Vreme je za Evroviziju!
Ove godine Evrovizija postaje globalna, jer su pozvani gledaoci iz čitavog sveta da glasaju.
Evo našeg vodiča za glamur, kič i slavu najvećeg svetskog takmičenja za najbolju pesmu.
Ovo je takmičenje, tako da moraju da postoje neka pravila.
Pravilo prvo: Pesma mora biti nova – nova muzika i nov tekst.
Pravilo drugo: Izvođenje ne sme da traje duže od tri minuta.
Pravilo treće: Mora da se peva uživo.
Pravilo četvrto: Ne sme da bude više od šest ljudi na sceni.
Pravilo peto: Nema politike. (Mada ovo ume da se prekrši.)
Najslavniji evrovizijski pobednici pojavili su se tokom četvorogodišnjeg prozora sedamdesetih kad je izvođačima bilo dozvoljeno da pevaju na bilo kom jeziku. Oni su ugrabili priliku da pevaju na engleskom i postali superzvezde popa – uprkos tome što im Velika Britanija nije dodelila nijedan poen.
Šta je sa jezicima? Da li svi moraju da pevaju na maternjem jeziku?
Ne. Od 1999, izvođačima je dozvoljeno da pevaju na bilo kom jeziku.
Belgija je poslala pesme na izmišljenom jeziku – dvaput!
Prokletstvo druge pesme
Pesma izvedena druga po redu u finalu nikad nije pobedila na takmičenju, a drugi izvođač retko kad se kvalifikovao iz polufinala otkako su uvedena 2004. godine.
Ove godine se prijavilo trideset sedam zemalja.
Dvadeset će se kvalifikovati iz dva polufinala – oba će se emitovati uživo a o pobednicima će odlučivati televizijska publika.
Šest zemalja se kvalifikuje automatski za veliko finale: prošlogodišnji pobednik (Ukrajina) plus “velikih pet” – Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Velika Britanija.
Ovih pet praktično plaća da učestvuje budući da su najveći finansijeri EBU-a, koja organizuje takmičenje.
Ovo je takmičenje za najbolju pesmu, ali najupečatljiviji trenuci često su vezani za ono što se dešava oko same pesme.
Sve do 1971, nastup je bio dozvoljen samo solo pevačima i duetima – i pratio ih je zvanični orkestar.
Većina izvođača bi se popela na binu, otpevala pesmu, poklonila se i sišla.
Danas je malo drugačije.
Od uvođenja glasova publike, nastup je postao skoro jednako važan kao i pesma.
Kreativni timovi koriste najnoviju tehnologiju da pretvore njihova tri minuta u pravi događaj.
To je dovelo do nekih veličanstveno bizarnih i upečatljivih trenutaka kao što su…
2006: Glavni pevač litvanskog benda LT United skandira njihovu netačno naslovljenu pesmu „We Are The Winners“ na megafon dok se ćelavi čovek bacaka okolo kao da se bori protiv nevidljivog čopora pasa.
2007: Scooch pevaju „Flying the Flag“ za Veliku Britaniju obučeni kao stjuardi i stjuardese i najavljuju izlaze u slučaju opasnosti i besplatne grickalice.
Pevači su ti koji obično privuku svu pažnju, ali niko se ne seća ko je pevao moldavsku pesmu 2010. Ljudi se sećaju samo Epskog saksofoniste i njegovog soloa uz gole mišice i nemirnih kukova.
2010: Još jedan nezaboravni nastup Litvanije, kad pet mladih momaka iz InCulto završava „Eastern European Funk“ skinuvši se za poslednju šetnju u pantalonicama od srebrnih šljokica.
2012: Irsku pesmu „Waterline“ peva Jedward, obučeni kao statisti jeftine imitacije Ratova zvezda iz sedamdesetih, skakućući oko ogromnih mlaznica fontane pre nego što konačno uskoče u njih i skroz se pokvase.
2013: Cezar iz Rumunije, obučen kao Drakula, peva „It’s My Life“ visokim falsetom dok se tri skoro gole plesačice pojavljuju ispod krvavocrvenog plastičnog pokrivača.
Rekviziti
Kako je scenografija postajala sofisticiranija, tako su sve ređe korišćeni, ali ih neki izvođači dodaju radi raznolikosti. Od pevača sa gitarama od sunđeraste gume ili mikrofona u obliku ratničkih sekira, do plesača na monociklima ili zatočenih u džinovskim, providnim balonima.
2019: Islandski Hatari donosi „industrijski sado-mazo“ uz nežnu pesmicu „Hate Will Prevail“, u kojoj se pojavljuje čovek vezan lancima za džinovsku metalnu loptu sa maljem dok glavni pevač vrišti na islandskom.
2019: Australijanka Kejt Miler-Hajdke, u dugoj beloj haljini, cvrkuće njenu pesmu „Zero Gravity“ dok se klati na džinovskoj elastičnoj motki, kao nekakva galaktička vila na Božićnoj jelki.
Ovo je takmičenje za najbolju pesmu tako da svaka mora da ima i tekst.
Koliko je reči potrebno za pesmu?
Evrovizija nema pravilo koliko reči može da bude u stihovima.
Norveška je testirala granice 1995. godine pesmom „Nocturne“ koja je imala samo 24 reči i dvominutnu instrumentalnu deonicu – ali je ipak pobedila.
Verovatno kralj Evrovizije, on je jedini izvođač koji je pobedio na Evroviziji dvaput – sa „What's Another Year“ 1980. godine i „Hold Me Now“ 1987. – plus je napisao pobedničku pesmu Linde Martin 1992. i njenu drugoplasiranu pesmu 1984. godine.
Evrovizija je nekada bila čuvena po potrošnim pesmicama luckastih tekstova čiji je cilj bio da premoste jezičku barijeru.
I uspelo im je! Ovo su refreni tri pobednika:
„Moje srce kuca bum beng beng, bum, bam beng, kada si blizu". Lulu, Velika Britanija, 1969
„Poslušaj stihove pesme ding-ding-a-dong i svet će biti sunčan, svi su zabavni kad pevaju stihove ding-dang-dong". Teach-In, Holandija, 1975
„Digi-lu, digi-lej, ceo svet me prati". Herreys, Švedska, 1984
Jodlovanje
Ili drugi oblici narodnog pevanja, kao što je Joik naroda Sami, karakterističnog za Finsku, Norvešku i Švedsku, ili istočnoevropski folk stil ‘beli glas’.
Zemlje domaćini često koriste intermeco da prikažu vlastitu nacionalnu kulturu, najslavnije od svih Irska 1994. godine, kad je Riverdens slučajno pokrenuo međunarodnu plesnu senzaciju.
Hajde da slavimo Ukrajinu na Evroviziji
Evrovizija se ove godine održava u Liverpulu. Trebalo bi da je u Ukrajini, nakon pobede Kaluš orkestra sa pesmom „Stefania“ 2022. godine, ali je zbog rata održati ga tamo bilo nemoguće, tako da je BBC domaćin u ime Ukrajine.
Ukrajina je prvi put nastupila 2003. i postala je velik evrovizijski igrač, pobedivši tri puta i osvojivši drugo mesto dvaput.
Pobedila je druge godine Ruslaninim trijumfom u kožnoj mini-suknji i čizmama do butina i pesmom „Wild Dances“.
Dreg kraljica Verka je 2007. godine zamalo postala drugi pobednik za Ukrajinu sa entuzijastičnim, energičnim visokim mahanjem rukama u alufoliji i ukrasima sa zvezdama – evrovizijskim klasikom.
Ukrajina je uspešno pomešala tradicionalne i savremene muzičke stilove u mnogim pesmama.
Prošlogodišnji pobednici Kaluš orkestar spojili su tradicionalne instrumente sa repom.
Tradicionalni instrumenti
Zemlje često daju specifičnu notu vlastitog prepoznatljivog muzičkog nasleđa kroz upotrebu folk instrumenata. Držite oči – i uši otvorene – za narodne bubnjeve, flaute, zviždaljke, balkanske gajde, skandinavske violine i brojne varijacije na lutnju i harfu.
Ukrajina je takođe izazvala kontroverzu na takmičenju koje izbegava politiku.
Džamalinu pesmu iz 2016. o krimskim Tatarima iz 1940-ih mnogi su doživeli kao referencu na rusku aneksiju Krima iz 2014. godine.
A pre toga, kad je Verka Serdučka uporno pevala „Laša Tumbai“ njenim naglašenim ukrajinskim akcentom, zvučalo je kao „Russia, goodbye“. (Zbogom, Rusijo)
Ovo je takmičenje, a ne koncert, tako da mora da bude pobednika.
Posle svih izvedbi nastupa prava drama: glasanje!
Proslavio se 1978. godine kao prvi pevač po modernom sistemu bodovanja koji je osvojio nula poena pesmom „Mil Etter Mil“ (Milja za miljom). Proslavio se u Norveškoj, pesma je bila ogroman hit, a on se takmičio još dvaput.
Svaka zemlja koja se takmiči dodeljuje dve grupe glasova: jednu od žirija i jednu od gledalaca.
Svaka daje poene za omiljenih 10 pesama.
Njihov najdraži nastup osvaja 12 poena, drugi favorit 10 poena, a potom od osam poena redom do jednog za desetog favorita.
Glasački blokovi
Evo gde se politika upliće u takmičenje. Koje zemlje će glasati za susede? Obratite pažnju na slovenski blok, nordijski blok, frankofoni blok i Grčku i Kipar koji daju jedno drugom 12 poena.
Evrovizija je bila jedno od prvih takmičenja prenošenih na televiziji koja je dozvolila gledaocima da glasaju.
Obožavaoci iz Austrije, Nemačke, Švedske, Švajcarske i Velike Britanije počeli su da glasaju telefonskim putem 1997. godine.
Ove godine će i ostatak sveta moći prvi put da glasa, sa poenima koji će ići za 10 najpopularnijih pesama širom sveta.
Pravila zahtevaju da sve pesme budu nepolitičke, a opet…
Međunarodna pažnja koja se posvećuje događaju veličine Evrovizije može da dovede do raznih kontroverzi.
Gruzija je 2009. godine povukla pesmu nakon što su organizatori tražili da se promeni tekst.
Pesma je bila „We Don’t Wanna Put In“, pevana tako da zvuči kao „We don’t want no Putin“.
Ruske snage izvršile su invaziju na Gruziju prethodne godine.
Na kraju nastupa 2013. godine, Finkinja Krista Sigfrids otkrila je da je njena pesma „Marry Me“ zapravo upućena drugoj ženi kad je poljubila prateću vokalistkinju.
Ne preterano kontroverzno za veći deo Evrope, ali možda previše za Tursku, koja je napustila Evroviziju požalivši se na neka pravila takmičenja, i za Kinu koja je isekla Sigfrids iz emitovanja.
Prva otvoreno transrodna evrovizijska pevačica postala je evrovizijska ikona 1998. godine, kad je pobedila plesnom pop himnom „Diva“. Ultra ortodoksne jevrejske grupe u Izraelu nisu baš bile zadovoljne izborom i ona je dobijala pretnje smrću pred nastup.
Italija je možda jedina zemlja koja je zabranila vlastitu pesmu kad je Điljola Činkveti izvela pesmu „Si“ („Da“) 1974. godine.
Nakon što je izabrao pesmu, nacionalni emiter RAI se zabrinuo da bi to moglo da se doživi kao poruka da se glasa „da“ na predstojećem referendumu o zabrani razvoda.
Pesma je završila na drugom mestu, italijanska javnost je glasala „ne“, a razvod je ostao legalan.
A onda su tu i glasine da je Irska, nakon dve pobede za redom, tokom 1990-ih, namerno birala pesme koje će, kako se nadala, gubiti?
Neki obožavaoci veruju da su Pol Harington i Čarli Mekgetigen izabrani 1994. zato što njihova nežna, akustična balada nije bila moderna i Irska bi tako izbegla troškove domaćina po treći put.
Ako je stvarno bilo tako, taj plan im se spektakularno obio o glavu zato što su pobedili.
Parada zastava
Na početku velikog finala, svi takmičari izlaze na scenu praćeni nacionalnom zastavom.
Tokom ovogodišnje parade, obratite pažnju na jedinstveni britansko-ukrajinski šmek pošto će neki obožavani ukrajinski takmičari pevati njihove evrovizijske numere pomešane sa britanskim klasicima.
Gledajte Evroviziju ns BBC kanalma i iPlejeru
Prvo polufinale: Utorak, 9. maj, ** Drugo polufinale. Ćetvrtak, 11. maj *Veliko finale" subota 13. maj
Autor i producent: Pol Sardžant
Dizajn: Džejn Lou, Oli Pauel, Mat Tomas
Razvoj: Ali Šults, Aleks Nikolaides i Beki Raš
Dodatna oprema i produkcija: Ema Atkinson, Kler Hild, Bela Harel
Molimo okrenite aparat
Podržavamo samo portret režim