Spektakularna kruna koja će biti nošena samo jednom

Iako je Čarls postao kralj odmah po smrti majke, krunisanje je drevni obred koji simbolizuje početak njegove vladavine.

Biće to retka prilika da se vidi neprocenjiva kruna Svetog Edvarda, koja se nosi samo tokom krunisanja.

Napravljena je od čvrstog 22-karatnog zlata, visine je 30 centimetara i teška oko 2,23 kilograma. Toliko su otprilike teška dva ananasa ili boca vode od dva litra.

Kraljica Elizabeta Druga je poslednja nosila krunu Svetog Edvarda na krunisanju 1953. godine, i za ovih 70 godina, retko je iznošena iz Londonskog tornja.

Kada je godinama kasnije kraljica Elizabeta trebalo ponovo da je ponese tokom snimanja jednog dokumentarnog filma, upitala je: "Da li je još uvek onako teška?" i kada ju je podigla, potvrdila je da je sećanje ne vara.

Krunu krasi 444 dragulja i dragog kamenja, među kojima su skupi safiri, rubini, ametisti i topaz, iako su većinom svetloplavi ili plavozeleni akvamarini. Postavljeni su u glaziranim i zlatnim okvirima.

Drago kamenje u kruni se nekada vadilo iz okvira i postavljalo samo za krunisanja.

Tek su u 20. veku postavljeni zauvek u krunu.

Kruna Svetog Edvarda je napravljena za Čarlsa Drugog 1661. Dobila je naziv po kruni koja je u davnoj prošlosti pripadala anglosaksonskom kralju i svecu, Edvardu ispovedniku. Naslikan je sa krunom na čuvenoj tapiseriji iz Bajea iz 11. veka.

Edvardova kruna, koja se smatra svetom relikvijom od njegove smrti, navodno je korišćena i za krunisanje Henrija Trećeg 1220. godine, i sledstvenih kraljica i kraljeva.

No kruna je istopljena, kao i druge kraljevske regalije, kada su parlamentarci Olivera Kromvela tokom 17. veka pogubili kralja Čarlsa Prvog.

Posle Kromvelove smrti, i povratka monarhije, kralj Čarls Drugi naručio je novi komplet dragulja za dvor, posebno za krunu Svetog Edvarda, ali i novu kraljevsku krunu koju nosi na ovoj slici.

Smatra se da je na Edvardovoj kruni bilo tek nekoliko dragulja, ali je verzija napravljena za Čarlsa Drugog bila ukrašena dijamantima i raznobojnim dragim kamenjem iznajmljenim posebno za tu priliku od Roberta Vajnera, privatnog bankara i zlatara, po visokoj ceni od 500 funti, kaže Ana Kij, istoričarka kraljevske krune.

Na obodu krune su četiri krsta, heraldički ljiljani i dva luka koji se spajaju u centru.

Lukovi su pokriveni sićušnim zlatnim perlama kojima su zamenjene imitacije bisera koje su bile postavljene u prethodnoj kruni.

Na vrhu krune je krst ukrašen draguljima sa kojeg vise perle, kao i monde, šara koja predstavlja svet kojim kralj vlada.

Iako je napravljena 1661, Čarls Treći će biti tek sedmi monarh koji će nositi krunu Svetog Edvarda.

Naslednici Čarlsa Drugog, Džejms Drugi 1685, i Vilijam Treći 1689, takođe su krunisani krunom Svetog Edvarda. Ali kako su se menjali ukusi i modne sklonosti kraljeva i kraljica, na ulogu u novom krunisanju čekala je više od dvesta godina - iako je izlagana na brojnim ceremonijama kao deo kraljevske izložbe.

Kralj Edvard Sedmi nameravao je da je nosi na ceremoniji krunisanja 1902. godine i kruna je restaurirana posebno za njega, ali se razboleo pre ceremonije i umesto nje, nosio je lakšu krunu.

Naslednik Edvarda Sedmog, Džordž Peti, takođe je odabrao ovu krunu i doneo odluku da se drago kamenje, među njima i desetine akvamarina, ugradi zauvek u krunu.

Kim Riks, stručnjakinja za drago kamenje, kaže da akvamarina sigurno nije bilo na originalnoj kruni, ali da su u to doba, na raskršću vekova, bili izuzetno popularni među kraljevskom aristokratijom i kraljevskim juvelirima poput Faberžea.

Džordž Šesti je bio sledeći monarh koji je nosio na krunisanju, i najzad, kraljica Elizabeta Druga, bila je poslednja.

Kao što vidite, prednja i zadnja strana su skoro identične.

Ivica krune napravljena je od samurovine, vrste belog hermelina čiji rep ima crni vrh. Krzno ove vrste hermelina je vekovima bilo simbol visokog statusa među aristokratijom.

Najjednostavniji način da se prepozna prednji od zadnjeg dela krune su različite boje dragog kamenja, ali je u prošlosti često dolazilo do zabune.

Pre krunisanja Džordža Šestog, oca kraljice Elizabete Druge, navodno je crveni konac bio zavezan za krune da bi se lakše prepoznala prednja od zadnje strane, ali je slučajno sklonjen pred samu ceremoniju.

Kralj je kasnije pisao: "Preduzeo sam sve mere opreza da bi kruna bila postavljena na pravu stranu, ali su je nadbiskup i biskup toliko vrteli da nisam nikako mogao da znam da li je dobro postavljena ili ne."

Iako se retko viđa u javnosti, kruna možda deluje poznato.

Stilizovana verzija prepoznatljive siluete krune je grb na britanskom pasošu, na policijskim značkama, kao i logo Kraljevske pošte koji se vidi na poštanskim sandučićima i kombijima. A ima je i na društvenim mrežama - sada postoji i i emodži koji će se automatski pojavljivati u postovima na Tviteru kada se upotrebi hešteg vezan za krunisanje.

Dok je kraljica Elizabeta Druga u moderno doba proslavila krunu Svetog Edvarda kao simbol monarhije, Čarls je odabrao drugačiji logo za početak njegove vladavine. Ali značaj krune Svetog Edvarda je i dalje neprikosnoven.

Trejsi Borman, autorka knjige "Kruna i skiptar", kaže da kruna šalje jasnu poruku da "predstavlja prilagodljivost i istrajnost monarhije."

Čarls Faris, istoričar u Domu Kraljevskih palatam, kaže da činjenica da se ova kruna koristi za sam trenutak krunisanja izuzetno značajna.

Tako je ceremonija krunisanja 6. maja retka prilika da se prava kruna nađe u javnosti.

Posle ceremonije, kruna će se ponovo vratiti u Londonski toranj da čeka sledećeg kralja.