BBC 100 žena 2021

  • Lima Afšid

    Avganistan pesnikinja

    Nagrađivana pesnikinja i spisateljica, čija poezija i članci ruše patrijarhalne norme u avganistanskoj kulturi.

    Posle studija novinarstva, Lima Afšid je više od pet godina radila kao nezavisna novinarka i komentatorka društva.

    Članica je i Šer-e-danešgaha, Pesničkog udruženja u Kabulu, koje je održavalo virtuelne poetske večeri tokom pandemije da bi pomoglo da više od 200 članova sačuva osećaj zajedništva uprkos zdravstvenoj krizi.

    *Pad Avganistana je kao poniranje nazad u isto blato sa kojim smo se borili dvadeset godina. Nadam se, međutim, da možemo da se izdignemo poput grane i posegnemo ka svetlu u dubokoj tmini šume.

  • Halima Aden

    Kenija Humanitarna aktivistkinja i bivši model

    Prvi supermodel sa hidžabom, Halima Aden je somalijskog porekla, ali je rođena u izbegličkom kampu u Keniji. Potpisala je 2017. godine za jednu od najvećih svetskih agencija za modele IMG Models, dodavši klauzulu u ugovor da se od nje neće tražiti da skine hidžab dok radi kao model.

    Ona je prvi model koji je nosio hidžab na naslovnicama britanskog Voga, Alura i izdanja sa kupaćim kostimima Sports ilustrejtida. Aden vodi kampanje za skretanje pažnje i vidljivost muslimanki i bila je Unicefova ambasadorka za dečja prava.

    Odustala je od karijere modela 2020. godine jer je shvatila da ovaj posao nije u skladu sa njenom muslimanskom verom, ali i dalje ostavlja trag unutar modne industrije i van nje.

    *Videli smo kako su tokom pandemije naši radnici sa prve linije fronta prolazili kroz ekstremne mere da bismo mi bili bezbedni i ja se molim da cenimo njihovu žrtvu. Možemo da resetujemo svet tako što ćemo nastaviti dalje sa zahvalnošću.

  • Olujemi Adetiba-Oridža

    Nigerija Osnivačica Fondacije Hedfort

    Advokatica za krivično pravno i osnivačica samo ženske advokatske kancelarije Fondacija Hedfort, koja nudi besplatne pravne usluge.

    Sa sedištem u Lagosu, ovaj četvoročlani pravni tim posećuje zatvore da bi pomogao siromašnima i nepravedno zatvorenima koji ne mogu da plate kauciju, kao i građanima koji su u dugom pritvoru pred suđenje (u Nigeriji, oni koji čekaju na suđenje čine 70 odsto zatvorske populacije). Olujemi Adetiba-Oridža i njen tim bave se najviše maloletnim prestupnicima, nudeći im još jednu priliku za život izvan zatvora.

    Otkako je počela da radi 2018. godine, fondacija je obezbedila besplatnu pravnu pomoć za više od 125 ljudi optuženih za sitnije prekršaje.

    *Da bi se svet resetovao, svi moramo da odigramo svoju ulogu! Oglasite se, zastupajte i podržite dobre ciljeve donoseći slobodu i bezbednost u svetu.

  • Mukadasa Ahmadzai

    Avganistan Društvena i politička aktivistkinja

    Organizovala je mrežu više od 400 mladih aktivistkinja iz pokrajine Nangarhar, na istoku Avganistana, koje su putovale u obližnje oblasti i pomagale žrtvama porodičnog nasilja.

    Kao društvena i politička aktivistkinja, Mukadasa Ahamdzai je preuzela na sebe podršku ženama i njihovim zajednicama pred nesputanim širenjem dezinformacija tokom pandemije kovida-19. Bivša je pripadnica avganistanskog Omladinskog parlamenta, u kom se zalagala za prava žena i dece.

    Primila je Nagradu za mir 2018. godine, koju dodeljuje Razvojni program Ujedinjenih nacija izuzetnim ženama za njihovu borbu za mir i rešavanje sukoba.

    *Nikad nisam iskusila takvu iznenadnu promenu – kao da pre toga nije postojala nikakva vlada. Sada je naša jedina nada da mlađa generacije popuni rupe i reformiše sistem, ali to će biti moguće samo uz međunarodnu podršku.

  • Rada Akbar

    Avganistan Umetnica

    Mizoginija i represija nad ženama u središtu su vizuelne umetnosti ove Avganistanske. Rada Akbar je oduvek koristila njena umetnička dela kao medijum za oglašavanje i pružanje ženama vidljivosti koju zaslužuju u društvu.

    Od 2019. godine organizuje godišnje izložbe o „Superženama“ (Abarzanan) kako bi obeležila Međunarodni dan žena 8. marta i proslavila centralnu ulogu koju su žene odigrale u istoriji ove zemlje. Sve donedavno, radila je na otvaranju muzeja istorije žena u Kabulu i na drugim mestima.

    Veruje da njena umetnost pomaže u odbacivanju društvenih zakona koji osuđuju žene po političkim, ekonomskim i verskim osnovama.

    *Avganistan i njegovi građani su decenijama zlostavljani i povređivani od ekstremista i svetskih lidera. Ali mi nikad nismo prestali da se zalažemo za naprednu zemlju i ponovo ćemo živeti u slobodnom i prosperitetnom Avganistanu.

  • Abija Akram

    Pakistan Aktivistkinja za prava ljudi sa ograničenim sposobnostima

    Uz lično iskustvo fizičkog invaliditeta, Abija Akram je aktivistkinja pokreta osoba sa invaliditetom od 1997. godine, kad je kao studentkinja pokrenula Program razmene specijalnih talenata (STEP).

    Prva je žena iz Pakistana koja je bila postavljena za koordinatorku Foruma mladih sa invaliditetom Komonvelta. Akram je osnivačica Nacionalnog foruma žena s invaliditetom i vodila je kampanju za primenu Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i inkluzivnom razvoju Ujedinjenih nacija.

    Cilj joj je da invaliditet bude uvršten u Agendu UN-a za 2030 i UN ciljeve održivog razvoja.

    *Da bi se svet resetovao posle pandemije kovida-19, moramo zajednički da radimo na poboljšanju svih aspekata našeg društva na kojima će „nova normalnost“ biti utemeljena, i kao rezultat, mnogo više inkluzivnog razvoja.

  • Lina Alam

    Avganistan Glumica

    Nagrađivana televizijska, filmska i pozorišna glumica i aktivistkinja za ljudska prava Lina Alam poznata je po ulogama u feminističkim televizijskim serijama u Avganistanu poput Šerin i Ubistvo Farkunde, priču o Avganistanki koja je lažno optužena za spaljivanje Kurana i javno linčovana od rulje pobesnelih muškaraca.

    Alam je pobegla iz Avganistana osamdesetih i sada živi u SAD, ali i danas otkriva svetu priče o njenoj domovini.

    Imenovana je 2009. godine za ambasadorku mira Misije pomoći Ujedinjenih nacija u Avganistanu.

    *Bile su nam potrebne decenije da ponovo izgradimo društvo uz mnogo krvi i žrtava. Gledati kako se sve to ruši u treptaju oka slama srce, ali borba mora da se nastavi, ovaj put na snažnijim temeljima.

  • Doktorka Alema

    Avganistan Filozofkinja i aktivistkinja

    Istaknuta naučnica u polju filozofije i društvenih nauka, doktorka Alema je bila zamenica ministra za ljudska prava i građansko društvo pri Državnom ministarstvu za mir. Takođe je osnivačica nezavisne Ženske komisije za inkluziju žena i poznata aktivistkinja borbe za prava žena.

    Sa doktoratom iz filozofije u Nemačkoj, doktorka Alema ima više od dvadeset godina iskustva u analizi sukoba.

    Napisala je nekoliko knjigz o nemačko-avganistanskim međunarodnim odnosima i osnaživanju žena u Avganistanu, a takođe je profesionalna trenerka i moderatorka iz humanitarnog prava sa naglaskom na izbeglice, imigrante i raseljene.

    *Moj san su sloboda i demokratski Avganistan u kom su građanska prava zaštićena na osnovu savremenog ustava i gde se garantuje pravo žena da učestvuju u svim sferama života kao ravnopravne građanke.

  • Sevda Altunoluk

    Turkska Profesionalna igračica golbala

    Slabovida od rođenja, Sevda Altunoluk je profesionalna igračica golbala (sport u kom timovi sa po tri igrača oštećenog vida ili vezanih očiju kotrljaju loptu ispunjenu praporcima u protivničku mrežu).

    Proglašena na Paraolimpijskim igrama za „najbolju igračicu golbala na svetu“, bila je najbolja golgeterka na dva takmičenja na Paraolimpijskim igrama, dva svetska prvenstva i četiri evropska šampionata. Altunoluk je pomogla turskom ženskom timu da osvoji zlato na Paraolimpijskim igrama u Riju 2016. i Tokiju 2020. godine.

    Rođena u Tokatu, u Anatoliji, diplomirala je fizičko obrazovanje u Ankari.

    *Invaliditet ne treba da se doživljava kao prepreka već kao prilika za samoizražavanje.

  • Vahida Amiri

    Avganistan Bibliotekarka i profesorka

    Bibliotekarka i ljubiteljka knjiga, Vahida Amiri je diplomirana pravnica i demonstrantkinja. Kad su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, više nije mogla da radi u biblioteci tako da je izašla na ulice Kabula – a pridružilo joj se nebrojeno mnogo žena u kolektivnoj šetnji kojom su zahtevale od međunarodne zajednice da podrži pravo Avganistanki da rade i obrazuju se.

    Otkako su talibani zabranili proteste, Amiri se okupila sa drugim ženama da promoviše čitanje i debate.

    Njena biblioteka je radila od 2017. godine i Amiri kaže da je bez njenih knjiga izgubila sopstveni identitet.

    *Svet nas nije poštovao kao ljude. Ali dok Avganistan prolazi kroz razaranje, oživljavamo nadu protestima, zahtevajući pravdu i podstičući ljude na čitanje knjiga.

  • Monika Araja

    Kostarika Aktivista za saobraćaj bez emisija štetnog gasa

    Kao stručnjakinja za klimu koja radi na ubrzanju prebacivanja na saobraćaj bez emisija, Monika Araja je predvodila kampanje održivosti u Amerikama i Evropi – među kojima i građansku inicijativu „Kostarika Limpija“, koja je pomogla da njena rodna zemlja konsoliduje poziciju kao svetski lider u obnovljivoj energiji.

    Araja je specijalna savetnica za saobraćajna pitanja Visokog predstavnika za klimatske akcije. Ona je savetnica i za RutZiro, kampanju za postizanje mobilnosti nulte emisije, kao i specijalna saradnica Fondacije KlajmatVorks.

    Njeni nastupi na TEDtoku imaju sveukupno skoro četiri miliona pregleda i prevedeni su na 31 jezik. Araja se 2016. godine pridružila najvećoj svetskoj ekspediciji na Antarktik sastavljenoj isključivo od žena.

    *Vreme je da resetujemo ono što doživljavamo kao „normalno“. Smanjenje naše potrebe za benzinom i dizelom od ključne je važnosti i pomoći će da se stekne politička podrška i druge preko potrebne društvene transformacije.

  • Nataša Ašgar

    Velika Britanija Poslanica velškog parlamenta

    Ove godine je ušla u istoriju kad je postala prva žena tamne kože izabrana u Velški parlament od njegovog osnivanja 1999. godine.

    Članica Konzervativne stranke i regionalna članica parlamenta za Jugoistočni Vels, Nataša Ašgar je ministarka u senci za saobraćaj i tehnologiju. Nada se da će pustiti u promet kartu za putovanja koja će podstaći meštane i turiste u Velsu da koriste javni prevoz i tako utiču na ekonomski rast.

    Pre nego što je počela da se bavi politikom, radila je kao bankarka, televizijska voditeljka i radijski di-džej, a napisala je i dve knjige.

    *Ujedinjeni zajedno, moramo da pođemo teškim putem do nove normalnosti i iskoristimo prilike koje nam se ukažu kako bismo optimizovali način na koji živimo i radimo od sad pa nadalje.

  • Zuhal Atmar

    Avganistan Preduzetnica, fabrika za reciklažu Gul-e-Mursal

    Prva fabrika za recikliranje otpadne hartije u Avganistanu Gul-e-Mursal osnovana je naporima poslovne žene Zuhal Atmar. Školovana u ekonomiji i poslovanju, osnovala je fabriku koju vode žene u Kabulu 2016. godine. Stvorila je 100 radnih mesta, na kojima je 30 odsto žena, od fabričkih postrojenja do marketinga.

    Fabrika sakuplja otpad i potrošne papire nevladinih organizacija i obrađuje skoro 35 tona papira nedeljno, reciklirajući ih u toaletni papir koji se potom prodaje širom zemlje.

    Atmar se glasno protivi zbog teških prepreka ženama da dobiju finansijsku podršku koja im je potrebna da bi pokrenule i vodile posao u Avganistanu.

    *Kako izgleda budućnost? Snovi, ciljevi i nade omladine i žena su uništeni.

  • Marselina Bautista

    Meksiko Sindikalna vođa

    I sama bivša kućna pomoćnica, Marselina Bautista je direktorka meksičkog Centra za podrške i obuku kućnih pomoćnika (CACEH), koji je osnovala pre 21 godinu. Ona vodi kampanje da dobiju ista prava koja uživaju drugi radnici, uključujući fer nadnice, bolovanje i da im se unapredi društveni status.

    Njena inicijativa kombinuje obrazovanje radnika, poslodavaca i članova zajednice. Bautista je aktivno učestvovala u pregovorima koji su doveli do pridruživanja meksičke vlade međunarodnom radničkom sporazumu koji štiti kućne pomoćnike od iskorišćavanja, nasilja i nebezbednih uslova rada.

    Dodeljena joj je Međunarodna nagrada za ljudska prava fondacije Fridrih Ebert u Nemačkoj 2010. godine

    *Menjanje sveta znači menjanje uslova za milione kućnih pomoćnika, uglavnom žena, koji rade kod kuće dok se drugi profesionalno usavršavaju. Ova društvena nejednakost će se okončati samo kad kućni pomoćnici dobiju priznanje koje zaslužuju.

  • Kristal Bajat

    Avganistan Aktivistkinja

    Društvena aktivistkinja i zagovornica ljudskih prava Kristal Bajat poznata je po protestima protiv talibanskog preuzimanja vlasti 2021. godine.

    Bila je jedna od sedam žena na protestu u Kabulu čiju organizaciju je pomogla 19. avgusta, na Dan nezavisnosti Avganistana. Bajat je ove godine započela doktorske studije iz političkog menadžmenta, ali je njen program prekinut kad su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom.

    Trenutno boravi u SAD, odakle se i dalje bori za očuvanja dostignuća avganistanske borbe za ljudska prava. Nada se i da će završiti doktorat i napisati knjigu.

    *Želim da budem deo svake buduće demokratske promene u Avganistanu. Moj san je da govorim u Ujedinjenim nacijama, zato što mislim da svet mora da čuje šta pravi Avganistanci, a pogotovo žene, imaju da kažu.

  • Razija Barakazai

    Avganistan Demonstrantkinja

    Posle godina provedenih u radu za vladu i predsednički kabinet na različitim dužnostima, Razija Barakazai je ostala bez posla kada su talibani preuzeli vlast u Avganistanu.

    Od tada je aktivno uključena u proteste u Kabulu u kojima su učestvovale mnoge žene koje su izašle na ulice zahtevajući pravo na rad i obrazovanje. Jedna je od žena koje su osmislile slogan #AfghanWomenExist (Avganistanke postoje) koji naglašava činjenicu da se Avgsanistanke odriču društvenih mreža zbog straha.

    Barakazai je diplomirala pravo i političke nauke, i magistrirala biznis. U pismu koje je poslala BBC-ju o njenim iskustvima u kampanjama, napisala je: "Smrt za slobodu je bolja nego život u ropstvu.

    *Obrazovani i mladi ove zemlje - posebno hrabre žene ratnice Avganistana - biće jednog dana nosioci zastave slobode. Vidim to svakog dana na demonstracijama na ulicama.

  • Nilofar Bajat

    Avganistan Košarkašica u invalidskim kolicima

    Kapitenka nacionalnog košarkaškog tima u invalidskim kolicima i istaknuta zagovornica prava žena sa invaliditetom, Nilofar Bajat je pobegla iz Avganistana pred dolazak talibana. Ona i njen muž Ramiš, takođe košarkaš u invalidskim kolicima, radili su za Međunarodni Crveni krst.

    Kad je imala dve godine, raketa je pogodila njen porodični dom, ubivši joj brata i povredivši joj kičmenu moždinu. Bajat je odigrala prvu košarkašku utakmicu na otvorenom terenu usred Kabula, što je bila prekretnica za sportistkinje u Avganistanu. Postala je glas izbeglica koje su pobegle iz domovine i osnovala je udruženje Avganistanki.

    Bajat se nada da će ponovo igrati košarku.

    *Nadam se da je došao kraj ratnih igara u Avganistanu i da više nećemo plaćati cenu rata nijedne sekunde. Volela bih da vidim iskrene osmehe na licima mog naroda.

  • Džos Bojs

    Velika Britanija Arhitektkinja

    Kodirektorka Arhitektonskog projekta DisOrdinari, koji okuplja umetnike sa invaliditetom kako bi uveli inovaciju u pristup i inkluziju u dizajn našeg izgrađenog okruženja.

    Kombinujući arhitekturu sa aktivizmom, Džos Bojs je osamdesetih bila suosnivačica Feminističkog dizajnerskog kolektiva Matriks i jedna je od autorki Pravljenje prostora: Okruženja koja su pravili žene i muškarci. Radila je kao akademkinja u mnogim međunarodnim institucijama, istražujući feminističku prostornu praksu da bi na kreativan način osporila pretpostavke u arhitektonskom dizajnu.

    U karijeri koja traje 40 godina, ukazivala je kako naše svakodnevne društvene i materijalne prakse mogu da se iskoriste za podršku ljudima sa invaliditetom.

    *Moramo da skupimo različita iskustva ljudi sa posebnim potrebama i drugih marginalizovanih grupa tokom prošle godine: da ih prepoznamo kao kreativni generator kojim ćemo resetovati naše izgrađeno okruženje kao prostore kolektivne brige i međusobne zavisnosti.

  • Ketrin Korles

    Irska Istoričarka

    Istraživala je smrt 796 dece u Domu za majku i dete Bon Sekurs u Galveju i postala poznata kao krstašica borbe za „dostojanstvo i istinu“. Ketrin Korles je obavila temeljno višegodišnje istraživanje koje joj je pomoglo da otkrije masovnu grobnicu na lokaciji nekadašnje irske institucije za neudate majke, gde su između dvadesetih i pedesetih nestale stotine beba bez dokaza o njihovom sahranjivanju.

    Ove godine je u dugo očekivanom izveštaju o ovim institucijama, koje su uglavnom vodile katoličke časne sestre, ustanovljen „šokantan stepen smrtnosti novorođenčadi“ od različitih bolesti, što je dovelo od zvaničnog izvinjenja irske vlade.

    Korles je dobila Nagradu za ljudska prava Irske advokatske komore kao priznanje za „izuzetan humanitarni rad“.

    *Kad bih mogla da resetujem svet, izbrisala bih reč „sramota“. Rečnik je definiše kao „bolno osećanje poniženja, osećanje da je čitavo vaše biće pogrešno.“ To je reč od sedam slova koja u sebi nosi atomsku energiju.

  • Faiza Darkani

    Avganistan Ekološkinja

    Jedna od retkih ljudi koji rade u oblasti klimatskih promena u Avganistanu, Faiza Darkani je vanredna profesorka i bivša direktorka Nacionalne agencije za zaštitu životne sredine u pokrajini Badakšan. Takođe je glasna zagovornica ženskih prava.

    Darkani je diplomirala pejzažnu arhitekturu na Univerzitetu Putra Malezija. Pisala je studije o održivoj pejzažnoj arhitekturi i inovativnim tehnikama kao što su vertikalna zemljoradnja za proizvodnju hrane u gusto naseljenim gradovima.

    Ona veruje u ukazivanje na neophodnost zaštite životne sredine i primenu održivih programa usredsređenih na žene.

    *Izdvajati se iz mase je hrabra odluka. Morate da sledite sopstvene snove i pretvarate ih u stvarnost, a moj san je imati čistu i bezbednu životnu sredinu, lišenu rata i svih drugih vrsta zagađenja.

    Povezani tekstovi

  • Azmina Drodija

    Kanada Savetnica za strategije bezbednosti u kompaniji Bambl

    Vodeća stručnjakinja za rod, tehnologiju i ljudska prava, Azmina Drodija trenutno radi kao Savetnica za politiku bezbednosti dejting aplikacije Bambl. Organizovala je peticiju u julu 2021. godine, koje je potpisalo više od 200 istaknutih žena, pozvavši na konkretnu akciju za rešavanje problema zlostavljanja na društvenim mrežama.

    Ona je i autorka izveštaja Toksični Tviter: Nasilje i zlostavljanje žena o rodno zasnovanom zlostavljanju i njegovim ukrštanjem sa klasom i rasom.

    Drodija je prethodno radila na rodnim i pravima podataka za Fondaciju Svetske mreže, i sa različitim tehnološkim kompanijama kako bi načinila bezbednija onlajn iskustva za žene i marginalizovane zajednice.

    *Želim svet u kom će onlajn prostori biti dizajnirani da uvaže iskustva žena. Svet u kojem žene, posebno žene sa identitetima koji se preklapaju i ukrštaju, mogu da koriste onlaj prostore ravnopravno, slobodno i bez straha.

  • Paštana Durani

    Avganistan Nastavnica, LEARN Avganistan

    Osnivačica i izvršna direktorka LEARN Avganistana, Paštana Durani je nastavnica posvećena inovacijama u obrazovanju sa naglaskom na pravima devojčica. LEARN je osnovao škole u Kandaharu i omogućio obuku nastavnicima kao i mentorstvo đacima.

    Preko aplikacije Rumi (koja đacima omogućuje da koriste šestominutne lekcije na mobilnim telefonima) organizacija devojčicama omogućuje pristup akademskim izvorima, snimcima i edukativnim igrama. Obučavaju i žene u ruralnim krajevima da budu babice.

    Durani je avganistanska omladinska predstavnica u Ujedinjenim nacijama i dobitnica Nagrade fonda Malala za dostignuća u obrazovanju za njene napore da avganistanskim devojčicama omogući pristup edukaciji.

    *Neverovatno je koliko svet želi da nas osujeti zbog onoga ko smo. Ali bez obzira na to koliko smo povređene, prekrivene ožiljcima ili ranjene, mi ćemo istrajati – koliko god naš put bio dug.

  • Najla Elmanguš

    Velika Britanija Ministarka spoljnih poslova Libije

    Prva ministarka spoljnih poslova Libije, imenovana ove godine, takođe je diplomatkinja i advokatkinja. Tokom Libijske revolucije 2011. godine, Najla Elmanguš je predvodila Nacionalni tranzicioni savet, koji je radio na izgradnji građanskog društva.

    Bila je predstavnica Libije u američkom Institutu za mir i radila na postizanju mira i zakonskim programima u Centru za svetske religije, diplomatiju i razrešenje sukoba. Unutrašnja politička borba u njenoj zemlji prisilila je da da ostavku i nedavno joj je zabranjeno da putuje.

    Ima diplomu prava sa Univerziteta Bengazi i doktorat iz analize i razrešenja sukoba sa Univerziteta Džordž Mejson.

    *Svet se u velikoj meri promenio 2021. godine – želim da krene ispočetka, da unese smisao i ciljeve u naše živote, i da bolje služi čovečanstvu u celini.

  • Šila Ensandost

    Avganistan Nastavnica

    Ukazivanje na pravo žena i devojčica na obrazovanje glavni je prioritet za avganistansku nastavnicu Šilu Ensandost. Diplomirala je studije religije i predavala je u školama.

    Aktivna je u promovisanju uloge žena u političkim i građanskim oblastima i pojavljivala se u avganistanskim medijima da bi govorila o pravu žena na rad i učenje. Ensandost je nedavno učestvovala u javnim demonstracijama u Kabulu gde je nosila belu tkaninu nalik pokrovu iz protesta zbog represija nad ženama u zemlji.

    Pored toga što je nastavnica, ona je i aktivna članica nekoliko udruženja žena u Avganistanu.

    *Želim da vidim da su žene uključene u politički, društveni i ekonomski život, da se poštuje njihovo pravo na obrazovanje i da se iskoreni nasilje nad ženama i kao njihova neravnopravnost.

  • Saida Etebari

    Avganistan Dizajnerka nakita

    Njen nakit je bio izložen u Smitsonijanu u Vašingtonu, a inspirisan je tradicionalnim stilom njenog rodnog Avganistana, ukrašen lokalnim draguljima i motivima.

    Saida Etebari je preduzetnica i međunarodno priznata dizajnerka nakita i juvelirka.

    Izgubila je čulo sluha u prvoj godini pošto se zarazila moždanim meningitisom u izbegličkom kampu, i maturirala u školi za gluve čije je osnivanje pomogao njen otac. Etebari se potom upisala na Institut Tirkizna planina za umetnost i arhitekturu i specijalizovala se za dizajniranje nakita.

    *Žene su sada nezaposlene i samo muškarci mogu da rade. Režim se sada promenio, a moje nade za bolju budućnost u Avganistanu pretvorile su se u očaj.

  • Sahar Fetrat

    Avganistan Feministička aktivistkinja

    Snaga iza brojnih protesta organizovanih protiv rodnih stereotipa, feministička aktivistkinja Sahar Fetrat bila je mlada izbeglica u Iranu i Pakistanu tokom prvog talibanskog režima. Vratila se u Kabul 2006. i prigrlila feministički aktivizam kao tinejdžerka.

    Ona feminističke stavove uvodi u pripovedanje kroz pisanje i snimanje filmova – na primer, u njenom dokumentarcu o uličnom uznemiravanju Ne verujte mom ćutanju (2013). Fetrat je sarađivala s obrazovnom jedinicom Uneska u Avganistanu i sa Hjuman rajts vočom.

    Ima master iz kritičkih rodnih studija na Centralnoevropskom univerzitetu, a trenutno studira na katedri za studije rata Kraljevskog koledža u Londonu.

    *Nadam se da ću doživeti dan kad će pristup devojčica obrazovanju postati osnovno pravo, a ne nešto za šta moraju da se bore. Nadam se da ću doživeti da se avganistanske devojčice izbore za svoje snove koji su viši od planinskih vrhova njihove domovine.

  • Melinda Frenč Gejts

    Sjedinjene Američke Države Filantropkinja i poslovna žena

    Filantropkinja, poslovna žena i globalna zagovornica prava žena i devojaka, Melinda Frenč Gejts određuje pravac i prioritete jedne od najvećih filantropskih organizacija na svetu u ulozi kopredsednice Fondacije Bila i Melinda Gejts.

    Ona je osnivačica i Pivotal venčersa, investicione kompanije koja radi na podsticanju društvenog napretka za žene i porodice, i autorka bestseler knjige Trenutak podizanja.

    Frenč Gejts ima diplomu kompjuterskih nauka i Master iz upravljanja poslovanjem sa Univerziteta Djuk. Provela je deceniju razvijajući multimedijalne proizvode u Majkrosoftu pre nego što je napustila kompaniju da bi se posvetila porodici i filantropskom radu.

    *Pandemija kovida-19 je razotkrila i pogoršala duboko ukorenjene nejednakosti širom sveta. Stavljanje žena i devojaka u središte naših napora za oporavak istovremeno će olakšati patnju u sadašnjosti i izgraditi snažnije temelje za budućnost.

  • Fatima Gailani

    Avganistan Mirovna pregovaračica

    Jedna od četiri pregovaračice koje su sele za pregovarački sto sa talibanima 2020. godine, u pokušaju da postignu „fer politički sporazum“. Fatima Gailani je istaknuta politička liderka i aktivistkinja, koja se bavi humanitarnom radu poslednje 43 godine.

    Bila je jedna od ženskih lica avganistanskog otpora sovjetskoj okupaciji osamdesetih i portparolka avganistanskih mudžahedina u izgnanstvu u Londonu. Vratila se u Avganistan posle invazije predvođene Amerikom 2001. godine i pomogla u pisanju novog avganistanskog ustava.

    Od 2005. do 2016. godine, bila je predsednica avganistanskog društva Crvenog polumeseca, u čijem je odboru i danas.

    *Nadam se smislenom nacionalnom dijalogu koji će za posledicu imati pravu izgradnju nacije.

  • Karolina Garsija

    Argentina Direktorka Netfliksa

    Direktorka za originalne serije striming giganta Netfliks, Karolina Garsija je rođena u Argentini, a odrasla u Kaliforniji. Školovana plesačica i pevačica počela je da se penje na lestvici u industriji zabave nakon što je radila kao stažistkinja u Tventiet senčeri foksu.

    Kao kreativna direktorka bila je zadužena za razne Netfliksove hit serije kao što su: Čudnije stvari, Jezive Sabrinine avanture, 13 razloga, Netipičan i Sve za Diona.

    Kao jedna od malobrojnih Latinoamerikanki na vodećim položajima u Holivudu, Garsija radi na povećanju zastupljenosti Latinoamerikanki u filmovima i serijama i ističe njihove priče, budući da ovaj etnicitet predstavlja skoro svakog petog stanovnika SAD.

    *Ovih poslednjih nekoliko godina nas je uzdrmalo sve, ali život je kratak – zašto provesti naše dragoceno vreme u strahu? Kao što moja baka kaže: „Život mora da se živi“ i krajnje je vreme da poslušamo moju baku.

  • Sagi Gahraman

    Iran Pesnikinja

    Iransko-kanadska spisateljica, suosnivačica i predsednica Iranske kvir organizacije (IRQO).

    Sa sedištem u Torontu, ova organizacija radi na zaštiti prava gej, lezbejki, biesekualaca i transrodnih osoba koje žive u Iranu ili su naterane u izgnanstvo, i prati kršenje gej prava u Iranu.

    Pesnikinja Sagi Gahraman je 2010. godine osnovala Gilgameške knjige, koje se bave iranskom kvir književnošću. Međunarodno priznata urednica i autorka četiri zbirke poezije kao i brojnih članaka, Sagi Gahraman je poznata po rušenju normi i dizanju glasa protiv heteronormativnosti.

    *Kad se svet bude resetovao, moraće da obuhvati svakoga od nas. Svet može da bude slobodan od kovida samo ako reset za „mi“ obuhvati i kvir osobe svim privilegijama koje su ne-LGBT ljudi uzimali zdravo za gotovo.

  • Gavga

    Avganistan Muzičarka

    Talentovana pevačica, autorka pesama i kompozitorka Gavga radi u muzičkoj industriji više od pet godina. Njene pesme – često o devojkama i ženama u Avganistanu – imaju odanu bazu obožavalaca, a tekstovi njenih pesama govore protiv aktuelne situacije.

    Godine 2019, uglazbila je pesmu „Ljubim te pod Talibanima“ Ramina Mazhara – nakon čega je odmah postala viralna na internetu. Njen najnoviji singl „Tabasum“ posvećen je „deci kojoj je rat srušio sve snove“.

    Gavga kaže da piše muziku zato što mi „beskrajni ratovi u mojoj zemlji ne daju da nađem mir“, a njeni tekstovi oslikavaju tu patnju.

    *Nebo moje domovine ukrašeno je s isto onoliko šarenih zmajeva koliko ima projektila. Mislim na moj narod, naročito žene i decu, svakog minuta svakog sata. Strah za njihovu bezbednost moj je stalni pratilac.

  • Anđela Gajur

    Avganistan Nastavnica i osnivačica onlajn škole

    Onlajn školu Herat koju je osnovala prosvetna radnica Anđela Gajur pohađa blizu 1.000 učenica i više od 400 nastavnika volontera. Odlučila se da pokrene školu kad su talibani naložili avganistanskim devojčicama i mladim ženama da ostanu kod kuće. Njena onlajn škola sada nudi više od 170 različitih časova preko Telegrama ili Skajpa, od matematike i muzičkog vaspitanja do kuvanja i slikanja.

    Gajur je i sama pobegla u Iran iz Herata kad je izbio građanski rat 1992. godine i propustila je pet godina školovanja zbog privremenog viznog statusa njene porodice.

    Kasnije je završila obuku za profesorku srednje škole, emigrirala mnogo puta i trenutno se skrasila u Velikoj Britaniji.

    *Odbijam da priznam neophodnost takozvanog nužnog zla: večita sreća će biti postignuta kad svet zaustavi začarani krug banalnosti zla i stoga ne prizna talibane niti bilo koje drugo zlo.

  • Džamila Gordon

    Somalija Predsednica upravnog odbora kompanije Lumačejn

    Liderka za razmišljanje u svetu veštačke inteligencije, Džamila Gordon je osnivačica Lumačejna, prve platforme na svetu koja koristi veštačku inteligenciju da poveže pokidane veze u globalnim lancima snabdevanja hranom.

    Rođena je u somalijskom selu, i kasnije izbegla u Keniji kao tinejdžerka zbog građanskog rata u njenoj zemlji. Potom se preselila u Australiju i zavolela tehnologiju. Pre nego što je osnovala Lumačejn, Gordon je radila kao globalna direktorka za IBM i glavna direktorka za informacije u Kvantasu.

    Dodeljena joj je Globalna nagrada Majkrosofta na Takmičenju za međunarodno preduzetništvo za žene 2018. godine i proglašena je Inovatorom godine za 2021. u Australiji i Novom Zelandu na dodeli nagrada za Žene u oblasti veštačke inteligencije.

    *Strasno verujem u moć veštačke inteligencije da pruži priliku ljudima iz marignalizovane zajednice da dobiju mesto koje im pripada u društvu, dok se istovremeno transformiše poslovanje.

  • Nadžila Habibjar

    Avganistan Preduzetnica

    Da bi pomogla Avganistankama da pokrenu proizvodnju tkanjem i prodaju robu u inostranstvu bez skupih posrednika, Najla Habibjar je osnovala preduzeće Blu trežr end ark grup. Vodila je projekte za USAID i Svetsku banku, usredsredivši se na osnaživanje žena i klimatske promene u odnosu na poslovanje.

    Između 2012. i. 2015. godine, Habibjar je bila izvršna direktorka vladine Agencije za promociju izvoza, pomažući da se pojača avganistanski izvoz u inostranstvo.

    Radila je u neprofitnom sektoru više od 13 godina, podržavajući obrazovanje devojaka, a osnovala je i Avganistansku pravu pomoć porodicama bez doma.

    *Uprkos bedi koju sam iskusila kao Avganistanka, nadam se da ću moći da doprinesem okončanju nasleđa rata za našu sledeću generaciju.

  • Lajla Hajdari

    Pakistan Osnivačica Kampa Majka

    U Rehabilitacionom centru za zavisnike u Kabulu, Lajla Hajdari je obezbedila pomoć za skoro 6.400 Avganistanaca od 2010. godine, bez obzira na tabue o zavisnicima. Za osnivanje kampa iskoristila je vlastitu ušteđevinu, a finansirala ga je otvorivši restoran koji vode oporavljeni zavisnici, koji je morao da bude zatvoren posle pada Kabula.

    Hajdarina porodica je poreklom iz Bamjana, ali je ona rođena kao izbeglica u Pakistanu. Kao devojčica-nevesta je udata sa 12 godina, a danas je glasna zagovornica ženskih prava.

    Pojavljuje se u cenjenom dokumentarcu Lajla na mostu (2018), koji govori o njenim naporima da održi rad centra uprkos pretnjama i otporu.

    *Nadam se da će se svest proširiti, da bismo mogli da imamo moralniji i humaniji svet. Živimo u povezanom svetu gde glas jednog američkog građanina može fundamentalno da promeni sudbinu nekog Avganistanca.

  • Zarlašt Halaimzai

    Avganistan Izvršna direktorka Inicijative protiv izbegličke traume

    I sama bivša izbeglica iz Avganistana, Zarlašt Halaimzai je suosnivačica i izvršna direktorka Inicijative protiv izbegličke traume (RTI), organizacije koja pruža psihološku podršku izbeglicama i pomaže im da izađu na kraj sa emotivnim posledicama nasilja i raseljenja.

    Pre osnivanja RTI-ja, radila je duž sirijske granice sa Turskom, pomažući ugroženoj deci da dobiju pristup obrazovanju i savetujući nevladine organizacije po pitanju obrazovanja i boljeg života izbeglica.

    Halaimzai je bila jedna od prvih stipendista Obamine fondacije 2018. godine – grupe od 20 globalnih lidera građanske inovacije koje je sponzorisao bivši američki predsednik Barak Obama.

    *Moja nada za budućnost je kraj začaranog kruga nasilja koji i dalje uništava živote ljudi u Avganistanu.

  • Šamsija Hasani

    Iran Ulična umetnica

    Obojivši grad razrušen sukobom, Šamsija Hasani je prva ženska grafiti i ulična umetnica u Avganistanu. Koristi napuštene ili oštećene zgrade u Kabulu za murale koji prikazuju žene kao samouverene, moćne i ambiciozne.

    Rođena u Iranu u avganistanskoj porodici, Hasani je studirala vizuelne umetnosti u Kabulu, predavala na Univerzitetu u Kabulu i crtala murale u više od 15 zemalja. Proglašena je jednom od 100 globalnih mislilaca u časopisu Forin polisi, a pojavljuje se u bestseleru Priče za laku noć za buntovne devojčice 2, kompilaciji profila žena koje utiru neke nove puteve.

    Uprkos invaziji talibana, Hasani nastavlja da postavlja dela na društvenim mrežama.

    *U poslednjih petnaest godina, kad god sam polagala nade u moju zemlju, stvari su se uvek menjale nagore. Nemam više nade za svetliju budućnost Avganistana – bolje ne nadati se nego osećati potpuno beznađe.

    Povezani tekstovi

  • Nasrin Huseini

    Avganistan Veterinarka

    Na studijama veterinarske medicine na Univerzitetu u Kabulu, Nasrin Huseini bila je jedna od dve žene na predavanjima sa oko 75 studenata. Odrasla je u Iranu kao izbeglica, ali se vratila u Avganistan na studije i kasnije se preselila u Kanadu sa stipendijom za proučavanje zdravlja životinja na Univerzitetu u Guelpu.

    Huseini sada radi u imunološkoj laboratoriji, a slobodno vreme provodi radeći dobrovoljno za neprofitnu organizaciju Humanitarna služba kanadskih Hazara, pomažući Hazarama i drugim marginalizovanim pripadnicima društva iz Avganistana koji žele da ostanu u Kanadi.

    Sarađuje i sa omladinskim programom Bukis, koji promoviše čitanje i pripovedanje među avganistanskom decom.

    *Avganistanske žene i devojke su preplašene a aktuelna situacija deluje beznadežno, ali uvek postoji način. Kao što je Bob Marli rekao: „Nikad ne znaš koliko si jak sve dok to ne postane tvoj jedini izbor.“

  • Momena Ibrahimi

    Avganistan Policajka

    Tri godine pošto se zaposlila u policijskoj službi, Momena Ibrahimi, znana kao Momena Karbalaji, doživela je seksualno zlostavljanje od nadređenog. U ono vreme odlučila je da progovori o tomiskustvu, kao i o drugim optužbama za zlostavljanje u avganistanskoj policiji.

    Od tada se borila za pravdu za sebe i druge žrtve silovanja i seksualnog zlostavljanja, uprkos pretnjama koje su joj upućivane. „Smatrala sam da neko mora da progovori i verovala sam da ta osoba mogu biti ja, čak i ako me to bude koštalo života“, rekla je za BBC.

    Ibrahimi je jedna od hiljade ljudi evakuisanih u Veliku Britaniju nakon što su se u avgustu talibani vratili na vlast.

    *Volela bih kad bi sve žene koje su se godinama borile, studirale i ostvarile karijere mogle da se vrate na posao i budu slobodne od snaga koje koriste svoju moć protiv naroda.

  • Mugda Kalra

    Indija Suosnivačica kompanije „Ne toliko drugačija“

    Aktivistkinja za prava autističnih i majka 12-godišnjaka u autističnom spektru, Mugda Kalra je suosnivačica „Ne toliko drugačije“, pokreta predvođenog decom koji se bavi inkluzijom i razumevanjem neurodiverziteta. Stoji iza jedinstvenog stripa čiji je cilj da pomogne deci da bolje razumeju autizam i pretvori ih u saveznike njihovih prijatelja sa neurodiverzitetom.

    Kalra je medijska profesionalka sa više od dve decenije iskustva u emiterskim medijima, televizijska voditeljka i scenaristkinja dokumentarnih filmova, kao i trenerka za diverzitet i inkluziju.

    Ona je i glavna strateškinja za sadržaje u Bekstejdžu, interaktivnoj aplikaciji za podcast uživo.

    *Pandemija je naterala sedam milijardi ljudi da žive zajedničku stvarnost, sami i u svojim svetovima, ali vezani jedne za druge kroz sličnu patnju. Volela bih da ovo zajedničko iskustvo inspiriše na veće saosećanje za druge ljude.

  • Frešta Karin

    Avganistan Osnivačica mobilne biblioteke Čarmagz

    Pretvorivši autobuse u mobilne biblioteke, nevladina organizacija Čarmagz iz Kabula obilazila je gradske četvrti kako bi obezbedila knjige i umetničke aktivnosti za više stotina dece.

    Aktivistkinja za prava dece Frešta Karim osnovala je Čarmagz 2018. godine, pošto je diplomirala javne politike na Univerzitetu u Oksfordu.

    Karijeru je započela sa 12 godina, kao voditeljka na dečjoj televiziji i autorka izveštaja o stanju dečjih prava u Avganistanu, a od tada sve vreme radi u ovoj oblasti.

    *Radim sa decom zato što ih doživljavam kao „rušioce kruga“ za Avganistan, prekidajući začarani krug represije i nasilja i stvarajući prostor za isceljenje, nove narative i novu politiku.

  • Amena Karimjan

    Avganistan Astronomerka

    Građevinska inženjerka i instruktorka na Tehnološkom institutu Herat, Amena Karimjan je bila jedna od prvih žena u Avganistanu koja je počela da se bavi razvojem astronomije u njenoj zemlji.

    Izvršna je direktorka i osnivačica Astronomske grupe Kajhana, koja je započela s radom 2018. godine i podstiče mlade ljude da uče o astronomiji.

    U julu 2021. godine, Karimjan i njena astronomska grupa, koju čine samo devojke, osvojile su Nagradu Svetske astronomske unije na Međunarodnom takmičenju iz astronomije i astrofizike u Poljskoj, nakon što su izbili na prvo mesto od 255 timova iz više od 50 zemalja.

    *Sada kada talibani uskraćuju devojkama pravo na obrazovanje, moramo da ostanemo povezaniji nego ikad pre – Astronomska grupa Kajhana sastaje se onlajn svake noći. Moja jedina nada je da pokažem put omladini iz moje domovine.

    Povezani tekstovi

  • Alija Kazimi

    Avganistan Prosvetna radnica

    Alija Kazimi se posvetila radu u oblasti ljudskih prava i obrazovanju pre nego što su talibani zauzeli Kabul. Sarađivala je sa Crvenim krstom kao volonterka tri godine, pokrenula poslastičarnicu i pekaru za žene i diplomirala na poslovnom menadžmentu 2020. godine. Predavala je na univerzitetu i želela da postane profesorka.

    Nakon dolaska talibana na vlast 2021. godine, preselila se u SAD i sada planira da doktorira.

    Napisala je pismo za BBC u kom strastveno govori o slobodi izbora za žene, naročito kad je u pitanju njihovo oblačenje.

    *Moja jedina nada za Avganistan je mir: mir nam je najpotrebniji.

  • Baronica Helena Kenedi

    Velika Britanija Direktorka Instituta za ljudska prava Međunarodnog udruženja advokatskih komora

    Škotska advokatkinja poznata po zaštiti prava žena i manjina, baronica Helena Kenedi bavi se krivičnim pravom već 40 godina. Predsednica je Instituta za ljudska prava Udruženja međunarodnih advokatskih komora, koji je nedavno pomagao ženama u opasnosti u Avganistanu.

    Nekoliko godina bila je upravnica koledža Mensfild na Univerzitetu u Oksfordu, i zaslužna je za osnivanje revolucionarnog Instituta za ljudska prava Bonavero.

    Baronica Kenedi je objavila brojne knjige posvećene tome kako pravni sistem može da izneveri žene, a 1997. godine je imenovana za laburističku poslanicu u Domu lordova.

    *Naša ljudska prava su beskorisna ukoliko nema advokata koji će se boriti za naše slučajeva i nezavisnih sudija – žena baš kao i muškaraca – koje će ih suditi.

  • Huda Kamuš

    Iran Aktivistkinja za normalizaciju menstruacije

    „Menstruacija nije tabu“ bio je program za širenje svesti koji je aktivistkinja za prava žena Huda Kamuš vodila u avganistanskim školama, kako bi promovisala otvoren razgovor o menstruaciji.

    Rođena u Iranu u raseljenoj avganistanskoj porodici, vratila se u domovinu kao dete i dobila podršku majke da studira, protivno stavovima njene konzervativne rodbine. Takođe pesnikinja i novinarka, Kamuš je postala radio voditeljka 2015. godine, ukazujući na nepravdu nad ženama i pokrenuvši programe opismenjavanja za žene u njenom selu.

    Otkako su talibani preuzeli vlast, vodi edukativne sesije za devojke u 7. razredu i starije kojima više nije dozvoljeno da pohađaju školu.

    *Uprkos svom ovom mraku, 2021. je godina u kojoj su žene ustale protiv bičeva i metaka i preuzele svoja prava direktno od onih koji su im ih oduzeli. Proglašavam ovu godinu godinom nade.

  • Mija Krišna Prativi

    Indonezija Ekološkinja

    Ova eko-aktivistkinja radi na rešavanju krize plastičnog otpada na ostrvu Bali, preko neprofitne organizacije Griva-Luhu. Zajedno sa lokalnom zajednicom, njena organizacija razvila je „banku digitalnog otpada“, sistem zasnovan na aplikaciji za bolje sakupljanje ili obradu otpada, i sakupljanje podataka za podršku daljoj promeni u odlaganju otpada.

    Sa diplomom iz ekološkog inženjeringa sa Instituta Teknologi Bandung, Mia Krišna Prativi radi kao operativna menadžerka, nadgledajući svakodnevne aktivnosti lokalne banke otpada.

    Ona je i ekološka analizatorka pri Nacionalnoj agenciji za životnu sredinu grada Denpasara, u Indoneziji.

    *U duhu filozofije Balija Tri Hilta Karana, vratimo ravnotežu i harmoniju našoj Majci Zemlji. Možda mi nismo bili uzrok problema sa zagađenjem, ali možemo da bude njegovo rešenje.

  • Hajdi Džej Larson

    Sjedinjene Američke Države Direktorka projekta „Poverenje u vakcine“

    Antropološkinja i direktorka projekta „Poverenje u vakcine“ pri Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, profesorka Hajdi Dž. Larson predvodi istraživanje usredsređeno na društvene i političke faktore koji utiču na zdravstvene intervencije, a njena aktuelna akademska interesovanja tiču se menadžmenta rizika i glasina i kako izgraditi poverenje javnosti u vakcine.

    Ona je autorka knjige Kako glasine o vakcinama počinju – i zašto ne nestaju i glavna je istraživačica globalne studije o prihvatanju vakcine tokom trudnoće.

    Doktorka Larson je 2021. godine nagrađena Edinburškom medaljom za naučni rad o epidemiji dezinformacija.

    *Pandemija se javila u već ionako polarizovanom svetu. Nijedna vakcina nas neće spasti dubljih problema koji nas dele; samo naša dela kao pojedinaca i zajednice, kao velikih i malih lidera, mogu da nam pomognu da resetujemo ovaj svet.

  • Iman Le Ker

    Egipat Osnivačica – Trans Asilijas

    Savremena plesačica u Kairskoj operi i koreografkinja, Iman Le Ker je morala da pobegne iz Egipta zbog policijskog progona kao pripadnice LGBT zajednice. Preselila se u SAD 2008. godine, gde je dobila azil, i sada živi u Njujorku kao umetnica, plesačica, glumica i aktivistkinja LGBT zajednice.

    Le Ker je direktorka arapskih odnosa za TransEmigrejt, evropsku organizaciju koja pomaže transrodnim osobama da se presele u bezbednije zemlje.

    Na Međunarodni dan transrodne vidljivosti u martu 2021. godine, osnovala je vlastitu fondaciju, Trans Asilijas, čija je misija da „prebaci trans podnosioce zahteva za azil na trans-prijateljske teritorije“ i pruži im emotivnu podršku.

    *Pandemija je dovela transrodne osobe, već ionako najugroženije na Zemlji, u još veću opasnost, ponekad ih prisiljavajući da ostanu izolovane u porodicama sa zlostavljačima. Kako se svet zatvarao, njihovi vapaji za pomoć slamali su srca. Svet sada mora da ih spase i pomogne im da se oporave.

  • Sevidzem Ernestin Leikeki

    Kamerun Aktivistkinja za klimatske promene

    Koristeći pčelarstvo kao strategiju za kontrolu šumskih požara, organizacija koju je osnovala Sevidzem Ernestin Leikeki obučila je više od 2.000 pčelara za proizvodnju meda, kontrolu kvaliteta i izvlačenje pčelinjeg voska, i posadila više od 86.000 drveća „koje voli pčele“ u borbi protiv krčenja šuma.

    Leikeki je osnivačica Kamerunske rodne i ekološke straže (CAMGEV), koja traži rešenja za probleme životne sredine u ovoj zemlji iz rodne perspektive. Kao klimatska aktivistkinja, njen rad se prevashodno bavi osnaživanjem žena i njihovim uključivanjem u upravljanje prirodnim dobrima.

    Ona smatra da šume – kao šumski region Kilum-Idžim koji se prostire na 20.000 hektara – mogu da se očuvaju udruženim naporima čitave zajednice.

    *Želim svet u kom ekološka i socio-ekonomska prava žena u očuvanju šuma i inicijativama za očuvanje sredstava za život dobijaju punu pažnju.

  • Elisa Lonkon Antileo

    Čile Predsednica – Ustavna konvencija

    Izabrana 2021. godine kao jedna od 17 zastupnika domorodačkih naroda koji će napisati novi ustav Čilea, Elisa Lonkon Antileo je lingvističarka, nastavnica i akademkinja. Ona predvodi Ustavnu konvenciju, prvi put da su čileanski domoroci učestvovali na javnom položaju kao zastupnici njihovih nacija.

    Lonkon pripada najvećoj domorodačkoj zajednici u njenoj zemlji, Mapuš, i zalaže se za „plurinacionalnu državu“ koja dodeljuje autonomiju i prava domorodačkim zajednicama i priznaje njihove kulture i jezike.

    Uprkos tome što je odrasla u siromaštvu i bila suočena sa etničkom diskriminacijom, ima doktorat iz humanističkih nauka i trenutno je profesorka na Univerzitetu u Santjagu.

    *Nakon što sam se uživo svakodnevno susretala sa smrću tokom pandemije, imperativ je da se garantuju jednaka prava ljudskim i neljudskim bićima. Naši životi zavise od resursa Majke Zemlje – od vode i šuma do pčela i mrava.

  • Kloi Lopes Gomes

    Francuska Balerina

    Kao prva crna balerina koju je angažovala ova trupa, Kloi Lopes Gomes se priključila prestižnom Berlinskom državnom baletu 2018. godine. Ali se plesačica, bivša studentkinja moskovske akademije Boljšoj, suočila sa rasnom diskriminacijom i osudila je diskriminatorsku praksu u baletskom svetu, koji je opisala kao „zatvoren i elitistički“.

    Nakon što je iznela svoje optužbe u javnosti, mnogi baletski plesači crnačkog ili mešovitog porekla pružili su joj podršku.

    Lopes Gomes je podnela sudsku tužbu pošto joj nije produžen ugovor u Berlinskom državnom baletu 2020. godine. Zbog toga je ova trupa pokrenula internu istragu rasizma među osobljem, izvinila joj se i dodelila joj plesačko obeštećenje u vansudskom poravnanju.

    *Nažalost, nismo svi rođeni isti u ovom svetu i naše šanse za uspeh zavise od etničkog porekla i društvenog statusa. Želim da živim u svetu u kom svi imaju jednaku priliku da ostvare svoj pun potencijal.

  • Mahera

    Avganistan Doktorka

    Doktorka Mahera još uvek prima pacijente u ginekološkoj bolnici u kojoj radi.

    Sada mora da putuje u oblasti u kojoj su zdravstvene usluge obustavljene otkako su talibani preuzeli vlasti, pružajući negu na prvoj liniji fronta i pregledajući pacijente kojima je potrebna pomoć.

    Prethodno je radila sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja, ali taj rad je prekinut kad su talibani došli na vlast.

    *Iako sada možda ima manje nade, Avganistanke nisu ono što su bile pre dvadeset godina i do određene mere mogu da brane njihova prava. Najviše se plašim da škole ne ostanu zatvorene za devojčice zauvek.

  • Maral

    Avganistan Aktivistkinja

    Maralina porodica nije želela da ona učestvuje u aktivizmu borbe za prava žena ili da bude deo grupa za građansko društvo. Smatrali su da ne treba da ide na posao kao žena, ali je ona to ipak činila.

    Od 2004. godine, Maral je pokušavala da angažuje žene iz lokalnih oblasti i podstakne ih da uče o njihovim pravima, da idu na posao i steknu finansijsku samostalnost.

    Radi i sa ženama u ruralnim oblastima koje su žrtve porodičnog nasilja, starajući se da dobiju sklonište i pomažući im da ostvare pravdu.

    *Mislila sam da smo sve izgubili i osećala sam beznađe, ali kad sam se setila svega što smo postigli, ponovo sam skupila hrabrost da nastavimo dalje. Neću odustati – budućnost pripada onima koji žele mir i ljudskost.

  • Masuma

    Avganistanka Državna tužiteljka

    Kao tužiteljka u Avganistanu, Masuma je radila u pravosuđu na sakupljanju dokaza i pripremi sudskih slučajeva. Ova diplomirana pravnica jedna je od mnogih žena koje su se obrazovale u poslednjih dvadeset godina i sa ponosom je služila njenom narodu, radeći više od pet godina u Državnom tužilaštvu.

    Kad su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom u avgustu, pustili su na slobodu sve zatvorenike, među njima i hiljade okorelih kriminalaca i islamskih ekstremista. Međunarodne grupe za zaštitu ljudskih prava prijavile su vansudska pogubljenja i otmice, uprkos amnestiji koju su talibani odobrili bivšim radnicima u vladi.

    Masuma se sada krije i ne zna šta joj donosi budućnost.

    *Žene i devojke čine polovinu svetske populacije. I ako im se ukaže prilika, žene mogu da služe svom narodu i zemlji jednako dobro kao i muškarci.

  • Fijame Naomi Matafa

    Samoa Predsednica vlade

    Prva žena na čelu vlade Samoe i liderka stranke Fatuaatua i Le Atua Samoa ua Tasi (FAST). Fijame Naomi Matafa je u politiku ušla u 27. godini i bila potpredsednica vlade, ministarka za žene, zajednicu i društveni razvoj, i kasnije ministarka pravde.

    Ona je i važna visoka poglavarka (matai) i inspiracija za Samoanke koje žele da se bave politikom.

    Njena premijerska agenda usmerena je na ekologiju – bori se protiv klimatskih promena u jednom od svetskih regiona najugroženijih globalnim zagrevanjem.

    *Tamo gde postoji jedinstvo, ima i nade za naše buduće generacije.

  • Salima Mazari

    Iran Političarka i bivša guvernerka distrikta

    Jedna od tri guvernerke distrikta u Avganistanu, Salima Mazari se našla u vestima ove godine kao neustrašiva liderka pro-vladine vojske, koja se borila protiv talibana na prvoj liniji fronta.

    Kao izbeglica, Mazari je diplomirala u Iranu pre nego što se vratila u Avganistan. Postala je guvernerka distrikta Čarkint u pokrajini Balk 2018. godine, gde je pregovarala o predaji više od 100 talibanskih pobunjenika. Njen distrikt je pružio značajan otpor talibanima 2021. godine i sve do pada Kabula, ostao je jedan od retkih slobodnih oblasti.

    Pretpostavljalo se da je zarobljena, ali je uspela da pobegne u SAD, gde čeka boravišnu dozvolu.

    *Nadam se da će doći dan kada biti žena, Hazara, šiit, koja govori persijski – što su sve delovi mog identiteta – neće biti zločin u mojoj domovini.

  • Depelša Tomas Mekgruder

    Sjedinjene Američke Države Osnivačica grupe Mame crnih dečaka (Moms of Black Boys)

    Njena koalicija okuplja „zabrinute majke crnih sinova“ iz svih krajeva SAD. Depelša Tomas Mekgruder je osnivačica i predsednica nacionalne organizacije Ujedinjenih mama crnih dečaka (MOBB) i Ujedinjenih za društvenu promenu, koja se bavi menjanjem političkih percepcija i mišljenja koja utiču na način na koji se predstavnici reda i zakona, kao i društvo u celini, odnose prema crnim mladićima i muškarcima.

    Ona je trenutno glavna operativna direktorka i blagajnica Fondacije Ford, nadležna za globalne operacije i finansije.

    Pre toga, Mekgruder je 20 godina radila u medijima i industriji zabave, kao televizijska novinarka i na višim liderskim položajima na MTV-u i Televiziji crne zabave (BET).

    *Moja nada je da će, kad jednom bude izašao iz pandemije, svet biti saosećajniji, da će ljudi shvatiti koliko smo samostalni i da će biti osetljiviji na patnju drugih i njihove jedinstvene probleme.

  • Mulu Mefsin

    Etiopija Medicinska sestra

    Medicinska sestra više od deset godina, Mulu Mefsin trenutno radi u Centru „Jedna stanica“ u Mekeleu, regionalnoj prestonici etiopskog kriznog regiona Tigrej. Centar nudi medicinsku, psihološku i pravnu pomoć žrtvama seksualnog zlostavljanja i nasilja.

    Pre tri godine, Mefsin je pokrenula kampanju za okončanje nasilja nad mladim devojkama i ženama u Tigreju, problem posebno izražen tokom aktuelnog građanskog rata koji je izbio krajem 2020. godine.

    Uprkos tome što je i sama prošla kroz traumu, medicinska sestra Mefsin želi da nastavi sa radom u nadi da će se jednog dana mir vratiti u ove krajeve.

    *Želim da resetujem svet tako da se okončaju svi ratni sukobi, da zemlje počnu da rade na miru umesto da pregovaraju o prodaji oružja i da se sprovode zakoni koji će kažnjavati silovatelje i zlostavljače devojaka i žena.

  • Mohadizi Mirzai

    Avganistan Pilotkinja

    Kao prva pilotkinja putničkog aviona u Avganistanu, Mohadizi Mirzai je početkom godine sela za upravljač boinga 737 Kam era za istorijski prvi let u njenoj zemlji sa potpuno ženskom posadom. Nakon što je postala putnička pilotkinja u septembru 2020. godine, letela je u Tursku, Saudijsku Arabiju i Indiju.

    Kad su talibani ušli u Kabul, Mirzai je već bila na aerodromu pripremajući se za let koji nikad nije uzleteo. Umesto toga, letela je kao putnica, napustivši njenu zemlju. Mirzai kaže da se „zalaže za jedinstvo u društvu u kom žene i muškarci mogu da rade jedno uz drugo.“

    Nada se da će uskoro ponovo moći da leti.

    *Ne čekajte! Niko neće doći i dati vam vaša krila ako ne zauzmete čvrst stav. Ja sam se borila za svoja, vi ćete se boriti za vaša i ZAJEDNO mi smo nezaustavljive.

  • Fahima Mirzai

    Avganistan Izvođačica derviškog plesa

    Prva i jedina žena izvođačica derviškog plesa u Avganistanu – plesa koji je deo ceremonije Sama u islamskoj praksi sledbnika sufizma. Fahima Mirai je osnovala rodno mešovitu sufističku grupu za ples i izvođačke umetnosti, Kulturološka i mistična organizacija Šohud, što znači „Intuicija mistika“.

    Ples doživljava kao način da stvori prostor za sebe u duboko tradicionalnom i religioznom društvu, gde se aktivnosti mešane zajednice i dalje smatraju tabuom. Organizujući događaje širom zemlje, želela je da promoviše toleranciju u Avganistanu.

    Godine 2021. bila je prisiljena da pobegne, jer talibani doživljavaju sufitski derviški ples kao jeres i kršenje Islamskog zakona.

    *Verujem u stavljanje sopstvene duhovnosti na prvo mesto: moramo da pokušamo da pronađemo mir u nama samima i onda će taj unutrašnji mir da pređe na čitav svet.

    Povezani tekstovi

  • Tlaleng Mofokeng

    Južna Afrika Izvestiteljka UN za pravo na zdravlje

    Od milošte prozvana Doktorka T, ona je doktorka je medicine i aktivistkinja za borbu za ženska seksualna i reproduktivna prava, koja se zalaže za univerzalni pristup zdravstvenom osiguranju, negu od virusa HIV-a i službe za planiranje porodice.

    Doktorka Tlaleng Mofokeng je trenutno Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za prava na fizičko i mentalno zdravlje – prva žena, prva osoba iz Afrike i jedna od najmlađih osoba na tom položaju. Ona je i bestseler autorka knjige Doktorka T: Vodič za seksualno zdravlje i zadovoljstvo.

    Mofokeng je 2016. godine bila jedna od dobitnica nagrade „120 ispod 40“ za mlade stručnjake za planiranja porodice, koju dodeljuje Institut Bila i Melinde Gejts za reproduktivno i zdravlje populacije.

    *Kako želim da se svet resetuje? Tako što ćemo praktikovati samo-negu kao ljubav u zajednici.

  • Tanja Muzinda

    Zimbabve Vozačica motokrosa

    Uhvativši se u koštac sa dominantno muškim svetom motokrosa, ili terenskih motociklističkih trka, Tanja Muzinda je postala šampionka terenskih trka u njenoj zemlji. Prva je Zimbabveanka koja je osvojila šampionat u motokrosu otkako je ovo takmičenje pokrenuto 1957. godine.

    Inspirisana ocem, bivšim bajkerom, počela je da trenira sa pet godina. Sada sa 17, Muzinda se nada da će biti prva crna Afrikanka koja je osvojila Svetski šampionat u ženskom motokrosu. Nju je Afrička unija 2018. godine proglasila Juniorskom sportistkinjom godine.

    Zaradu od motokrosa koristi za dobrotvorni rad – plaća školarinu za oko 100 učenika da bi mogli da pohađaju školu u Harareu.

    *Ja ne želim da resetujem svet – on nikada nije bio savršen, uvek je bilo i dobra i zla. Popravimo sadašnjost tako da buduće generacije ne bi morale da se bore za iste stvari za koje se mi borimo.

  • Čimamanda Ngozi Adiči

    Nigerija Spisateljica

    Cenjena nigerijska spisateljica i feministička ikona, čija su dela prevedena na više od trideset jezika, Čimamanda Ngozi Adiči se preselila u SAD sa 19 godina gde je diplomirala komunikacije i političke nauke.

    Njen prvi roman Ljubičasti hibiskus (2003) osvojio je Nagradu za spisatelje Komonvelta, a 2013. godine je njen roman Amerikana proglašen za jednu od deset najboljih knjiga te godine po izboru Njujork tajmsa.

    Njeno legendarno predavanje za TEDtok 2012. godine, „Svi treba da smo feministi“, pokrenulo je raspravu širom sveta o feminizmu i objavljeno je kao knjiga 2014. godine. Nedavno je napisala Beleške o tuzi (2021), veoma ličnu posvetu ocu nakon njegove iznenadne smrti.

    *Iskoristimo ovaj trenutak da počnemo da razmišljamo o zdravstvenoj nezi kao o ljudskom pravu svuda u svetu – što neko zaslužuje samim tim što je živ, a ne kad to može da priušti.

  • Lin Ngugi

    Kenija Novinarka

    Nagrađivana novinarska i autorka internet sadržaja, Lin Ngugi je poznata po radu za digitalnu informativnu platformu TUKO, na kojoj je pokrivala širok dijapazon inspirativnih priča iz života.

    Prvo je radila kao dobrovoljna negovateljica obolelih od raka, a 2011. godine je započela medijsku karijeru sa Kivo filmovima i kasnije sa Fondacijom Katar. Ngugi je i influenserka na društvenim mrežama i proslavljena medijska ličnost u njenoj zemlji.

    Osvojila je Nagradu godine za humanitarnog novinara 2020. i ovogodišnju nagradu za ambasadora zajednice „Ja menjam nacije“.

    *Volela bih da se svet resetuje kao mesto na kom će se svi osećati bezbedno.

  • Amanda Ngujen

    Sjedinjene Američke Države Socijalna preduzetnica

    Ona je izvršna direktorka Rajza (Rise), organizacije koja štiti prava žrtava seksualnog napada i silovanja.

    Aktivistkinja za zaštitu ljudskih prava i društvena preduzetnica, Amanda N. Ngjujen je osnovala Rajz nakon što je bila silovana 2013. godine dok je studirala na Harvardskom univerzitetu i rečeno joj je da ima prozor od svega šest meseci da podnese tužbu pre nego što dokazi budu uništeni. Ona je pomogla da se izradi Zakon o pravima žrtava seksualnog napada, koji štiti pravo žrtve silovanja da sačuva dokaze.

    Njen video snimak o anti-azijskim zločinima iz mržnje iz 2021. godine u SAD je postao viralan, što je bio ključni trenutak za njen pokret Zaustavite mržnju prema Azijcima.

    *Niko nije nemoćan kad se svi ujedinimo. Niko nije nevidljiv kad zahtevamo da budemo viđeni.

  • Bazira Paigam

    Avganistan Aktivistkinja za prava rodnih manjina

    Borba za prava LGBT zajednice u Avganistanu protkana je velikim teškoćama, ali uprkos svim izazovima, Bazira Paigam je aktivkistinja koja se bori za rodnu ravnopravnost poslednjih osam godina.

    Držala je radionice o rodnoj svesti i seksualnosti zajedno sa koleginicama, davala savete i pružala finansijsku pomoć i medicinsko lečenje ljudima iz LGBT zajednice koji su bili žrtve zlostavljanja. Pomagale su i da ljudi iz LGBT zajednice skloni samoubistvu steknu pristup psihoterapiji.

    Sada kada živi u Irskoj, nastavlja da zagovara priznavanje LGBT zajednice u Avganistanu i njihova ljudska prava i slobode.

    *Nadam se da će narod Avganistana moći da diše slobodno, a da ne mora da razmišlja o sopstvenoj veri, rodu i seksualnosti. Mi nećemo ćutati i trudeći se iz sve snage, uspećemo da promenimo mentalni sklop ljudi.

  • Natalija Pasternak Tašner

    Brazil Mikrobiološkinja i naučna komunikatorka

    Prenosila je ključne, životno važne naučne informacije milionima ljudi u Brazilu tokom pandemije kovida-19, preko njenih novinskih kolumni i u radijskim i televizijskim gostovanjima.

    Natalija Pasternak je novinarka i naučna komunikatorka, mikrobiološkinja po struci, sa doktoratom iz bakteriološke genetike sa Univerziteta u Sao Paulu. Kvalitet njenog rada doveo je do toga da je na Univerzitet Kolumbija pozove svetski slavni neuronaučnik i naučni autor Stjuart Fajerstin.

    Ona je i osnivačica i aktuelna predsednica Instituta Pitanje nauke, neprofitne organizacije posvećene promovisanju naučnih dokaza u javnim politikama.

    *Kao praunuka Holokausta, znam šta autoritarne vlade mogu da urade ljudima. Govoriti u ime nauke u Brazilu tokom pandemije bio je moj doprinos da slogan „Nikad ne zaboravite“ ostane u životu.

  • Monika Paulus

    Papua Nova Gvineja Aktivistkinja za ljudska prava

    Da bi pomogla žrtvama optužbi za vradžbine i srodno nasilje (SARV), aktivistkinja za ljudska prava Monika Paulus je postala suosnivačica Mreže branitelja ženskih ljudskih prava Hajlendsa. Ova organizacija pruža zaštitu i pravne savete ženama optuženima za vradžbine i prijavljuje njihove slučajeve UN i drugim međunarodnim organizacijama.

    Njihova aktivnost je dovela do toga da papuanska vlada osnuje odbore za istraživanje nasilja u vezi sa vradžbinama.

    Paulus je 2015. godine bila jedna od UN-ovih „žena od dostignuća“ i dobila je Nagradu Papue Nove Gvineje za Žene za iskazanu hrabrost. Amnesti internešenel Australije opisao ju je kao jednu od najhrabrijih žena na svetu.

    *Moramo da se resetujemo i setimo da smo svi deo ljudske rase, a rod nikad ne sme da nas koči ili da se koristi protiv nas.

  • Rehana Popal

    Avganistan Advokatkinja

    Imigrantkinja i specijalistkinja za građansko pravo, Rehana Pola trenutno radi na pomoći avganistanskim tumačima, prevodiocima i drugima koji su ostavljeni u zemlji posle britanskog povlačenja iz Avganistana.

    Popal je bila prva Avganistanka koja je radila kao advokatkinja u Engleskoj i Velsu. Došla je u Veliku Britaniju kao dete izbeglica sa pet godina, studirala Međunarodnu politiku i zakon i sada radi kao pravnica za ljudska prava.

    Proglašena je advokatom godine na dodeli Nagrada za inspirativne žene u pravu 2019. godine

    *Nadam se da će u budućnosti žene i devojčice u Avganistanu imati slobodu da se obrazuju, zapošljavaju i žive bez straha.

  • Mandžula Pradip

    Indija Aktivistkinja za ljudska prava

    Pravnica i aktivistkinja za ljudska prava najsiromašnijih zajednica u Indiji. Poreklom iz porodice Dalita iz Gudžarata, Mandžula Pradip je poznata po radu protiv diskriminacije na osnovu kaste i roda. Bila je izvršna direktorka Trasta Navsardžan, najveće indijske organizacije za prava Dalita (nekada znanih kao nedodirljivi).

    Ove godine je bila suosnivačica Nacionalnog saveta liderki. Osnovala je i organizaciju Pametan zakon o viziji i angažovanju mladih, čiji je cilj da osnaži marginalizovanu omladinu u zemlji.

    Bila je članica Međunarodne mreže solidarnosti Dalita, ističući prava Dalita na Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija protiv rasizma.

    *Želim da se svet resetuje tako da imamo saosećanje i ljubav, gde žene iz neprivilegovanih zajednica predvode put ka mirnom i pravičnom društvu.

  • Razma

    Avganistan Muzičarka

    Ostvarena muzičarka, „Razma“ svira na instrumentu obično rezervisanom za muškarce. Sa diplomom iz muzike i umetnosti i poreklom iz porodice muzičara, nastupala je s istaknutim muzičarima iz svih krajeva Avganistana i sveta.

    Kaže da se nadala da će kroz muziku prikazati novu stranu Avganistana u svetu, ali umesto toga, ovo je bila „najmračnija godina“ za Avganistanke. Kao muzičarki koja ne može više da peva ili svira sa drugima, sve ovo joj je posebno teško palo.

    Muzika je bila zabranjena kad su talibani vladali zemljom od 1996. do 2001. godine i „Razma“ se plaši da se istorija ponavlja za avganistanske muzičare.

    *Razmišljanje o društvu bez muzike i pesama deprimira me više nego ikad. Nadam se da uspavani glasovi žena u našoj zemlji mogu da se pretvore u bojni poklič.

  • Rohila

    Avganistan Učenica

    Rohila je učenica koju je pogodilo isključenje devojaka iz avganistanskih srednjih škola po naređenju talibana. Njeni omiljeni predmeti su nauka i engleski, i ona žudi da se pridruži drugovima dečacima na trčanju oko škole svakog jutra.

    Rohila kaže da malo devojaka među njenim prijateljica ima pristup internetu, a ona ima problema da uči bez nastavnika.

    Sanja da studira psihologiju i dobije stipendiju da studira u inostranstvu.

    *Avganistan je sada odsečen od sveta, a moj san o sticanju obrazovanja sada deluje bezndežno. Nadam se da nas međunarodna zajednica neće zaboraviti i da naše godine napornog rada neće biti uzaludne.

  • Alba Rueda

    Argentina Trans aktivistkinja

    Prva trans osoba na višem vladinom položaju u njenoj zemlji, Alba Rueda je argentinska podsekretarka za politiku diverziteta u Ministarstvu za žene, rod i diverzitet.

    Aktivistkinja i akademkinja, ona je lice Trans žena Argentine, organizacije koja se zalagala za predlog zakona o kvoti trans radnika garantujući jedan odsto poslova u javnom sektoru za transrodne osobe i transvestite. Revolucionarni predlog zakona dobio je ogromnu većinsku podršku u Kongresu i izglasan je u junu 2021. godine.

    Rueda je 2019. godine tužila katoličkog nadbiskupa koji je odbio da promeni njene podatke u crkvenoj evidenciji tako da se poklapaju sa imenom i rodom u njenoj ličnoj karti.

    *Godina 2021. je pokazala koliki je uticaj ekonomske politike na širenje nejednakosti. Trebalo bi da promovišemo politiku sa transfeminističkom perspektivom koja nam omogućuje da izgradimo drugu vrstu odnosa i razvijemo kolektivnu negu i negu zajednice.

  • Ruksana

    Avganistan Hirurškinja

    Doktorka Ruksana je hirurškinja i vanredna profesorka. Ona je osnivačica organizacije koja pruža osnovnu zdravstvenu zaštitu pacijentima raseljenim iz drugih avganistanskih provincija zbog ratnog sukoba.

    Radila je u neprijateljskim okruženjima tokom raznih perioda borbi, pružajući medicinsku pomoć najugroženijima. Ona je dobrovoljka u Nacionalnom programu za kontrolu kancera i trenutno vodi inicijativu za jačanje svesti o raku dojke.

    Strastveno je posvećena poslu u hirurgiji i nada se će biti izvor inspiracije za buduće avganistanske studente medicine.

    *Svaka krupna promena rezultat je odgovornosti i posvećenosti lidera. Ja možda nisam liderka, ali ću ostati u Avganistanu da bih unela promenu u ovdašnji paralizovani i korumpirani zdravstveni sistem.

    Povezani tekstovi

  • Halima Sadaf Karimi

    Avganistan Političarka i bivša poslanica

    Poslanica i bivša članica Avganistanskog parlamenta iz severne pokrajine Džouzdžan, Halima Sadaf Karimi je političarka sa višegodišnjim iskustvom.

    Bila je jedna od blizu 70 poslanica u njenoj zemlji i jedina žena iz uzbečke manjine u parlamentu, gde se borila za prava njene zajednice. Diplomirala je političke nauke i ekonomiju. Istaknuta zagovornica ženskih prava, Sadaf Karimi je primila više pretnji od talibana i morala je da se seli nekoliko puta.

    Talibanske snage su joj 2020. godine ubile brata, studenta univerziteta.

    *Sebični režimi su uvek doživljavali rani krah. Nadam se da će Avganistanke ostvariti svoja ljudska prava učešćem – političkim, kulturnim, ekonomskim i društvenim – i čineći to, sprečiti humanitarnu krizu.

  • Roja Sadat

    Avganistan Rediteljka

    Njena karijera traje već dve decenije – bila je čak i u trci za Oskara. Filmska producentkinja i rediteljka Roja Sadat bila je prva rediteljka tokom talibanske ere u zemlji i u njenim filmovima mogu da se čuju glasovi Avganistanki, vide njihovi životi i ograničenja koja su im nametnuta.

    Njen film iz 2017. godine Pismo predsedniku izabran je za avganistanskog predstavnika u selekciji Najboljeg inostranog filma na 90. dodeli nagrada Filmske akademije Oskar.

    Sadat je predsednica i suosnivačica Filmske kuća ROJA, nezavisne filmske kompanije, a smatra se zaslužnom i za osnivanje Međunarodnog ženskog filmskog festivala u Avganistanu, čiji je takođe predsednica.

    *Tokom prvih pet godina pod talibanima, nadala sam se da će se sve završiti i da će se kapije moje škole otvoriti za mene. I danas verujem da će pobediti glas slobode i naroda.

  • Šogufa Safi

    Avganistan Dirigentkinja orkestra

    Kao dirigentkinja Zohre, prvog potpuno ženskog orkestra u Avganistanu, Šogufa Safi predvodi grupu muzičarki starih od 13 do 20 godina, a neke od njih potiču iz siromašnih domova ili su siročad.

    Nazvan po persijskoj boginji muzike, ansambl Zohra izvodi mešavinu tradicionalne avganistanske i zapadnjačke muzike, nastupajući na nacionalnim i međunarodnim scenama od 2014. godine.

    Avganistanski nacionalni institut za muziku (ANIM) gde je Safi održavala probe, zatvoren je otkako su Talibani došli na vlast. Nakon što je uspela da pobegne u Dohu, ona i neke njene koleginice – koje su morale da ostave instrumente za sobom u Avganistanu – žude za mogućnošću da ponovo sviraju zajedno.

    *Nada nikad ne umire. Čak i u potpunom mraku, verujem da će moja palica biti svetionik nade i svetla za Avganistan.

  • Sahar

    Avganistan Fudbalerka

    Jedna od brojnih mladih žena koje žele da igraju fudbal u Avganistanu, ali više ne mogu pod talibanskom vlašću. Sahar je poslednjih nekoliko godina igrala za lokalni fudbalski tim i stekla mnoge prijatelje baveći se sportom.

    Kad su talibani zauzeli zemlju ove godine, počela je da se krije sa porodicom, pre nego što je prebačena u drugu zemlju.

    I dalje strahuje za koleginice fudbalerke koje su ostale u zemlji, ali se nada da će sada moći da ostvari snove o povratku na fudbalski teren.

    *Želim da nastavim obrazovanje i radim vredno na ostvarenju mojih ciljeva kako bih učinila porodicu – i sebe – ponosnom na moja dostignuća. Želim uspeh, tako da niko ne može da kaže da fudbal nije za žene.

  • Soma Sara

    Velika Britanija Osnivačica naloga „Svi su pozvani“

    Soma Sara je osnovala viralni nalog na Instagramu i sajt „Svi su pozvani“, platformu za žrtve seksualnog zlostavljanja, u junu 2020. godine. Ovaj prostor je otvoren za žrtve koje mogu anonimno da dele svedočanstva o seksualnim napadima, sa ciljem da se ukaže na seksizam i iskoreni „kultura silovanja“ iz britanskih škola i univerziteta.

    Projekat je sakupio više od 50.000 priča otkako je pokrenut, privukavši veliku pažnju posle ubistva Sare Everard, otete sa londonskih ulica u martu 2021. godine.

    Soma želi da proširi cilj kampanje izvan akademskih institucija, da bi se borila protiv šire kulture mizoginije.

    *Želim da svet sluša, podržava i veruje žrtvama seksualnog nasilja.

  • Mahbuba Seradž

    Avganistan Aktivistkinja za ženska prava

    Posle 26 godina izgnanstva u SAD, Mahbuba Seradž se vratila u rodni Avganistan 2003. godine i od tada je suosnivačica i liderka brojnih organizacija koje se bore za prava žena i dece – među kojima je i široko uspostavljena Mreža avganistanskih žena (AVN), kamen temeljac procvetalog ženskog pokreta u zemlji.

    Posvetila je život osnaživanju žrtava porodičnog nasilja, bori se za zdravlje dece i njihovo obrazovanje, pruža otpor korupciji. Kad su se talibani vratili na vlast u avgustu 2021. godine, ostala je sa narodom i hrabro diže glas u zaštitu Avganistanki u lokalnim i međunarodnim medijima.

    Časopis TAJM ju je proglasio jednom od „100 najuticajnijih ljudi 2021. godine“.

    *Mir je moja želja broj jedan za moju zemlju. Ne želim više da vidim užas u očima mojih sestara i ćerki zbog nepoznate budućnosti koja ih čeka. Što je mnogo, mnogo je!

  • Elif Šafak

    Francuska Spisateljica

    Nagrađivana tursko-britanska spisateljica i zagovornica ženskih i prava LGBT zajednice.

    Elif Šafak je objavila 19 knjiga, među kojima su 10 minuta i 38 sekundi u ovom čudnom svetu, koja se našla u užem izboru za nagradu Buker, i Četrdeset pravila za ljubav, koju je BBC izabrao za „100 romana koji su oblikovali naš svet“. Njena dela su prevedena na više od 50 jezika.

    Šafak ima doktorat iz političkih nauka i predavala je na univerzitetima u Turskoj, SAD i Velikoj Britaniji. Dobila je 2021. godine međunarodnu književnu nagradu Haldour Laksnes za svoj doprinos „obnovi umeća pripovedanja“.

    *Istok i Zapad su svuda, stojimo na velikom raskršću. Stari svet više ne postoji – umesto da pokušavamo da se vratimo, možemo da izgradimo bolji i pravičniji svet u kom niko neće biti zapostavljen.

  • Anisa Šahid

    Avganistan Novinarka

    Jedna od najistaknutijih novinarki u Avganistanu, Anisa Šahid je više od decenije izveštavala o kršenju ljudskih prava, politici i korupciji. Radila je za TOLO Njuz, jedan od najuticajnijih kanala u zemlji i pokrivala krupne vesti iz ove oblasti.

    Šahid je primila direktne pretnje zato što je novinarka i žena, i morala je da pobegne nakon talibanskog preuzimanja vlasti 15. avgusta 2020. Organizacija Reporteri bez granica je 2020. godine odala priznanje njenom „hrabrom“ izveštavanju tokom epidemije korona virusa.

    Avganistanska mreža Hab slobodnog govora proglasila je za novinara godine i „lice slobode govora“ 2021. godine.

    *Na vrhuncu rasejanja i očajanja, i dalje gajim nadu da ću doživeti mir u Avganistanu. Nadam se da ću doživeti osmehe na licima žena i devojčica. I nadam se da ću moći da se vratim u moju domovinu, moj dom i na moj posao.

  • Mina Smolmen

    Velika Britanija Sveštenica i prosvetna radnica

    Ona je 2013. godine postala prva žena arhiđakon u Engleskoj crkvi poreklom iz crnačke ili etničke manjine. Sada penzionisana angliganska sveštenica i nastavnica, Mina Smolmen vodi kampanju za bezbednije britanske ulice i reformu policije.

    Dve njene ćerke ubijene su 2020. godine: Nikol Smolmen i Bibu Henri je na smrt izbo nožem 19-godišnji muškarac u jednom londonskom parku. Smolmen je kritikovala policiju zbog toga kako se odnosila prema prvobitnom prijavi nestanka osoba i rekla da su njene dve ćerke mogle da budu žrtve „rasnog profilisanja“ i „klasizma“.

    Ona kaže da je oprostila ubici svojih ćerki: „Kad gajimo mržnju prema nekom, nije time zatočen samo on, već i vi, zato što vaše misli opseda samo ideja osvete. Odbijam da mu dam tu moć.“

    *Kao prosvetna radnica i sveštenica, posvetila sam čitav život odgajanju dečaka i devojčica koje ljudi gledaju sa visine. Od vas tražim da se oglasite svaki put kad primetite diskriminaciju. Mi MOŽEMO da se promenimo.

  • Barbara Smolinska

    Poljska Preduzetnica, umetnica sa „reborn“ lutkama

    Hiper-realistične „reborn lutke“ pomažu ženama da prebole pobačaj ili gubitak deteta, a nekima pomažu i u borbi protiv anksioznosti, depresije i problema sa plodnošću. Poljska umetnica Barbara Smolinska je dizajnerka koja pravi verodostojne lutke beba koje mogu da se koriste kao terapeutsko sredstvo.

    Ova bivša muzičarka ima profesionalnu obuku iz kozmetologije i osnivačica je kompanije Reborn šugar bejbis. Njene ručno rađene lutke korišćene su za filmove i obuku lekara, medicinskih sestara i babica u zdravstvenim ustanovama.

    Smolinska pokreće strast prema njenoj umetnosti i veruje da njene kreacije pružaju nadu ženama i popravljaju njihovo mentalno zdravlje.

    *Volela bih da ljudi postanu saosećajniji, otvoreniji i tolerantniji prema različitostima, kao što je slučaj sa terapijom reborn lutaka, koja može da pomogne mnogim ženama.

  • Ein Soe Mej

    Mjanmar Pro-demokratska aktivistkinja

    Pripadnici vojne hunte uhapsili su Ein Soe Mej (nije njeno pravo ime). Provela je šest meseci u zatvoru i tek je nedavno puštena na slobodu posle amnestije. Bila je zatvorena u jednom od brojnih vojnih centara za ispitivanje i ozloglašenom Insein zatvoru. Vreme provedeno u zatvoru opisuje kao izuzetno teško i tvrdi da je bila fizički i mentalno zlostavljana.

    Od studentskih dana, mlada aktivistkinja učestvovala je u mnogim kampanjama i aktivnostima zajednice. Posle vojnog puča 1. februara, Soe Mej je postala deo pokreta koji se aktivno suprotstavlja vojsci u zemlji, uključujući protest „lupanja u šerpe“ u februaru i „nemi štrajk“ krajem marta.

    Pošto je puštena na slobodu, nastavila je sa političkim aktivnostima.

    *Kad bi svet samo mogao da se resetuje… Želim uspešno da prevaziđemo epidemiju i izgradimo mirno društvo. Nadam se da će sve diktature na svetu biti srušene i da će biti uspostavljena istinska i mirna demokratija.

  • Pajper Stege Nelson

    Sjedinjene Američke Države Direktorka za javne strategije – Savez SAFE

    U Savezu SAFE u Ostinu, u Teksasu, direktorka za javne strategije radi na angažovanju zajednice na zaustavljanju zlostavljanja dece, seksualnih napada, porodičnog nasilja i seks trafikinga.

    Organizacija savetuje mlade žrtve silovanja koje više nemaju pristup abortusu, jer novi savezni zakon zabranjuje prekid trudnoće još u šestoj nedelji trudnoće.

    Stege Nelson je posvetila život unapređivanju prava žena i devojčica. Radila je sa inicijativom Mišel Obame „Da devojke nauče“ i za Eninu listu, odbor za političku akciju posvećen povećanju broja i uspeha žena u politici.

    *Kovid-19 je već pokrenuo resetovanje društvenim promenama – ljudi se osećaju osnaženo da progovore o onome što smatraju važnim. Sada je izazov obrazovsati svakog muškarca, ženu i dete o važnosti telesne autonomije i dobrovoljnog pristanka.

  • Fatima Sultani

    Avganistan Planinarka

    Nakon što je počela da se bavi planinarenjem iz hobija 2019. godine, Fatima Sultani je zacrtala sebi cilj da zainteresuje mlade Avganistanke za planinarenje.

    Ušla je u istoriju kada se, sa 18 godina, popela na vrh Nošak – sa 7.492 metra nadmorske visine, vrh na planinskom masivu Hindu Kuš najviši je u Avganistanu – postavši tako najmlađa žena koja je to postigla. Bila je deo tima od devet mladih avganistanskih planinara, od kojih su tri bile žene.

    Strastvena sportistkinja, Sultani je poslednjih sedam godina članica nacionalnog tima za boks, tekvondo i džiju džicu.

    *Avganistanke se bore za svoju slobodu i prava već 20 godina. Popele su se na neke visoke planine i stvorile sebi ime. Nadam se da će postati slobodne da se ponovo penju na visoke planine, u zemlji i izvan nje.

    Povezani tekstovi

  • Adelaida Lala Tam

    Kina Dizajnerka

    Umetnica i dizajnerka hrane čiji rad istražuje životne izbore koje pravimo, naročito u pogledu našeg savremenog odnosa prema hrani.

    Rođena u Kini, Adelaida Lala Tam kasnije se preselila u Hong Kong, a trenutno živi i radi u Holandiji. Njena umetnost kritički analizira industrijsku proizvodnju hrane i traži od potrošača da preispitaju ono što jedu i vlastitu odgovornost u proizvodnji hrane.

    Ona je 2018. godine osvojila nagradu i žirija i kritike na dodeli Nagrada za dizajn buduće hrane, za instalaciju mešanih medija koja se bavi procesom klanja krava. Ona je jedna od ličnosti sa liste „Sledećih 50“ iz 2021. godine, posvećene ljudima koji oblikuju budućnost gastronomije.

    *Svet se mnogo izmenio 2021. godine, sada želim da svet ima više empatije prema onome što jedemo i kako ta hrana stiže na našu trpezu.

  • Sestra En Rouz Nu Tong

    Mjanmar Katolička časna sestra

    Katolička časna sestra postala je simbol protesta u Mjanmaru posle vojnog puča nakon što je klekla ispred policije kako bi spasla demonstrante koji su potražili utočište u njenoj crkvi.

    Fotografija nje sa široko raširenim rukama pred teško naoružanom policijom postala je viralna na društvenim mrežama u martu 2021. godine i donela joj pohvale iz svih krajeva sveta.

    Sestra En Rouz Nu Tong otvoreno govori o potrebi da se zaštite civili, posebno deca. Ona je učila za babicu i radila je u crkvenoj službi poslednjih 20 godina, a sada se brine za obolele od kovida u mjanmarskoj državi Kačin.

    *Slomljenog srca sam gledala šta se dešava u Mjanmaru. Da ja mogu nešto da uradim, pustila bih sve ljude koji se drže u zatvorima bez razloga i učinila da svi ljudi budu isti bez diskriminacije.

  • Ema Teofelus

    Namibija Političarka

    Prošle godine je postala jedna od najmlađih ministarki vlade u Africi, sa 23 godine u vreme naimenovanja. Ema Inamutila Teofelus je članica parlamenta i zamenica ministra za informacije i komunikacionu tehnologiju, sa zadatkom da vodi zvaničnu komunikaciju u borbi protiv kovida-19.

    Pre toga je bila omladinska aktivistkinja za rodnu ravnopravnost, dečja prava i održivi razvoj, predsednica Omladinskog parlamenta i gradonačelnica za mlade Vindhoeka, grada u kom je rođena.

    Teofelus ima diplomu prava sa Univerziteta u Namibiji i diplomu iz afričkog feminizma i rodnih studija sa Univerziteta u Južnoj Africi.

    *Svet može da se resetuje ubrzanjem: moramo da ubrzamo primenu svih planova koji su bili u pripremi godinama. Nema više vremena za odlaganje. Štaviše, već nam je isteklo svo vreme.

  • Sara Vahedi

    Avganistan Izvršna direktorka startapa Ehtesab

    Osnivačica je avganistanskog tehnološkog startapa Ehtesaba, čiji je prvi proizvod aplikacija koja u realnom vremenu pruža informacije o stanju bezbednosti, električnoj energiji i saobraćaju stanovnicima Kabula. Aplikacija se pokazala od ključne važnosti za pružanje informacija Avganistancima o prirodi i razmerama opasnosti oko njih, deleći pouzdane podatke o napadima improvizovanim eksplozivnim napravama, javnim premlaćivanjima i upadima u domove.

    Sara Vahedi se nada da će 2022. godine uspeti da pokrene funkciju obaveštavanja SMS-om, omogućivši ljudima u ruralnim krajevima pristup ovoj usluzi.

    Tehnološka preduzetnica jedna je od „Lidera sledeće generacije“ po izboru časopisa Tajm za 2021. godinu, a trenutno studira ljudska prava i nauku o podacima na Univerzitetu Kolumbija.

    *Neizbežno je da Avganistanci ustanu ujedinjeni, zahtevajući slobodne i fer izbore i mogućnost da izgrade našu zemlju. Da bismo stigli do toga, imperativ je otporni aktivizam u borbi za univerzalno obrazovanje i zdravlje, i za devojčice i za dečake.

  • Vera Vang

    Sjedinjene Američke Države Modna kreatorka

    Slavna kreatorka venčanica koja se nalazi u samom vrhu mode još od sedamdesetih, Vera Elen Vang proširila je poslovanje na parfeme, izdavaštvo, uređenje kuća i još mnogo toga.

    Rođena je u Njujorku u kineskoj porodici i bila viša modna urednica u Vogu, a potom i direktorka dizajna za Ralfa Lorena. Ona je i talentovana klizačica na ledu i takmičila se profesionalno u tinejdžerskim godinama.

    Članica je prestižnog Saveta modnih kreatora Amerike, koji ju je proglasio Kreatorkom ženske odeće 2005. godine.

    *Svi smo ranjiviji na potpuno iste stvari. Što pre budemo uspeli da poradimo zajedno na spasenju planete – i na inetelektualniji i egzistencijalističkiji način – naši životi postaće bolji.

  • Nanfu Vang

    Kina Autorka filmova

    Poreklom iz zabačenog sela u Kini, nagrađivana režiserka Nanfu Vang trenutno živi i radi u SAD.

    Njen debitantski film Vrabac huligan (2016) našao se u užem izboru za Oskara za najbolji dokumentarni film. Režirala je i Naciju jednog deteta (2019) i U jednom dahu (2021), koji se bavi različitim pristupima kineske i američke vlade na epidemiju kovida-19.

    Vang je odrasla u siromaštvu, ali ima tri mastersa sa univerziteta u Šangaju, Ohaju i Njujorku. Dodeljena joj je Mekartur stipendija za genija 2020. godine za „stvaranje intimnih studija karaktera koji istražuju uticaj autoritarnih vlasti, korupcije i izostanka odgovornosti“.

    *Čitav svet jedva čeka da se vrati osećaju normalnosti, ali okolnosti koje smo smatrali normalnim ono su što je i dovelo do krize kroz koju danas prolazimo.

  • Rošanak Vardak

    Avganistan Ginekološkinja

    Bivša poslanica u parlamentu i kvalifikovana ginekološkinja, doktorka Rošanak Vardak je pružala zdravstvene usluge ženama više od 25 godina, radeći čak i tokom prvog perioda talibanske vlasti kao jedina žena doktor u njenoj rodnoj pokrajini Majdan Vardak.

    Posle njihovog pada 2001. godine, postala je članica parlamenta. Njen distrikt je bio pod kontrolom talibana poslednjih 15 godina i, kao i mnoge ruralne oblasti, doživeo teške borbe u kojima su učestvovale NATO snage.

    Za BBC kaže da su talibansko preuzimanje vlasti i kraj rata delovali kao „san“. „Čekala sam ovaj dan da svrgnemo ove korumpirane ljude s vlasti“, rekla je ona. Ali nedavno je preusmerila pažnju na pokušaje da se ponovo otvore škole, a prekršena talibanska obećanja su je pretvorila u otvorenu zagovornicu prava devojaka na obrazovanje.

    *Moja jedina nada za Avganistan je da lideri u vlasti poslednjih 40 godina odgovaraju za dela koja su počinili protiv ove zemlje.

  • Ming-Na Ven

    Makao Glumica

    Pored toga što je bila glas Fa Mulan u animiranim dugometražnim filmovima Mulan (1998) i Mulan 2 (2004), Ming Na-Ven je glumila i u popularnoj američkoj medicinskoj seriji Urgentni centar i u Nezamislivom, jednoj od retkih američkih serija sa azijskim Amerikancem u glavnoj ulozi.

    Trenutno glumi Fenek Šend u hit seriji na striming servisu Dizni+, Mandalorac, a pojaviće se i u seriji Knjiga Bobe Feta. Ming-Na je 2019. godine proglašena Diznijevom legendom.

    Dobiće zvezdu na Holivudskoj Stazi slavnih 2022. godine.

    *Resetovanje nije opcija, zašto se onda truditi da se vratimo unazad? Ja verujem da se sve dešava sa razlogom. Svaki novi dan je jedno resetovanje. Zato bolje živimo za danas sa zahvalnošću.

  • Rebel Vilson

    Australija Glumica, scenaristikinja i producentkinja

    Holivudska megazvezda: glumica, scenaristkinja, producentkinja i režiserka – i diplomirana pravnica. Karijeru je započela na pozorišnim daskama Sidneja, gde je često pisala vlastite komade i probijala se u australijanskoj komediji, pre nego što se 2010. godine preselila u SAD.

    Za holivudski debi, pridružila se uglavnom ženskoj glumačkoj postavi komedije Deveruše. Imala je ulogu u Oskarom ovenčanom Zecu Džodžou, ali je možda najpoznatija kao Debela Ejmi u hit muzičkoj trilogiji Savršeni korak (drugi deo trilogije postao je najgledanija muzička komedija svih vremena kad je premijerno prikazan 2015. godine).

    Vilson će 2022. godine režirati njen prvi dugometražni film.

    *Diverzitet, poštovanje i inkluzija moraju da budu neprikosnoveni u svim oblastima života.

  • Benafša Jakubi

    Avganistan Aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom

    Jakubi i njen muž, oboje slepi, osnovali su Organizaciju Rahjab kako bi pružili mogućnosti obrazovanja i rehabilitaciju slepima u Avganistanu. Aktivistkinja za ljudska prava, Benafša Jakubi bila je i komesarka u Nezavisnoj komisiji za ljudska prava, usredsredivši se na obrazovanje slepe dece.

    Posle talibanske invazije, bila je prisiljena da napusti zemlju, ali je i dalje glasna zagovornica prava osoba s invaliditetom, za koje se plaši da će biti meta diskriminacije talibana.

    Pristup i diskriminacija ostaju ozbiljni problemi u Avganistanu, koji ima jednu od najvećih svetskih populacija osoba sa invaliditetom po glavi stanovnika, delom zbog višedecenijskog sukoba.

    *Ako ima neke nade, onda je to da vidim ponovo moju zemlju sa mnogo više slobode i više inklkuzije za sve nas Avganistance, da možemo neometano da radimo na razvoju zemlje.

  • Malala Jusafzai

    Pakistan Suosnivačica Malala fonacije

    Najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir u istoriji, Malala Jusafzai je aktivistkinja za obrazovanje devojčica u Pakistanu i Izaslanica Ujedinjenih nacija za mir. Još od 11. godine, osvećena je borkinja za pravo mladih žena na obrazovanje.

    Malala je prve korake u aktivizmu načinila kada je počela da piše blog za BBC o životu pod vlašću talibana u Pakistanu i njihovoj zabrani da devojčice pohađaju škole. U oktobru 2012, naoružani napadač upao je u autobus kojim se vozila i pucao joj u glavu.

    Nakon oporavka, nastavila je da radi kao suosnivačica neprofitne fondacije Malala, posvećene izgradnji sveta u kojem će svaka devojčica moći da uči i napreduje bez straha.

    *Stotine miliona devojčica danas ne pohađaju škole. Želim da vidim svet u kojem svaka devojčica ima pristup 12-godišnjem slobodnom, bezbednom i kvalitetnom obrazovanju. U kojem sve devojčice mogu da uče i napreduju.

  • Juma

    Turkmenistan Psihoterapeutkinja

    Bila je prisiljena da napusti Rusiju nakon agresivne reakcije na njeno učešće u reklami za supermarkete u kojoj njena porodica slavi gej prajd u avgustu prošle godine. Psihoterapeutkinja i aktivistkinja LGBT zajednice, trenutno živi u Španiji.

    Juma (koja je tražila da se njeno prezime ne objavi) postala je aktivistkinja nakon što je Rusija 2013. godine usvojila zakon o „gej propagandi“, kojim se zabranjuje „promovisanje netradicionalnih seksualnih odnosa maloletnicima“.

    Pruža psihološku pomoć pripadnicima LGBT zajednice iz Čečenije koji kažu da ih je ruska policija mučila 2017-2018. godine. Podržava i LGBT festivale i manifestacije u Rusiji.

    *Prisilna izolacija pokazala je koliko su važni bliski odnosi. Ima smisla osvrnuti se na ono što radimo u ovom svetu a što bismo voleli da radimo za naše najmilije.

  • Zala Zazai

    Avganistan Policajka

    Prva žena zamenica šefa kriminalističke policije u avganistanskoj pokrajini Kost, regionu koji su snažno destabilizovale aktivnosti pobunjeničkih grupa. Potporučnica Zala Zazai jedna je od oko 4.000 policajki u zemlji i završila je profesionalnu obuku na turskoj policijskoj akademiji.

    Tokom službe pretrpela je zastrašivanje muških kolega, kao i pretnje smrću od pobunjenika.

    Posle talibanskog preuzimanja vlasti u Avganistanu 2021. godine, Zazai je bila primorana da pobegne iz zemlje. Od tada govori o zabrinutosti za bezbednost drugih policajki prisiljenih da se kriju u Avganistanu.

    *Moj san je da u budućnost ponovo obučem policijsku uniformu, osporavajući tradicionalno i patrijarhalno društvo. Želim ponovo da radim za Avganistanke u udaljenim mestima gde žene nemaju prava da rade.