Borba za kontrolu nad Arktikom se ubrzava – i rizičnija je nego ikad

Napetosti rastu na vrhu sveta.

Američki predsednik Donald Tramp želi Grenland, Rusija modernizuje njene arktičke vojne baze, kineski ledolomci otvaraju nove rute i raskrinkavaju se špijuni.

Ali dok se zahuktava borba za jedno od najhladnijih mesta na svetu, možda se narušava sve krhkija bezbednosna ravnoteža, dovodeći do eskalacije trke u naoružanju.

Predsednik Tramp je iznova iskazao želju za kontrolisanjem Grenlanda.

„Grenlad želimo za potrebe naše nacionalne bezbednosti“, rekao je on. „Govore mi to već dugo vremena.“

Pitanje zašto je važna teritorija sa svega 56.000 stanovnika svodi se na geografiju.

U Hladnom ratu između SAD i Sovjetskog Saveza, nuklearno naoružanje bilo je krajnji instrument oružanog sukoba, održavajući ravnotežu terora. A najbrža ruta da to oružje stigne do njegovih ciljeva bila je preko Severnog pola.

U praskozorje Hladnog rata, SAD su osnovale važnu bazu na zabitom severu Grenlanda u mestu zvanom Tula – nedavno preimenovanom u Svemirska baza Pitufik, koju sam posetio 2008. godine.

U ovoj bazi ogroman radar stoji kao džinovski stražar, motreći na nebo i svemir u potrazi za bilo čim što stiže preko vrha sveta. Dok sam joj se približavao, motor automobila je počeo da bruji, a kontrolna tabla je počela da divlja zbog njegovih emitovanja.

Unutar baze, oficiri američke vojske objasnili su mi kako im radar omogućuje da vide predmete veličine teniske loptice dok se kreću kroz svemir

Hladni rat je možda prošao, ali se važnost ove lokacije nije smanjila. Ona je i dalje ključni deo BMEVS-a – Američkog Sistema ranog upozoravanja na balističke projektile.

Predsednik Tramp je govorio kako želi da Zlatna kupola zaštiti SAD, što je njegova referenca na Gvozdenu kupolu koja pomaže u zaštiti Izraela od raketa. Lokacije za rana upozorenja bile bi od vitalnog značaja za takav sistem, a Grenland predstavlja značajan potencijal kao baza na isturenom položaju, i za odbranu i za napad.

„Grenland je zavidno parče nekretnine za Vašington, praktično fizičko osiguranje za američku domovinu“, objašnjava doktorka Elizabet Bjukenen, bivša australijska zvaničnica za odbranu i autorka predstojeće knjige o ovoj teritoriji. „Nije ni čudo da se oduvek doživljavao kao granica za odvraćanje.“

To će zabrinuti Rusiju, koja je odavno nervozna zbog toga što američka odbrana od raketa podriva njenu taktiku odvraćanja. Ali ona isto tako otuđuje saveznike.

Grenland je i dalje deo Danske, koja se naljutila zbog ekspanzionističkih izjava Vašingtona s početka godine. Mnogi u Kanadi takođe su bili ozbiljno šokirani najavama o pretvaranju ove zemlje u 51. američku državu, što je Džastin Trudo, u to vreme premijer, kategorički odbacio kao mogućnost.

Sticanje veće kontrole nad Grenlandom verovatnija je ambicija, a Evropljani se tiho i u privatnosti brinu kako će se NATO – savez osmišljen kao odbrana od Rusije – ponašati u situaciji kada njegova najmoćnija članica, SAD, želi da oduzme teritoriju jednoj drugoj članici, Danskoj.

Rusija je najvažniji igrač u ovom regionu. Petina njene teritorije je na Arktiku i čini više od polovine njene obale.

To je zemlja zbog koje se drugi najviše brinu kad je u pitanju militarizacija Arktika, ali i zemlja koja ima najviše da izgubi od takvog razvoja događaja.

I dok su se zapadne sile sve donedavno uglavnom klonile ovog regiona, Rusija je godinama ulagala u vlastito prisustvo, usavršavajući vazduhoplovne baze kao što je Nagurskoje, koja je operativna još od Hladnog rata i sada može da primi krupne letelice na ekstremnom severu.

Poluostrvo Kola je mesto na kom je lociran veći deo ruske podmorničke flote. Ruske podmornice izlaze iz ovdašnjih baza da bi se krile ispod arktičkog leda, spremne da lansiraju udar na njihovog neprijatelja i Moskva to doživljava kao nešto od ključne važnosti za odvraćanje i sposobnost projektovanja sile.

„Baltičko more je postalo manje pristupačno za ruske vojne operacije nakon što su Švedska i Finska ušle u NATO, što znači da je njena Severna flota postala važnija“, rekao mi je u junu viceadmiral Nils Andreas Stensones, šef norveške obaveštajne službe.

„I više se oslanja na nuklearno odvraćanje. A dobar deo njihovog nuklearnog oružja se nalazi na poluostrvu Kola na Arktiku.“

Viceadmiral Stensones kaže da Rusija smatra da je u njenom interesu da održava tenzije kako bi izbegla da Arktik postane militarizovaniji, što bi preopteretilo rusku vojsku još uvek usredsređenu na rat u Ukrajini.

Ali gomilanje ruskog prisustva, želja ove zemlje da projektuje silu i njene optužbe da zapadne sile i same militarizuju Arktik zauzvrat izazivaju zabrinutost i upozoravaju da je „potencijal za eskalaciju“ realan.

Norveška je ranije imala običaj da se više bavi smanjivanjem tenzija, ali druge zemlje sada zvone na uzbunu. Najskoriji obaveštajni izveštaj Danske upozorava da će Rusija „demonstrirati silu kroz agresivno i preteće ponašanje koje sa sobom nosi veći rizik od eskalacije nego ikada pre na Arktiku“.

Svalbardska ostrva su još jedno mesto na koje valja obratiti pažnju. Prema sporazumu, kontroliše ih Norveška, ali druge zemlje, a među njima i Rusija, smeju da operišu na njima, što ih čini potencijalnim žarištem, jer Moskva tvrdi da se ona militarizuju kako bi predstavljale pretnju po nju.

Velika Britanija nije formalno gledano arktička sila, ali njeno učešće tamo sve je veće, delom iz razloga da bi se suprotstavila Rusiji. Jedan od istorijskih razloga za to je nešto što se zove prolaz GIUK, opskurna ali strateški važna deonica.

Da bi lakše stigla do Atlantika, ruska Severna flota mora da prođe kroz ovaj prolaz – užu vodenu površinu koja se proteže između Grenlanda i Velike Britanije sa Islandom u sredini.

U Drugom svetskom ratu, njegova važnost bila je jedan od razloga zašto su SAD osnovale vojnu bazu na Grenlandu kako bi se izborile sa nacističkim podmornicama. U Hladnom ratu pa sve do dana današnjeg, ovo usko grlo ostalo je mesto na kojem treba tražiti podmornice, a NATO koristi podvodne senzore da bi ih lovio.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi posetio je Arktik krajem maja i najavio novi zajednički program sa Islandom za korišćenje tehnologije veštačke inteligencije radi nadziranja „neprijateljskih aktivnosti“ u regionu. To znači traženje ruskih podmornica i brodova.

Međutim, iako Velika Britanija želi da stekne krupniju ulogu, skorašnji parlamentarni izveštaj izrazio je zabrinutost da Velika Britanija nema "dovoljno ključnih vojnih sredstava, kao što su podmornice i pomorske patrole ili izviđački avioni za rana upozorenja, koji bi podržali njenu pojačanu pažnju na Arktiku".

Skorašnji Pregled strateške odbrane Britanije obećao je povećanje broja podmornica, ali neki eksperti veruju da još uvek može da se uradi više.

„Arktik je region u kom se američki, kanadski i evropski bezbednosni interesi očigledno i sve više preklapaju“, kaže Piter Votkins, bivši viši zvaničnik Ministarstva odbrane.

„Kao ključne evroatlantske sile, Arktik bi trebalo da privuče više pažnje i resursa Velike Britanije.“

Ali neki novinski naslovi koji su se bavili posetom Dejvida Lemija, kao što je „Britanski plan da uskrati Rusiji kontrolu nad Arktikom“ mogli bi i te kako da razdraže Moskvu. Rusija možda pojačava vlastito prisustvo, ali se izuzetno protivi da drugi čine isto – i uradiće sve što je u njenoj moći da pokuša to da spreči.

„Rusija će želeti da odvrati druge zemlje od ugrožavanja njenog položaja na Arktiku, čineći vrlo verovatnim da će reagovati agresivno na zapadne vojne aktivnosti blizu ruskog Arktika“, stoji u skorašnjem danskom obaveštajnom izveštaju.

„Rusija je sada spremna da preduzme rizičnije korake na Arktiku i postala je asertivnija i svadljivija“, upozorava se u ovom izveštaju.

U arktičkim vodama, javlja se jedan novi bezbednosni izazov zahvaljujući klimatskim promenama.

U ovogodišnjem Pregledu strateške odbrane Britanije navedeno je da je vrlo verovatno da će Daleki sever ostati bez leda svakog leta pre 2040. godine, ali neki eksperti veruju da je ovo veliko potcenjivanje brzine promena.

Otprilike desetina ruskog ekonomskog učinka potiče od izvlačenja prirodnih resursa iz Arktika, a otapajući led će takođe učiniti da se Rusija oseti nesigurnijom dok se brine da li će morati da brani više vlastite arktičke teritorije od drugih zemalja, pojačavši militarizaciju.

I tu sad na scenu stupa Kina.

Kina je nazvala sebe državom koja se nalazi „blizu Arktika“ i, uprkos tome što se nalazi na značajnoj udaljenosti od ove oblasti i nema arktičku obalu, postaje sve aktivnija na tom mestu.

Ovi potezi su delom motivisani time što otapanje leda otvara mogućnost novih trgovinskih puteva preko Severa.

Za Kinu, novi „Polarni put svile“ nudi nove plovne puteve koji su brži i potencijalno bezbedniji od korišćenja Sueckog kanala. Posledica toga je projektovanje sile.

To je zauzvrat zabrinulo Vašington, čije se globalno nadmetanje sa Kinom sada prenosi na Arktik, uz zabrinutost zbog njenog uticaja i resursa.

„Peking koristi hibridnu strategiju da produbi veze sa regionom, od višeg obrazovanja, naučnih misija, programa ekonomske saradnje, međunarodnih sporazuma o ribarenju, do bilateralnih strateških partnerstava“, kaže doktorka Elizabet Bjukenen.

„Ovo normalizuje kineski otisak u arktičkoj zoni i sve više čini Peking partnerom po izboru za arktičke države.“

Peking je ubrzano proširio vlastitu ionako pozamašnu flotu ledolomaca, a Kina i Rusija su organizovale zajedničku patrole u Beringovom moru blizu obale Aljaske. Međutim, Rusija je takođe duboko nervozna zbog rastućeg kineskog uticaja u regionu koji doživljava kao sopstveno dvorište.

Skorašnji procureli dokumenti ruske obaveštajne službe, o kojima je izvestio Njujork tajms, ističu zabrinutost Moskve da su kineski špijuni aktivni na Arktiku koristeći kao paravan rudarske firme i akademska istraživanja.

Arktik je oduvek bio važan region za sakupljanje obaveštajnih podataka – prevashodno ono što se naziva obaveštajnim podacima iz signala, presretanje komunikacije drugih zemalja iz tajnih baza lociranih u regionu. Ali drugi oblici špijuniranja takođe su u porastu.

Osumnjičeni ruski špijun u dubokoj ilegali, koji se predstavljao kao brazilski akademik specijalizovan za arktička pitanja, uhapšen je u Norveškoj 2022. godine, gde je primećena veća aktivnost osumnjičenih ruskih dronova. Jedan od razloga za zabrinutost jeste uplitanje ruske obaveštajne službe u lokalnu politiku zajednica oko Arktika kako bi unela razdor među njih.

A evropske zemlje ne brinu samo ruski špijuni. Skorašnjih meseci su SAD saopštavale da su pojačale vlastite napore sakupljanja obaveštajnih podataka na Grenlandu, savezniku NATO preko danskog vlasništva. Ovo je delom moglo biti pokrenuto kako bi se tražili znakovi da li Rusija i Kina pokušavaju da u tajnosti prošire uticaj na ostrvo, ali izveštaji o ovim aktivnostima naišli su na bes u Danskoj.

Američki diplomata u Kopenhagenu potom je pozvan na sastanak u Ministarstvo spoljnih poslova iz protesta. „Ne smete špijunirati saveznika“, izjavio je danski premijer.

Za evropske zemlje, zabrinutost zbog pojačanih tenzija sa Rusijom – kao i pouzdanosti njihovog američkog partnera – dovode do rasprave o tome kako one treba na sve da odgovore.

„Kina, Rusija i SAD su tri svetske sile koje se susreću na Arktiku i sada vidimo prilično oštru konkurenciju tamo“, kaže Niklas Granholm, zamenik direktora Švedske agencije za istraživanje odbrane. „Mi ostali ćemo morati da vršimo uticaj i prilagođavamo se najbolje što umemo.“

Neke zemlje bi možda više volele pojačanu vojnu saradnju, dok bi neke druge mogle da strahuju da će to dodatni povisiti temperaturu.

Mantra za one koji su želeli da se geopolitika kloni Arktika nekada je bila: „Daleki sever, niske tenzije.“ Ali to doba je sada za nama zahvaljujući kombinaciji leda koji se topi, nesigurnosti i asertivnosti.

I iako možda nije ni u čijem interesu da se militarizuje ovaj region, izgleda da se upravo to trenutno i dešava.

Podaci o morskom ledu: Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu