Do sada, kompanija je napravila dva proizvoda: AV1, avatar za prisutnost na daljinu namenjen smanjivaju usamljenosti kod dece i mladih koji su pogođeni dugom bolešću; kao i KOMP, uređaj za komunikaciju sa jednim dugemtom koji je posebno napravljen za starije korisnike.
> Ne možemo priuštiti da koristimo Kovid-19 kao izgovor da prestanemo da se borimo. To treba da bude poziv na buđenje: najranjiviji su uvek najteže pogođeni. Moramo iskoristiti ovo vreme da pokrenemo promene i zaštitimo ugrožene.
Ilvad Elman

Somalija Mirovna aktivistkinja ilwadelman

Olvad Eman je mlada liderka na čelu somalijskog mirovnog procesa, kao i globalnog tela za okončanje sukoba i pomirenje zajednica.
Sa samo 20 godina, bila je jedna od osnivačica prvog kriznog centra za žrtve silovanja u Somaliji. U prethodnih 10 godina, Ilvad je postala šampionka izgradnje mira kroz davanje svima koji su pogođeni sukobima - posebno mladim ženama i devojkama - mesto za stolom.
> Pandemija je svetu donela ubrazni kurs empatije. Svedočili smo da žene vode tamo gde drugi nisu uspeli. Žene na liderskim pozicijama ne treba više da budu rezervna opcija, već fundamentalni prioritet.
Đeong Un-kijang

Južna Koreja Komesarka Korejske agencije za kontrolu i sprečavanje bolesti

Doktorku Đeong Un-kijan opisuju kao „lovca na virus", a ona predvodi tim Južne Koreje za borbu protiv pandemije Kovida-19.
Kao sadašnja komesarka Korejske agencije za kontrolu i sprečavanje bolesti (KDCA) - i dok je prethodno radila kao prva žena na mestu rukuvodioca u KDCA - poznata je po transparentnosti i smirenosti koje donosi na dnevne informativne konferencije o pandemiji.
> Iskreno zajvaljujem svim zdravstvenim radnicima koji su se posvetili borbi protiv pandemije. Uložiću maksimalni napor da pomognem svetu da postane sigurniji kroz jačanje mogućnosti za borbu protiv bolesti.
Fang Fang

Kina Spisateljica

Fang Fang, čije je pravo ime Vang Fang, je nagrađivana kineska autorka koja je napisala više od 100 dela. Ove godine, počela je da dokumentuje dešavanja u Vuhanu, gde je došlo do izbijanja epidemije korona virsua. Njen dnevnik je milionima ljudi u Kini dao retku mogućnost da zavire u grad, a pisala je o svemu od izazova u dnevnom životu do psihološkom uticiju nametnute izolacije.
Kako je dnevnik privlačio sve više pažnje međunarodne javnosti i dobio engleski prevod, ubrzavao se i talas negativnih reakcija na internetu protiv njenog izveštavanja. Mnogi ljudi u Kini su bili besni, a neki su je čak obeležili i kao izdajicu.
> Budite svoji i nezavisni.
Somaja Faruki

Avganistan Liderka robotičkog tima FaruqiSomaya

Kada je zabeležen prvi slučaj korona virusa u Somajinoj provinciji Herat, ona i njen ženski robotički tim - „Avganistanske sanjarke" - počele su da rade na jeftom respiratoru za lečenje pacijenata sa Kovidom-19.
Somaja i njena ekipa planiraju da pokažu njhov dizajn Ministarstvu za javno zdravlje. Ukoliko se prototip odobri, može da se koristi u bolnicama u udaljenim mestima. Somaja, rođena 2002. godina, dobila je više nagrada, među kojima je i srebrna medalja hrabra dostignuća na robotičkom takmičenju „FIRST Global Challenge" u Americi; nagradu Dobrobit čovečanstvu u oblasti veštačke inteligencije na Svetskom sajmu veštačke inteligencije; nagradu Dozvola za snove organizacije Dženet Ajvi Djunsing na Filmskom festivalu sirove nauke; kao i nagradu Preduzetnički izazov na Roboteksu u Estoniji, najvećem festivalu robotike u Evropi.
> Ključ naše budućnosti je u onome čemu danas učimo naše devojčice i dečake Moramo da svakom detetu obezbedimo isti pristup obrazovanju, kao i alate potrebne da ispune njihove snove.
Ejlin Flin

Republika Irska Senatorka Love1solidarity

Ejlin Flin je ušla u istoriju ove godine kao prva žena iz zajednice Irskih putnika koja je dobila mesto u parlamentu Irske.
Ona koristi svoju ulogu da pomogne Irskim putnicima i drugim marginalizovanim zajednicama. Njena ambicija je da uvede propise o zločinu iz mržnje u Irskoj.
> Pazite jedni na druge, pružite jedni drugima ruku; nikada ne pokušavajte da unizite druge žene. Ako ugasite tuđu sveću vaša neći goreti jače. Kada stojimo jedni uz druge, naši plamenovi mogu da zapale svet.
Džejn Fonda

Sjedinjene Američke Države Glumica
Na velikim i malim ekranima, Džejn Fonda je dvostruka dobitnica Ostruka, čuvena po ulogama u kultnim filmovima kao što su Klute, Povratak kući, Na Zlatnom jezeru i Od devet do pet.Trenutno igra glavnu ulogu u Netfliksovoj popularnoj seriji Grejs i Frenki.
Van ekrana, bila je na prvoj liniji fronta društvenog aktivizma više od 50 godina, dajući glas za borbe u koje veruje, od ženskih prava do poštenih plata za radnike koji zavise od bakšiša, a nedavno je sa nevladinom ekološkom organizacijom Grinpis SAD osnovala pokret „Fire Drills Fridays" (Protivpožarne vežbe petkom), koji organizuje nedeljne akcije sa ciljem obrazovanja i protesta protiv klimatske krize.
> Svet se zagreva brže nego što je nauka očekivala. Čovečanstvo se suočava sa egzistencijalnom krizom. Ovo je kolektivno rešenje. Žene to razumeju. Žene shvataju da smo svi zavisni jedni od drugih. One nose teret klimatske krize i one su te koji nas vode do rešenja. Ustanimo da to učinimo.
Povezani tekstovi
Kiran Gandi

Sjedinjene Američke Države Pevačica madamegandhi

Kiran Fandi, koja nastupa kao Madam Gandi, je pevačica, umetnica i aktivistkinja čija je misija da unapređuje i slavi rodno oslobađanje. Svirala je bubnjeve na turnejama sa izvođačima kao što su MIA i Tiveri Korporejšn.
Ranije je učestvovala na Londonskom maratonu bez higijenskih proizvoda tokom menstruacije kako bi razbila stigmu koja prati ovaj prirodni proces.
> Budući da je toliko mnogo nas moralo da prilagodi svoj posao kako bi radili od kuće, to zapravo omogućava zdraviji odnos prema roditeljstvu. Mi imamo moć da preuredimo sisteme i učinimo da rade za nas.
Lorin Gardner

Sjedinjene Američke Države Naučnica TexasDownUnder

Lorin Gardner je profesorka inženjerstva na Univerzitetu Džons Hopkins i potpredsednica Centra za sistemske nauke i inženjerstvo.
Gardner je predvodila tim koji je napravio izuzetno važan sistem za praćenje pandemije virusa korona koji je postao pouzdani izvor podataka o Kovidu-19. Koriste ga vlade, istraživači infektivnih bolesti i medijske kuće širom sveta.
> Ne čekajte dozvolu. Zauzmite svoje mesto i krenite u akciju.
Alisija Garza

Sjedinjene Američke Države Aktivistkinja za ljudska prava AliciaGarza
Alisija Garza je organizatorka, politička strateškinja i autorka knjige „Svrha moći: Kako se udružujemo kada se raspadamo".
Ona je direktorka organizacije „Black Futures Lab" i fondacije „Black to the Future Action Fund"; suosnivačica globalne mreže pokreta Životi crnaca su važni; direktorka za strategiju i partnerstva u Nacionalnoj alijansi za prava domaćih radnika; suosnivačica ženske organizacije „Supermajority" i voditeljka podkasta „Lady Don’t Take No".
> Noge na zemlju, glavu u oblake, oči na nagradu.
Povezani tekstovi
Iman Galeb Al-Hamli

Jemen Menadžerka električnih mikromreža

Iman upravlja grupom od deset žena koje su napravile solarnu mikromrežu, koja donosi čistu energiju sa malim štetnim uticajem, svega tridesetak kilometara od prve borbene linije razarajućeg civilnog rata u Jemenu.
Ova mikromreža je jedna od tri koje je osnovao Program za razvoj Ujedinjenih nacija u oblastima Jemena gde nema struje - a jedina je kojom u potpunosti upravljaju žene. Prvobitno su se Imaninoj ekipi podsmevali jer rade posao muškaraca. Od tada su, međutim, osvojile poštovanje u njihovoj zajednici - dok su istovremeno zarađivale održivi prihod i razvijale nove profesionalne veštine.
> Moja poruka svim devojkama u Jemenu je da ispune svoje snove. Moraju se boriti sa samopouzdanjem i suočiti sa svim teškoćama na koje nailaze u životu kako bi postigle te snove.
Sara Gilbert

Ujedinjeno Kraljevstvo Naučnica

Čim su kineski naučnici objavili genetske detalje novog korona virusa, Sara i njen tim u Oksfordu su se bacili na posao. Od tog trenutka do sada su stvorili vakcinu protiv Kovida-19, koja je trenutno u trećoj fazi kliničkih ispitivanja.
Kao naučnica sa znanjem iz mikrobiologije, biohemije, molekularne virologije i vakcinologije, Sara je radila na razvoju vakcina protiv novih bolesti od 2014.
> Možemo da budemo dovoljno izdržljivi da izguramo kroz ovu godinu. Vreme je da se usmerimo na ono što je zaista važno; zdravlje, obrazovanje i dobri odnosi sa drugima.
Megi Gobran

Egipat Koptska monahinja stephenschildrenus

Majka Megi Gobran je posvetila život menjajući živote marginalizovane dece u Egiptu. Napustivši svet bogatstva i izuzetne akademske karijere, posvetila je svu svoju snagu i sredstva da primećuje decu, da im pere noge i da ih gleda u oči i govori im da su bitni.
Od 1989, majka Megi i njen tim imaju holistički pristup koji je promenio živote stotina hiljada dece, pružajući im psihološlku podršku, obrazovanje, zdravstvenu negu i pre svega - dostojanstvo
> Kada se pomirite sa sobom, pomirićete se i sa ovim i onim svetom.
Rebeka Gjumi

Tanzanija Advokatica RebecaGyumi

Rebeka je osnivačica i izvršna direktorka lokalne nevladine orgaizacije „Msichana Initiative" koja radi na polju unapređivanja prava devojčica. Ona je zagovornica rodne ravnopravnosti i ima bogato iskustvo u radu sa mladim ženama na izgradnji pokreta i zagovaranju na nacionalnom nivou, kao i u okviru aktivističkih organizacija.
Zahvaljujući radu njene organizacije, Apelacioni sud Tanzanije doneo je istorijsku presudu 2019. kojom se zabranjuju dečji brakovi podizanjem minimalnog uzrasta za brak na 18 godina.
> Kada postane teško ići napred, oni koji su istrajni nastave dalje. Obavežimo se opet da ćemo nastaviti da se borimo; da nastavimo putovanje; i da prigrlimo svoje glasove i doprinos koji donosimo, sve dok se ne dostigne rodna ravnopravnost u svim oblastima.
Dita Hedman

Jamajka Prvakinja u pikadu deta132

Dita je 22 godine radila noću u Kraljevskoj pošti. Osvojila je 215 titula - drugi najbolji rezultat na svetu u ovoj igri, koji je nadmašio samo Fil Tejlor. Pojavila se u 341 finalu takmičenja, više nego bilo ko drugi u istoriji pikada. Dita je u Englesku stigla 1973. godine i trenutna je kapitenka ženskog pikado tima Engleske.
Ona je ambasadorka dobrotvorne organizacije „Srce pikada" i mladih igrača Engleske. Takođe je i u odboru Svetske federacije pikada, kao predstavnica igrača Čak 11 puta je bila prva na svetskoj top listi igračica, a druga je po broju nastupa u ženskoj reprezentaciji Engleske.
> Pozvala bih sve žene da slede svoje snove i nikada ne odustaju. Godine, seksualnost i rasa nisu razlog za neuspeh. Na ovom svetu ste samo jednom - iskoristite taj život što više. #Verujte.
Mujeser Abdulehed Hendan

Ujgurka iz Gulje koja živi u egzilu (na kineskom, Jining) Spisateljica hendan_hiyal

Mujeser Abdulehed, poznatija po umetničkom pseudonimu Hendan, počela je da piše pesme i eseje dok je studirala medicinu. Kada je magistrirala na pitanjima javnog zdravlja, odlučila je da se potpuno posveti pisanju. Pošto se preselila u Tursku 2013, Hendan je osnovala organizaciju Ajhan obrazovanje, posvećenu proučavanju i učenju jezika Ujgura u dijaspori, Trenutno živi u Istanbulu.
Najnoviji radovi usmereni su na krizu u njenoj domovini. Njen prvi roman „Zbogom Suncu" je prvo književno delo koje se bavi pritvorskim logorima za Ujgure.
> Deca su uvek nada svake nacije. Obrazovanje može da pretvori nadu u stvarnost.
Ujajedu Ikpe-Etim

Nigerija Filmska autorka uyaiedu

Ujajedu Ikpe-Etim je kvir feministička filmska autorka, rediteljka i LGBTQ+ aktivistkinja koja se posvetila snimanju priča o marginalizovanim grupama u Nigeriji.
Njen film „Ife" - ljubav na joruba jeziku, otkriva priču o dve lezbejke iz Nigerije suočene sa surovom homofobnom stvarnošću u zemlji u kojoj žive. Otkako je najavljena premijera filma, očekuje se reakcija Državne komisije za cenzuru u Nigeriji gde je homoseksualnost i dalje izuzetno kontroverzna tema.
> Žene, molim vas da nastavite da zauzimate prostor i ne prestane da pričate priče onih kojima su glasovi oduzeti.
Miho Imada

Japan Proizvođačica sake rakije fukuchoMiho

Proizvodnja tradicionalne japanske rakije sake vekovima je svet muškaraca i ženama je zabranjen ulaz u destilerije u Japanu.
Kada se glavni majstor za pečenje rakije u porodičnoj destileriji penzionisao, Miho je rešila da stekne neophodno obrazovanje i postala je jedna od samo nekoliko žena u ovom polju. Danas žene vode dvadesetak destilerija u Japanu.
> Ako možete da nađete posao vredan da mu posvetite život, posvetite mu se. Ako se prema odabranom zanimanju odnosite sa poštovanjem i iskrenošću, bićete na putu da ostvarite svoje ciljeve.
Isaivani

Indija Muzičarka isaivaniisaiv

Isaivani je prepoznata gaana pevačica u Indiji. Gaana muzika potiče iz radničkih četvrti Severnog Čenaja (nekada Madrasa) u oblasti Tamil Nadu. Isaivani godinama peva i nastupa u profesiji kojom dominiraju muškarci.
Nastup na istoj sceni na kojoj pevaju popularni muški izvođači je dostignuće po sebi. Isaivani je uspešno prekinula vekovnu tradiciju i tako otvorila put za druge žene pevačice gaana muzike da se izraze.
> Svet se puno promenio u 2020, ali se za žene svet menja svakog dana: Žene su promenile diskurse i zauzimaju prostor za sebe. Ovaj proces će biti stalan i za generacije koje dolaze.
Manasi Joši

Indija Sportistkinja joshimanasi11

Manasi, parasportistkinja iz Indije, trenutna je prvakinja sveta u parabadmingtonu. U junu 2020, Svetska badmington federacija objavila je da je na drugom mestu SL3 liste za pojedinačne igračice. Manasi je i inženjerka koja traga za promenama.
Cilj joj je da unese promenu u način na koji se invaliditet i parasportovi posmatraju u Indiji. Nedavno se našla na listi „Lidera sledeće generacije" magazina Tajm, kao i na naslovnoj strani izdanja za Aziju zbog njene borbe za prava ljudi sa invaliditetom u Indiji.
> Ova godina je bila puna izazova za žene na toliko načina. Ne dozvolite da vas teška vremena sputaju: istražujte svaku mogućnost pred vama. I odvojite malo vremena za sebe svakog dana.
Nadin Kadan

Francuska Spisateljica/ilustratorka nadinekaadan

Sirijska spisateljica Nadin Kadan piše i ilustruje priče od osme godine. Nezadovoljna predstavljanjem dece poput nje u knjigama njenog detinjstva, postavila je sebi cilj da piše priče u kojima svako dete može da se prepozna.
Inspirisana sopstvenim kulturnim nasleđem i željom da svetu predstavi kulturu arapskog sveta, u pričama se bavi decom sa posebnim potrebama i sukobu na Bliskom istoku.
> Bez obzira da li se radi o konfliktu ili o Kovidu-19, žene su i dalje mirotvorke i liderke. Bez obzira na to, strukture sistema su, čini se, napravljene protiv nas. Borba da ih preuredimo, da bi žene mogle u potpunosti da se izraze, mora da se nastavi.
Mulenga Kapavepve

Zambija Umetnica i kustoskinja mulengakapwepwe

Mulenga Mpundu Kapavepve je suosnivačica Muzeja ženske istorije Zambije, nagrađena 2020. godine zbog obeležavanja doprinosa žena Zambije njihovoj zemlji. Doprinela je i otvaranju biblioteka za decu u Lusaki, glavnom gradu Zambije.
Predsedavala je Državnim umetničkim savetom Zambije od 2004. do 2017. Bila je i mentorka mnogim organizacijama koje se bave plesom, pisanjem, muzikom i kulturom.
> Neka promena bude vaša prilika.
Džemima Kariuki

Kenija Lekarka jasminemimz

Dr Džemima Kariuki je duboko posvećena preventivnoj medicini, posebno na polju zdravlja majki i dece. Osnovala je Klub mira, kao odgovor na postizborno nasilje 2007, kao i Klub javnog zdravlja, ključnu organizaciju koja nudi preventivne preglede za otkrivanje raka grlića materice.
Još kao studentkinja i specijalizantkinja ginekologije, primetila je drastičan pad prijema majki u bolnice, ali porast komplikacija, tokom epidemije Kovida-19, posebno tokom policijskog časa. Shvativši da je pristup zdravstvenoj nezi otežan zbog ograničenih mogućnosti prevoza, osmislila je rešenje - licencirana vozila koja voze žene od kuće do bolnice. Tako je nastao servis bolničkih vozila „Kolica za život".
> Pandemija je pogodila sve; niste same. Ipak, ta ideja koja vas svrbi svakog dana možda je vaš životni poziv; ne plašite se da mu se posvetite. Možda ćete baš vi biti odgovor za nečije potrebe.
Đulsum Kav

Turska Aktivistkinja za socijalnu pravdu gulsumkav

Đulsum Kav je turska doktorka, akademkinja i suosnivačica organizacije „Zaustavićemo femicid". Tokom prošle godine, visoke stope femicida i parlamentarne rasprave oko predloženog povlačenja Istanbulske konvencije - zakonskog okvira za zaštitu žrtava porodičnog nasilja - izazvale su brojne kritike u Turskoj.
Đulsum neumorno radi na skretanju pažnje na rodno zasnovano nasilje u Turskoj i kao zastupnica brojnih porodica žrtava femicida.
> Žene koje pružaju otpor danas traže jednakost i slobodu. Pandemija, koja je ukazala na nejednakost sa kojom se žene sreću, pokazuje da nema drugog rešenja nego da same žene poguraju promene.
Džeki Kej

Ujedinjeno Kraljevstvo Pesnikinja JackieKayPoet

Džeki Kej je škotska pesnikinja, dramaturškinja i spisateljica. Njeni memoari „Put crvene prašine", o potrazi za biološkim roditeljima, Kej opisuje kao „ljubavno pismo" njenim belim roditeljima. Kej je 2016. godine dobila titulu „Škotski Makar", nacionalne pesnikinje Škotske.
Ona je dekanka Univerziteta Škotske. Dodeljene su joj brojne nagrade za književno delo, a 2020. joj je dodeljena počasna titula komandira Reda Britanskog carstva (CBE) za književna dostignuća.
> Nikada ne smemo da odustanemo od nade. Protesti širom sveta ove godine ispunili su me čudnim optimizmom za našu budućnost.
Salsabila Kajrunisa

Indonezija Ekološka aktivistkinja jaga_rimba

Salsabila je 17-godišnja učenica iz Džakarte u Indoneziji. Svakog petka predvodi školski štrajk protiv seče šuma ispred kancelarija Ministarstva za životnu sredinu i šumarstvo.
Kada je imala 15 godina, bila je jedna od inicijatora omladinskog pokreta Jaga Rimba. Pored zaštite šuma, ova organizacija se bori za prava starosedelačkih članova zajednice koji ostaju bez domova u šumi Kinipan, jednoj od poslednjih kišnih šuma u Kalimantanu.
> Pandemija nam je svima dala zajedničku svest da svi živimo u istom patrijarhalno-kapitalističkom sistemu koji postoji samo zbog zarade. Vreme je da se okupimo u zajedničkoj solidarnosti i povedemo zeleni i pravedni oporavak.
Mahira Kan

Pakistan Glumica mahirahkhan
Mahira Kan nije obična glumica - otvoreno se protivi seksualnom nasilju, ne odobrava kreme za izbeljivanje kože i podržava borbu protiv rasizma. Ona želi da se uhvati u koštac sa društvenim problemima u njenom rodnom Pakistanu menjajući kroz promenu narativa na filmu i televiziji.
Mahira je nacionalna ambasadorka dobre volje Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, koja ukazuje na težak položaj avganistanskih izbeglica u Pakistanu. Velika je miljenica publike još od početka karijere video novinarke na MTV kanalu 2006. Mahira je takođe i posvećena majka jedanaestogodišnjeg sina.
> Progovorite o uzrocima i pitanjima koji su važni za podsticanje promena.
Povezani tekstovi
Anželik Kiđo

Benin Muzičarka angeliquekidjo

Četvorostruka dobitnica Gremi nagrade, Anželik Kiđo je jedna od najznačajnih umetnica svetske muzike danas. Uspešno je spojila zapadno-afričke tradicije njenog detinjstva u Beninu sa elementima američkog ritma i bluza, fanka i džeza, kao i uticajima iz Evrope i Latinske Amerike.
Pošto je istraživala puteve afričke dijaspore u obradama albuma „Remain in Light" benda Talking Heads, ova francuska pevačica poreklom iz Benina danas istražuje afričke korene slavne ikone Selije Kruz, kubanske „Kraljice salse". Anželik se takođe bori za prava dece kao ambasadorka UNICEF-a, ali i akcijama njene dobrotvorne fondacije „Batonga" koja pomaže obrazovanju devojčica i devojaka u Africi.
> Moramo da brinemo i budemo solidarni jedni prema drugima, da se volimo i jačamo zajedno. Hajde da nastavimo da čuvamo jedni druge. Ova solidarnost treba da prevaziđe društvene klase, etničko poreklo i seksualnu orijentaciju.
Ču Kim Duk

Vijetnam Arhitekta kim_duc_

Arhitektinja Kim Duk postavila je cilj da promoviše dečije pravo na igru u Vijetnamu. Suosnivačica i direktorka „Think Playgrounds" (Igrališta za razmišljanje) radi zajedno sa partnerima i zajednicama u zemlji da bi se napravilo više od 180 javnih igrališta od recikliranih materijala.
Upravo radi na terapeutskim igralištima za Državnu dečiju bolnicu u Hanoju, kao i na projektu prvog igrališta sa niskom dozom ugljen-dioksida u ovom gradu.
> Budite razigrani! I u poslu i u životu. Radi se o učenju, sa suštinskom motivacijom: šta treba da uradimo, a u čemu uživamo kad radimo? Strasno, neprestano učenje je ono što nam pomaže da prevaziđemo teškoće i budemo optimistični.
Safa Kumari

Sirija Virusološkinja biljaka ICARDA

Doktorka Safa Kumari je virusološkinja za biljke i traga za rešenjima za suzbijanje epidemija koje uništavaju prinose. Pošto je otkrila semenje koje bi moglo da ojača bezbednost hrane u Siriji, rizikovala je život da bi ga iznela iz Alepa.
Godinama je radila na otkrivanju biljnih varijeteta otpornih na viruse, među kojima je i faba pasulj - široki pasulj, otporan na nekrotični faba žuti virus (FBNYV).
> Svet se puno promenio tokom 2020. Kada ste u timu zaduženom da prevazilazi ovakve izazove, sposobnost je važna, a ne rod. Žene moraju da veruju da je njihov doprinos jednak muškarčevom.
Ištar Lahani

Južna Afrika Aktivistkinja IshtarLakhani

Ištar je feministkinja, aktivistkinja i kaže za sebe da stalno „izaziva probleme". Živi u Južnoj Africi i sarađuje sa organizacijama za socijalnu pravdu, pokretima i mrežama širom sveta, nudeći podršku neophodnu za jačanje njihovog pristupa borbi za ljudska prava.
Ove godine je odigrala ključnu ulogu u kampanji „Besplatne vakcine" koju je pokrenuo Centar za umetnički aktivizam i Ujedinjeni univerziteti za neophodnu medicinu (UAEM). Radi sa drugima na ostvarivanju jedinog cija - da buduća vakcina protiv Kovida-19 bude razumne cene, na raspolaganju svima i besplatna po dostavi.
> Ovi trenuci nereda su nam takođe korisni da bismo mogli da razvijemo potpuno različitu budućnost, a ne da pokušavamo da popravimo sistem koji nije ni osmišljen sa ciljem da budemo srećni.
Klaudija Lopez

Kolumbija Gradonačelnica ClaudiaLopez

Klaudija Lopez je prva gradonačelnica Bogote, glavnog i najvećeg grada Kolumbije.
Ćerka učitelja, bila je senatorka ispred partije Zelena alijansa od 2014. do 2018. Predvodila je sprođenje javne rasprave o merama protiv korupcije za koje je kasnije glasalo 11,6 miliona ljudi, skoro 99 odsto, rekord u istoriji Kolumbije.
> Svim ženama sveta poručujem: nemojte se zaustavljati. Društvena revolucija započeta u prošlom veku neće stati. Videćemo promene koje se jasno odražavaju u javnom i privatnom životu.
Hosina Makel

Mozambik Borkinja za socijalnu pravdu JosinaZMachel

Hosina Makel je dugogodišnja braniteljka ljudskih prava, rođena u aktivističkoj porodici. Ne odstupa ni korak u životnom pozivu - poboljšanju prava žena.
Magistrirala je na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (LSE). Preživela je godine nasilja u porodici, i ličnu traumu proživela kroz pokret Kuluka. Ova organizacija pomaže ubrzanju društvenih promena na polju iskorenjivanja rodnog nasilja, osnivajući sigurne kuće za žrtve nasilja u zajednicama širom južne Afrike.
> Uticaj dodatnog pritska na žene tek treba izračunati, ali naša otpornost nam daje odvažnost da i dalje budemo majke, supruge, sestre, vođe i predvodnice industrije koja je svetu potrebna.
Sana Marin

Finska Premijerka Finske MarinSanna
Sana Marin je predsednica vlade Finske i vođa Socijaldemokratske partije Finske. Koaliciona vlada koju predvodi okuplja još četiri partije, a sve ih vode žene: Marija Oisalo (Zelena liga), Li Anderson (Leva alijansa), Ana-Maja Henrikson (Švedska narodna partija) i Anika Sariko (Partija centra).
Finska dobija pohvale za način na koji se bavi epidemijom Kovida-19, sa jednom od najnižih stopa zaraženosti u Evropi do novembra 2020.
> Mi kao žene lideri možemo da pokažemo da je moguće boriti se protiv virusa i u isto vreme baviti se klimatskim promenama, ulagati u obrazovanje i uvoditi socijalno pravedne reforme u društvu.
Povezani tekstovi
Hajat Mirsad

Liban Aktivistkinja HayatMirshad

Feministička aktivistkinja, novinarka i humanitarka, Hajat je suosnivačica Fe-Malea, pionirskog feminističkog kolektiva u Libanu. Nepomirljiva i bespoštedna, Hajat se bori da obezbedi devojkama i ženama pristup pravdi, informacijama, zaštiti i ljudskim pravima.
Ona prenosi ovu poruku na različitim poljima, organizujući marševe širom zemlje i okupljajući ljude da se suprotstave korumpiranim patrijarhalnim režimima, zahtevajući promene.
> I pored izazova i prepreka, žene su tokom istorije izazivale i borile se protiv patrijarhata. Solidarnošću, sestrinstvom i ljubavlju ćemo nastaviti borbu i jačati naše glasove i zahteve za pravednom i rodno ravnopravnom budućnosti.
Buleva Mkutukana

Južna Afrika Pevačica i kantautorka zaharasa
Buleva Mkutukana je poznatija kao Zahara. Poreklom iz siromašnog okruženja u Južnoj Africi, otkrila je ljubav prema muzici pevajući u školskom horu. Počela je da peva na ulici, ali je 2011. godine njen debi album dvaput dostigao platinasti tiraž za manje od tri nedelje.
Pevačica i kantautorka je dobitnica brojnih nagrada i uživa u uspešnoj karijeri u muzičkoj industriji - ali koristi uvek priliku da govori protiv nasilja prema ženama u Južnoj Africi, što se, kako je otkrila, i njoj desilo.
> Molitve su mi pomogle u ovim teškim vremenima. Ništa ne može da porazi molitvu.
Povezani tekstovi
Lusi Monahan

Severna Irska Organizatorka kampanja

Lusi Monahan je odbacila pravo na anonimnost žrtve silovanja da bi otvoreno govorila o odnosu policije i tužilaca u Severnoj Irskoj prema njoj pošto je prijavila zločin 2015. U policiji su joj prvo rekli da je „flertovala" za navodnim počiniocem, te da će zato teško doći do presude za zločin.
Lusi se suprotstavila zvaničnicima na sudu zbog propusta u istragama, i usled njene kampanje, donete su promene u odnosu prema žrtvama seksualnih napada. Lusi sada podržava druge žene koje su preživele silovanje i 2019. godine je učestvovala u radu na preispitivanju zakonodavstva kojim je uvedeno više od 250 izmena zakona.
> Rekli su mi da ne mogu to da uradim. Uradila sam. A možete i vi!
Dus Namvezi Nlbamba

DR Kongo Novinarka

Dus Namvezi Nlbamba je multimedijska novinarka i osnivačica Uvezo Afrika inicijativa, neprofitne organizacije koja promoviše jačanje žena kroz novinarstvo, poslovnu obuku i socijalno preduzetništvo.
Bori se protiv tabua oko menstruacije organizujući seksualno obrazovanje i nudeći ženske higijenske pakete studentkinjama i ženama i Demokratskoj Republici Kongo.
> Neka mi budemo generacija žena i devojaka koje upravljaju promenama, uvek nađu rešenja za svakodnevne probleme i uvek kažu: ništa nije nemoguće!
Vanesa Nakate

Uganda Klimatska aktivistkinja vanessa_vash

Vanesa Nakata ima 23 godine, klimatska je aktivistkinja iz Ugande i osnivačica pokreta Ustanite u Africi. Vodi kampanje širom sveta da bi naglasila uticaj klimatskih promena koje se već dešavaju u Africi. Posebno se bavi uticajem klimatske krize na siromaštvo, sukobe i nejednakost među polovima.
U januaru 2020, agencija Asošijeted Pres (AP) je isekla Nakatin lik sa fotografije na kojoj su bili Greta Tunberg i drugi evropski aktivisti, snimljenoj posle njihovog govora na Svetskom ekonomskom forumu. Nakate je kasnije govorila o rasizmu u svetskom pokretu za borbu protiv klimatskih promena. AP je kasnije vratio njen lik na fotografiju. Iako je rečeno da nije bilo namerno, agencija se nikad nije izvinila. Ali je 27. januara 2020, izvršna urednica Sali Bazbi na ličnom Tviter nalogu, objavila izvinjenje u ime agencije AP.
> Žene često najviše pate tokom karantina i u klimatskoj krizi. Ali mi smo takođe i rešenje: obrazovanje i jačanje žena smanjiće ugljenik, osnažiti spremnost u borbi protiv nesreća i stvoriti klimatske predvodnike za budućnost.
Etelreda Nakimuli-Mpungu

Uganda Stručnjakinja za mentalno zdravlje ethelmpungu

Dr Etel Nakimuli-Mpungu sa Univerziteta Makerere u Ugandi radi na približavanju terapeutskoj procesa u društvu, posebno za ljude koji žive sa HIV-om i bore se sa depresijom.
Razvila je veoma pristupačan a uspešan program grupne terapije koji mogu da vode svi zdravstveni radnici. Pokazalo se da se ovim programom drastično smanjuju simptomi defpresije i poboljšavaju efekti antivirusnih lekova među obolelima.
> Neka vam mentalno zdravlje bude prioritet i povratite sopstvenu moć i snagu.
Nandar

Mjanmar Feministička aktivistkinja NandarMMR

Nandar je feministkinja, prevoditeljka, scenaristkinja i autorka dva podkasta: „Feministički razgovori" i „Dži-Tau Zagar Vajn". Osnovala je Purpurnu feminističku grupu i ko-režirala predstavu „Vaginini monolozi" u Jangonu.
Odrastajući u selu u severnoistočnoj državi Šan, Nandar je iskusila na sopstvenoj koži sve teškoće sa kojima se žene sreću ako se usprotive tradicionalnim vrednostima porodice i zajednice u zemlji. Danas koristi svoje podkaste da bi ukazala na tabu teme u zemlji, poput menstruacije i abortusa.
> Želela bih da još više ljudi učestvuje u okončanju nejednakosti, da bismo mogli da živimo u svetu gde smo vrednovani i poštovani kao ljudska bića. Zajedno možemo da izgradimo bolji, pravedniji svet.
Verneta M Nej Moberli

Sjedinjene Američke Države Aktivistkinja za zaštitu životne sredine

Venita Moberli je supruga, majka, baka i prijateljica.
Tokom godina, prikupljala je podatke od starijih i prenosila ta saznanja i veštine novim generacijama inupijatske zajednice. Njena strast je borba za očuvanje Zemlje.
> Majke: vodite računa o sebi. Proučavajte znanja vaših predaka. Svi smo povezani; svi imamo iste instinkte i strasti da pomognemo našoj deci u odrastanju. Čak i ako dođe do teškoća, nađite rešenje.
Nemonte Nenkimo

Ekvador Predvodnica plemena Vaorani nemonte.nenquimo

Nemonte Nenkimo je pripadnica starosedelačkog naroda Vaorani i posvećena je odbrani teritorije njenih predaka, kulture i načina života u kišnim šumama Amazona.
Ona je suosnivačica nevladine organizacije Seibo koju predvode predstavnici starosedeoca; prva žena predsednica Vaorani orgranizacije u provinciji Pastaca; i jedna od 100 najuticajnijih žena na svetu prema magazinu Tajm.
> Žene nose snagu neophodnu da se probije put u ova opasna vremena, kada je opstanak naše planete i čovečanstva ugrožen. Sada je vreme da se žene ujedine.
Sanija Ništar

Pakistan Liderka na polju globalnog zdravlja SaniaNishtar

Dr Sanija Ništar je liderka na polju globalnog zdravlja i održivog razvoja. Od 2018, ona predvodi program promena Ehsas za smanjenje siromaštva, kojim je unapređen život miliona Pakistanaca tako što im je obezbeđeno mobilno bankarstvo i štednja, kao i ostala osnovna sredstva.
Kao specijalna pomoćnica premijera Pakistana za smanjenje siromaštva i socijalnu zaštitu, Sanija je pomogla jačanju hiljada ljudi omogućivši ostvarivanje prvih koraka ka razvoju socijalne države u Pakistanu.
> Dramatični uticaj Kovida-19 nam daje priliku koja se javlja jednom u generaciji, da izgradimo pravedniji svet i okončamo siromaštvo, nejednakost i klimatske krize. Da bi se to ostvarilo, žene moraju da budu jednake, osnažene učesnice u svim procesima.
Filis Omido

Kenija Aktivistkinja za zaštitu životne sredine Phyllis_Omido

Filis Omido je osnivačica i izvršna direktorka Centra za pravno upravljanje i ekološku akciju (CJGEA) čiji je cilj borba za ekološka i socioekonomska prava marginalizovanih zajednica pogođenih industrijom iskopavanja u Keniji. Godine 2015, dodeljena joj je nagrada Goldman za ekološke politike, poznatija kao „Zeleni Nobel", kojom je priznat njen rad koji je doveo do zatvaranja topionice olova u Ovino Uhuru.
U junu 2020, ostvarila je veliku pobedu na suđenju kada je presudom dodeljeno 1,3 milijarde kenijskih šilinga zajednici Ovino Uhuru, i još 700 miliona šilinga CJGEA. Sud je takođe doneo odluku da svi pravni troškovi treba da joj budu isplaćeni. Državna agencija za zaštitu životne sredine se žalila na odluku, i predmet je trenutno na Apelacionom sudu.
> Baš kao što žene širom sveta imaju pravo da se bave rastućim teškoćama, tako i priroda pokušava da se obnovi od ekološke krize. Samo žena može da razume muke prirode.
Laleh Osmani

Avganistan Aktivistkinja laleh_osmany

U Avganistanu je korišćenje imena žene u javnom prostoru nepoželjno. Samo očevo ime piše na krštenici. Kada se žena udaje, njenog imena nema na pozivnicama za venčanje; ako se razboli, njeno ime neće biti na lekarskim receptima; kada premine, njenog imena neće biti na smrtovnici, pa čak ni na nadgrobnom spomeniku.
Ogorčena što su ženama uskraćena, prema njenim shvatanjima, osnovna prava, aktivistkinja Laleh Osmani je pokrenula kampanju „WhereIsMyName" (Gde je moje ime). Posle trogodišnje borbe, avganistanska vlada je 2020. pristala da imena žena budu na ličnim kartama i krštenicama dece.
> Svako ima deo odgovornosti da pokuša da učini svet boljim mestom za život. Promena je teška, ali nije nemoguća. To se vidi kod žena koje se bore za sopstveni identitet u veoma tradicionalnoj zemlji poput Avganistana.
Ridima Pandej

Indija Ekološka aktivistkinja

Ridima Pandej je ekološka aktivistkinja koja je kao devetogodišnjakinja podnela peticiju protiv vlade Indije zbog nepostupanja u borbi protiv klimatskih promena. Zajedno sa još petnaestoro dece predlagača, Ridima je 2019. godine podnela tužbu protiv pet zemalja u Ujedinjenim nacijama.
Ridima danas učestvuje na međunarodnim konferencijama i pomaže osnaživanju drugih učenika, na svim nivoima, u borbi za njihovu budućnost i biodiverzitet sveta. Ridima radi na spašavanju njene, ali i budućnosti generacija koje dolaze.
> Sada je vreme da budemo snažni i ujedinjeni, da dokažemo šta sve možemo u ova teška vremena. Ako je žena rešena da postigne nešto, niko je ne može zaustaviti.
Lorna Prendergat

Australija Istraživačica demencije

Lorna Prendergast je 2019. došla na naslovnice svetskih medija kada je u 90. godini masterirala na Univerzitetu u Melburnu radom posvećenom starenju. Posvetila je master rad pokojnom suprugu, sa kojim je bila u braku 64 godine, a koji je patio od demencije.
Kao istraživačica, doprinela je dubljem razumevanju potreba pacijenata sa demencijom, poboljšanju kvaliteta njihovih života i odnosima sa negovateljima i onima koji o njima brinu.
> Bez obzira na godine, bilo da ste mladi ili stari, možete da donesete promene u ovaj svet.
Oksana Puškina

Rusija Poslanica Državne dume opushkina

Oksana Puškina je potpredsednica komiteta za brigu o porodici, pitanjima žena i dece u Državnoj dumi Rusije.
Kada je nekoliko desetina novinarki 2018. godine iznelo optužbe za seksualno zlostavljanje protiv Leonida Slutskog, predsedavajućeg komiteta Dume za međunarodne poslove, Oksana je bila jedina poslanica koja je javno podržala novinarke.
> Svet se mnogo promenio u 2020. godini, ali pored traume i krize, jedna stvar koju sam naučila je da novi izazovi uvek izvlače najbolje iz ljudi.
Ćibele Rejsi

Brazil Učiteljica

Ćibele je penzionisana glavna učiteljica koja je uvela pionirske promene u podučavanju rasne jednakosti u osnovne škole u Sao Paolu.
Proučila je sve upravljačke politike njene škole da bi radno okruženje više uključivalo različito osoblje - bez obzira na rasu, rod ili položaj.
> Ova godina nam je nametnula mnoga preispitivanja, da bismo kao društvo morali da uvedemo brojne promene da bismo napredovali. Nadam se da smo svi prikupili energiju za preobražaj za izazove koji nas čekaju u 2021. godini.
Suzana Rafali

Venecuela Nutricionista susanaraffalli

Suzana je humanitarna radnica koja već 22 godine pomaže u nesrećama širom sveta. Radila je sa organizacijom Karitas Venecuela na programu koji u realnom vremenu pokazuje uticaj humanitarne krize na decu, u vreme kada su vlasti ove zemlje poricale krizu. Suzana je takođe osnovala mrežu centara koji nude prehrambenu podršku deci koja žive u siromašnim naseljima.
Suzana je tokom 2020. godine radila na održavanju servisa hrane za sugrađane sa niskim prihodima, žene obolele od side i mlade zatvorenike tokom trajanja pandemije. Radeći sa pokretom Pojačati ishranu, Suzana je savetovala kako promeniti način ishrane u zemljama širom Centralne Amerike tokom pandemije.
> Brinite prvo o sebi, i odatle izvlačite snagu oslobađanja. To će vam olakšati karantin.
Sapana Roka Magar

Nepal Tehničarka u krematorijumu

Pošto je tri meseca bila beskućnica, Sapana se preselila u Katmandu gde se uključila u rad organizacije koja se bavi kremacijom neidentifikovanih tela.
O telima preminulih od Kovida-19 strogo vodi računa nepalska vojska. Sapanina organizacija preuzima napuštena tela sa ulice ili iz mrtvačnica i odnosi ih na autopsiju u bolnice. Ako niko ne zatraži telo posle 35 dana, organizacija ih šalje u krematorijum i izvodi „dagbati" obrede, koje u hindu kulturi uglavnom izvode sinovi preminulih.
> Širom sveta ima beskućnika, napuštenih ljudi. Ljudi koji umru na ulici zaslužuju prave posmrtne obrede. Ne bavim se ovim kao delom socijalne usluge, već zbog mog duševnog mira.
Pardis Sabeti

Iran Genetičarka PardisSabeti

Pardis Sabeti je profesorka na Harvardu, univerzitetu MIT i Medicinskom institutu Hauard Hjuz. Doprinela je istraživanjima ljudske i mikrobiološke genomatike, teorije informacija i praćenja ruralnih infektivnih bolesti i napretku obrazovanja u Zapadnoj Africi.
Tokom 2014, bila je u zdravstvenom timu boraca protiv ebole koje je magazin Tajm proglasio za „ličnosti godine", a njeno ime je bilo i na listi „100 najuticajnijih ljudi". Vodi obrazovni video serijal „Bez ozbira na sve", i peva u rok bendu „Thousand Days".
> Kroz izazove ćemo ojačati, solidarnost i smeh sa drugim dobrim ljudima su ključni u borbi za bolji svet i naš uspeh.
Febfi Setijavati

Indonezija Aktivistkinja Febfisetyawati

Febfi Setijavati je osnivačica organizacije Untukteman koja pomaže ranjivim pojedincima, posebno pacijentima sa finansijskim poteškoćama i obolelim od Kovida-10. Ona i njen tim putuju širom zemlje u folksvagen kombiju da bi obezbedili besplatan bežični internet, koji je skup u ovoj zemlji, kao i pokretnu biblioteku za studente, da bi mogli da uče. Ova organizacija sada pokušava da obezbedi prenosnike signala za oblasti u kojima nema interneta.
Bol koji je iskusila kada je preminuo njen sin Akara Hajkal od Mebijus sindroma, retkog neurološkog poremećaja, inspirisao je Febfi da pomaže drugima.
> Svet se puno promenio tokom 2020. godine. Moramo i mi da se promenimo. Za nas je bolje da radimo malo nečeg što je korisno, nego da se puno žalimo.
Rut Šejdi

Peru Arheološkinja

Rut Šejdi je doktorirala arheologiju i antropologiju i zamenica je dekana za istraživanja na Fakultetu za društvene nauke Državnog univerziteta u San Markosu. Direktorka je multidisciplinarnih istraživanja na arheološkom lokalitetu Karal, gde se nalaze ostaci, kako se smatra, jedne od najstarijih civilizacija u Južnoj, Centralnoj i Severnoj Americi.
Šejdi ima pet počasnih doktorata sa pet univerziteta u Peruu, a 2018. godine je dobila Loreal-UNESKO nacionalnu nagradu za žene u nauci. Dodeljena joj je i Medalja časti kongresa republike Peru.
> Žene treba da budu uključene u aktivnosti neophodne za promovisanje promene i izgradnju društva u kojem ljudi mogu da žive u harmoniji jedni sa drugima i u ravnoteži sa prirodom.
Panusaja Sitijiravatanakul

Tajland Studentska aktivistkinja

U centru ovogodišnjih prodemokratskih protesta na Tajlandu su studenti poput 22-godišnje Panusaje. Ona i drugi aktivisti uhapšeni su zbog umešanosti u proteste ali su kasnije oslobođeni uz kauciju do suđenja.
Prenos uživo njenog hapšenja, kada su je četvorica policajaca u civilu odvukla sa poda u hotelskoj sobi, smestili je u invalidska kolica i odveli je do policijskog kombija gledale su hiljade ljudi. Panusaja poriče sve optužbe.
U avgustu je na velikom studentskom protestu pročitala danas čuveni manifest u 10 tačaka kojim se poziva monarhistička vlast da se ne meša u politiku, Ovaj potez je zapanjio mnoge jer je Tajland jedna od retkih zemalja u kojima je kažnjivo vređanje kraljevine. Svako ko kritikuje kralja, kraljicu, naslednika trona ili regenta može da dobije kaznu zatvora do 15 godina.
> Svako može da menja svet. Bez obzira šta radite ili ko ste, imajte poverenja u sebe i neka vaš život bude vredan promene.
Nasrin Sotoudeh

Iran Borkinja za ljudska prava

Nasrin Sotoudeh je iranska advokatkinja za vladavinu prava i prava političkih zatvorenika, žena i dece u Iranu. Sada je na privremenom otpustu od duge zatvorske kazne na koju je osuđena jer se suprotstavila široko kritikovanom pravnom sistemu zemlje.
I pored zatvora i stalnih pretnji njenoj porodici, Sotoudeh ne odustaje od borbe za vladavinu prava.
> Hidžab je obavezan - i ako mogu da nam nametnu tih pola metra tkanine, onda mogu sve da nam nametnu.
Kejti Saliven

Sjedinjene Američke Države Naučnica/astronautkinja AstroKDS

Kejti Saliven je cenjena naučnica, astronautkinja, spisateljica i izvršna direktorka. Bila je jedna od prvih šest žena koje su se pridružile NASA astronautima 1978, i prva je Amerikanka koja je hodala u svemiru.
Takođe je i prva žena koja je zaronila do najdublje tačke u okeanu i, zahvaljujući kombinacji leta u svemiru i zaronima u dubine okeana, zaslužila je titulu „najvertikalnije osobe na svetu".
> Svet se toliko promenio u 2020. Podseća nas koliko je život na ovoj planeti međusobno zavistan i tera nas da ponovo procenimo šta nam je zaista potrebno i šta vrednujemo.
Rima Sultana Rimu

Bangladeš Nastavnica SultanaRimu

Rima Sultana Rimu je članica organizacije Mlade žene liderke za mir u Bangladešu. Ovaj program, deo Svetske mreže žena koje donose mir, namenjen je jačanju mladih žena iz zemalja u sukobu koje će postati predvodnice i zastupnice mira.
Rima se uključila u rešavanje izbegličke krize Rohindža naroda u njenoj zajednici boreći se za rodno usmerenu humanitarnu akciju. Organizuje rodno senzitivne i starosno prilagođene kurseve pismenosti i matematike za Rohindža izbeglice, kao i žene i devojke u zajednici koje nemaju pristup obrazovanju. Rima takođe upoznaje njenu zajednicu sa rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 i 2250, kroz radio emsije i pozorišne nastupe.
> Rešena sam da ostvarim rodnu jednakost u Bangladešu. Verujem u moć i snagu žena i devojaka u borbi za naša prava. Uspećemo.
Lea Ti

Brazil Transrodna manekenka leat

Nema toliko modela koji se mogu pohvaliti da im je prvi nastup bio za modnu kuću Živanši, ali Lea Ti može. U ovom poslu je već 10 godina i našla se na stranicama brojnih cenjenih izdanja magazina poput Mari-Kler, Gracije i Voga.
Lea je 2016, godine postala poznata kao prva otvoreno transrodna osoba koja je učestvovala na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara. Lea je ikona pop kulture i transrodna aktivistkinja koja otvoreno govori o diskriminaciji protiv LGBT ljudi i poziva društva da se pozabave ovim pitanjem. Tokom karijere se trudila da inspiriše i druge poput nje da slede svoje snove.
> Svet se stalno menja i mi smo u neprekidnom pokretu - ali žene ne mogu da hodaju same.
Ana Tižu

Francuska Muzičarka anatijoux

Ana Tižu je čileanska hip-hop muzičarka, aktivistkinja i feministkinja. U tekstovima ukazuje na društvene i kulturne nedostatke i mane. Njeni roditelji su emigrirali iz Čilea tokom vladavine diktatora Augusta Pinočea, što je ostavilo traga na njenoj karijeri, obeleženoj posebnom osetljivošću prema političkim i socijalnim pitanjima.
Podrška ženskim pravima i borba protiv rodnog nasilja posebno su naglašene na njenom albumu iz 2014, „Vengo" i pesmi „Antipatriarch". Tižu redovno učestvuje u kampanjama protiv nejednakosti i represije u svetu.
> 2020. godina je ogolila ranjivost ekonomskog sistema i, suočeni sa tom ranjivošću, imamo snagu naše mreže odnosa. Moramo uvek da pamtimo da se u tome krije naša vrednost i naša snaga.
Opal Tometi

Sjedinjene Američke Države Aktivistkinja za ljudska prava opalayo
Opal Tometi je nagrađivana borkinja za ljudska prava i jedna od tri žene osnivačice pokreta „Crni životi su važni". Takođe je i osnivačica novog medijskog i aktivističkog haba „Dijaspora ustaje" (Diaspora Rising).
Rođena je u SAD u porodici emigranata iz Nigerije. Njena borba za ljudska prava prevazilazi granice i traje već više od 20 godina.
> Došlo je do pravog buđenja. Sada svi znamo da je okretanje glave od nepravde saučesništvo u njoj. Želim da ohrabrim sve da ostanu posvećeni, hrabri i povezani sa svojom zajednicom.
Povezani tekstovi
Svetlana Tikhanoskaja

Belorusija Političarka Tsihanouskaya
Svetlana Tikhanovskaja je bila kandidatkinja na predsedničkim izborima u Belorusiji, gde je i predvodila nacionalni demokratski pokret. U avgustu 2020, predsednik Aleksandar Lukašenko je proglasio pobedu na izborima, što je izazvalo brojne proteste širom zemlje usled brojnih optužbi za krađu glasova.
Ubrzo nakon izbora, u strahu za bezbednost dece, Svetlana je napustila Belorusiju i otišla u Litvaniju odakle, iz egzila, i dalje predvodi demokratski pokret.
> Nikada, ni za trenutak, nemojte poverovati onom ko vam kaže da ste slabi. Često ne shvatamo koliko smo snažni.
Povezani tekstovi
Julija Cvetkova

Rusija Aktivistkinja

Julija Cvetkova je rođena u malom industrijskom gradu na dalekom istoku Rusije, gde je studirala umetnost, ples i režiju. Kasnije, radeći u svom aktivističkom pozorištu i kulturnom centru, počela je da se bavi pitanjima povezanim sa pravima žena, LGBT zajednice, antimilitarizmom i ekologijom.
Tokom 2019, protiv nje su podignute krivične tužbe zbog njenog aktivizma za „distribuciju pornografije" i tri slučaja „LGBT propagande": Ukoliko je osude zato što je delila crteže ženskog tela na internetu, može da dobije i do šest godina zatvora. Ruske organizacije za zaštitu ljudskih prava smatraju je političkom zatvorenicom. Ona poriče sve optužbe.
> Nikada nemojte tolerisati zlostavljanje, bez obzira da li dolazi od vlasti, partnera ili društva. Bez obzira koliko su mračna vremena, sanjajte i borite se.
Arusi Unda

Meksiko Aktivistkinja kampanja brujasdelmar

Dok u Meksiku raste broj ubijenih žena, Arusi i njen feministički kolektiv „Veštice mora" (Brujas del Mar), nastupaju u ime žena.
Ove godine su inspirisale žene širom zemlje da održe štrajk 9. marta. Žene su prestale da rade i ostale kod kuće.
> U ovom trenutku je toliko slogana i motoa poput „Revolucija će biti feministička" ili „Budućnost je feministička", ali budućnost je već ovde. Moramo da budemo hrabre i da se uzdižemo i dalje.
Anastasija Volkova

Ukrajina Poslovna žena FluroSat

Dr Anastasija Volkova je poslovna žena i inovatorka u domenu poljoprivrede koja koristi nauku i tehnologiju da bi se bavila pitanjima bezbednosti hrane.
Osnovala je kompaniju FluroSat 2016. godine, koja koristi satelite i dronove, zajedno sa algoritmima i drugim alatkama, da bi pomogla farmerima da optimizuju poljoprivrednu proizvodnju.
> Budite promena koji želite da vidite u svetu. Nadam se da ćemo svi moći da nađemo svoj način da iskoristimo prednost ove situaije i omogućimo pozitivnu promenu.
Kočakorn Vorakom

Tajland Pejzažna arhitektkinja kotch_voraakhom

Kočakorn Vorakom opisuje sebe kao „opasnu urbanu pejzažnu arhitektkinju sa Tajlanda". Počela je da radi sa ciljem da ozeleni „popucale" trotoare avenija i uličica u Bangkoku, omogućivši tako i svežim idejama da procvetaju.
Danas radi na razvoju produktivnog korišćenja javnog prostora i pravi rupe veličine parkova u borbi velikim metropola sa klimatskim promenama.
> Čemu će služiti veličanstvena arhitektura ako naši gradovi tonu? Pre nego što krenemo u dalji razvoj, moramo da se pozabavimo klimatskim promenama, ali ne kao jedna zajednica, jedna zemlja, jedan region... Moramo da delamo ujedinjeni kao svet. Planeta Zemlja je naš dom i jedini način da je izlečimo je da radimo kao jedan.
Sajuksi Vajls

Ujedinjeno Kraljevstvo Naučnica SiouxsieW

Sajuksi je naučnica i komunikološkinja za javno zdravlje, prava sila prirode na Novom Zelandu tokom pandemije. Sarađivala je sa karikaturistom Tobijem Morisom da bi ljudima približila naučne podatke vezane za Kovid-19; među njihovim radovima je i popularna vizuelizacija „sravnjivanja krive", prevedena na mnoge jezike, koju su koristile vlade brojnih zemalja da bi pomogle ljudima da shvate kako ograničenja kretanja i karantin mogu da pomognu.
Takoođe predvodi i laboratoriju „Bioluminescent Superbugs" na univerzitetu u Oklandu, gde sa njenim timom radi na projektu osvetljavanja bakterija u cilju razumevanja kako zarazni mikrobi dovode do bolesti, i otkrivanju novih lekova.
> Zemlje u kojima su se ljudi ujedinili da bi uspešno zaštitili jedni druge od pandemije nam pokazuju da se sa velikim izazovima možemo izboriti saosećajnom i zajedničkom akcijom.
Elin Vilijams

Vels, Ujedinjeno Kraljevstvo Blogerka sa invaliditetom myblurredworld
Elin je spisateljica i aktivistkinja sa invaliditetom koja deli njena iskustva oboljenja od mijalgične encefalopatije i pigmentalnog retinitisa, degenerativnog procesa u očima) u blogu „My Blurred World" (Moj zamućeni svet), još od 16. godine.
Otvoreno i iskreno piše o svojim iskustvima, deli savete i piše o emocionalnom uticaju njenih stanja, društvenih barijera sa kojima se suočava i važnosti promocije pristupačnosti u modnoj industriji. Njeno pisanje odiše pozitivnošću u nadi da će na taj način ukazati na ove probleme i pomoći drugima da shvate da nisu sami.
> Pronađite mesto na kom ćete moći da kanališete svoju kreativnost, energiju, misli, bol i sreću; prihvatite sve pozitivno što vam to može doneti. Zaslužujete nešto što je potpuno vaše, bez bilo kakvih spoljnih sila koje će uticati na tu nameru.
Povezani tekstovi
Elis Vong

Sjedinjene Američke Države Aktivistkinja sa invaliditetom SFdirewolf

Elis je osnivačica projekta „Disability Visibility" (Vidljivost invaliditeta), kampanje koja ohrabruje ljude sa invaliditetom da beleže njihove priče.
Ove godine je objavila novu antologiju „Vidljivost invaliditeta: Priče iz prvog lica iz 21. veka".
> Svet se puno promenio u 2020. godini i ja ni ne želim da se sve vrati u „normalu".
Dr Leo Ji-Sin

Singapur Doktorka

Dr Leo Ji-Sin vodi vrhunski Nacionalni centar za infektivne bolesti u Singapuru, u kojem se obrađuju podaci o izbijanju bolesti i zaraza.
Pored toga što je na čelu borbe njene zemlje protiv Kovida-19, provela je decenije poboljšavajući brigu za obolele od side u Singapuru. Takođe je predvodila zdravstvene timove u borbi protiv brojnih zaraznih bolesti, poput Sarsa. Radne obaveze usklađuje sa porodičnim, kao majka troje dece.
> Kovid-19 je promenio život svih, Međutim, nije promenio važnost ženskog liderstva. One koje se bore protiv virusa na prvoj liniji fronta su većinom žene, i to rade hrabro, snažno i nepopustljivo.
Mišel Jeo

Malezija Glumica michelleyeoh_official
Mišel Jeo je počela da se bavi glumom kao kaskaderka u „muškom svetu" hongkoških borilačkih filmova. Prešla je u Holivud posle uloge Bondove devojke u filmu "Sutra ne umire nikad" i danas je jedna od retkih glumica iz Azije koja ima dugu i uspešnu karijeru u Sjedinjenim Državama.
Posle više od 30 godina karijere, Mišel je ostvarila uspešne uloge u novim filmovima „Avatar" i „Šang-Či", prvom Marvelovom filmu sa azijskim superherojem. Često govori o maloj predstavljenosti azijatske zajednice u Holivudu, a kao ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija bori se na iskorenjavanju siromaštva do 2030. godine
> Kovid-19 nas sve pogađa, ali žene snose najveći teret. Zapamtite: nismo same. Ako se osećamo izolovano, moramo da potražimo podršku. Imati mrežu podrške je danas važnije nego ikad.
Povezani tekstovi
Ajša Jesufu

Nigerija Aktivistkinja AishaYesufu

Ajša Jesufu je aktivistkinja iz Nigerije koja zahteva kvalitetno upravaljanje njenom domovinom.
Ona je suosnivačica kampanje „Vratite nam naše devojčice", pokrenute 2014. kao odgovor na otmicu više od 200 devojčica iz srednje škole u Nigeriji koju su izvršili ekstremisti Boko Harama. Bila je vodeća učesnica protesta „Okončajte SARS", na kojima su Nigerijci zahtevali veću odgovornost policijskih snaga, raspuštanje kontroverznih specijalnih jedinica za borbu protiv pljački, optuženih za ubistva, silovanja i krađe.
> Moj savet ženama je da u potpunosti i bez ustručavanja zauzmu svoje mesto u svetu. Žene treba da prestanu da pitaju za mesto za stolom - treba a naprave svoj sto.
Gulnaz Žužbeava

Kirgistan Aktivistkinja sa invaliditetom gulnazzhuzbaeva

U Kirgistanu živi više od 5.000 slabovidih i slepih, ali većina važnih zvaničnih dokumenata im nije pristupačno. Gulaz Žužbaeva je osnovala nacionalno udruženje slepih i neumorno radi na prevođenju ovih materijala na Brajovu azbuku i poboljšanju pristupa za slabovide i slepe.
Njen tim vodi programe za slepe na kojima ih obučava veštinama neophodnih za nalaženje poslova. Od 22 odraslih koji su završili obuku tokom 2020, šestoro je već našlo posao, a dvoje se upisalo na fakultet.
> Život je pun izazova; prihvatite ga takvog.

BBC 100 žena 2020

Povezani tekstovi

Povezani tekstovi

Povezani tekstovi

Povezani tekstovi

Povezani tekstovi

Povezani tekstovi

Povezani tekstovi

Povezani tekstovi

Povezani tekstovi

Povezani tekstovi