Kad zumirate na gornji deo tela, osoba se drži za grudi od bola dok joj srce prebrzo lupa.
U potrazi za istinom o dugotrajnom kovidu
Za milione ljudi na svetu, pandemija kovida-19 nikad se nije okončala. Za njih, to nije samo respiratorna bolest, koja utiče i na srce, probavni trakt ili mozak. Njihova bolest je dugoročna, poznatija kao „dugotrajni kovid“, definisan kad se simptomi nastave posle 12 nedelja ili više, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO). BBC-jeva procena zasnovana na podacima SZO-a kaže da bi oko 65 miliona ljudi širom sveta moglo da živi sa ovim iscrpljujućim stanjem. Još uvek je vrlo ograničena svest o ovom stanju u nekim zemljama.
Životi nekih ljudi drastično su promenjeni dugoročnim kovidom, a mnogi od njih su ostavljeni da pate u izolaciji. Čitajte dalje da biste saznali najnovija razmišljanja o ovom stanju, sa savetima od obolelih i istraživača.
Bivša sportistkinja obolela od dugotrajnog kovida se posle trčanja pognula sa rukama na kolenima i deluje veoma iscrpljeno.
Od profesionalne teniserke postala sam uglavnom vezana za krevet. Sve što sam nekada uzimala zdravo za gotovo postalo je teško, kao što je tuširanje, kuvanje i slaganje odeće. Kad moraju da vas guraju okolo u invalidskim kolicima i oduzmu vam vašu samostalnost to je nešto na šta niko ne može da vas pripremi.
Pacijenti oboleli od dugotrajnog kovida sede suviše umorni da bi stajali
Ume da bude usamljenički život sa dugotrajnim kovidom, zato što pacijenti imaju umanjenu energiju i možda nemaju snage da izlaze napolje. Mogu da iskuse zamor, koji se dešava već posle minorne fizičke ili mentalne aktivnosti, i može da ih prikuje za krevet danima ili nedeljama, bez energije, kao pokvarena baterija koja ne može ponovo do kraja da se napuni.
Naučnici iz čitavog sveta naučili su mnogo o dugotrajnom kovidu u poslednjih nekoliko godina, ali još uvek pokušavaju da razumeju ovo stanje i rade na različitim tipovima istraživanja koja bi mogla da promene živote ljudi. Oni su otkrili da dugotrajni kovid nije jedinstvena bolest, već pokriva širok dijapazon stanja i bolesti.
Prepoznato je više od 200 simptoma koji se vezuju za dugotrajni kovid.
Pogledajmo neke od njih i saslušajmo ljude koji su ih iskusili.
Krvni sudovi pacijenta su označeni pokazujući bol u krvnim sudovima. U gornjem levom uglu je slika baterije mobilnog telefona koja je spala na 60%, opisujući smanjeni nivo energije.
Krvni sudovi
Dok hodam po komšiluku osećam se kao da me neko grebe po krvnim sudovima iznutra i posle sam satima bez prestanka u bolovima. Ako ne popijem anti-inflamatorni lek, to je tortura.
Krvni sudovi mogu biti oštećeni od kovida i dugotrajnog kovida. Naučnici sa kojima smo razgovarali primetili su promenu u sastavu krvi kod ljudi koji su imali kovid, što može da dovede do abnormalnog zgrušavanja krvi i smanjenog krvotoka.
Zumiranje srca pacijenta na kom se vidi ubrzani rad srca. Označeni su srce i cirkulacioni sistem. Baterija mobilnog telefona u gornjem levom uglu je smanjena na 55%.
Srce
Među mojim glavnim simptomima bila je činjenica da mi srce ubrzano radi i PoTS… Kad sam objasnila da imam dugotrajni kovid, srčane probleme i PoTS, lekar je želeo da me pošalje kod psihologa.
Sindrom postularne tahikardije (PoTS) još je iscrpljujuće stanje povezano sa dugotrajnim kovidom, kaže britanska Nacionalna zdravstvena služba. Ona izaziva abnormalno povećanje brzine otkucaja srca nakon sedenja ili naglog ustajanja i dovodi do osećanja slabosti ili vrtoglavice, palpitacija (svest o srčanim otkucajima) i zamora. Ovaj sindrom može da se leči lekovima, kao što su beta blokatori. Dugotrajni kovid takođe može da dovede do oticanja srca, zvanog miokarditis.
Zumiranje mozga pacijenta, koji je označen. Pacijent drži glavu od bola i presavijen je. Baterija mobilnog telefona u gornjem levom uglu smanjena je na 50%.
Mozak
Dok sam dve godine osećala velike bolove od migrene, nisam mogla da razumem reči ili da podnesem bilo kakvo svetlo, među kojima sunčano, sa mog telefona ili televizora.
Jedan od lekara sa kojim pričamo kasnije, doktorka Akiko Ivasaki, kaže da postoje dokazi da bi kovid mogao da izaziva aktiviranje imunih ćelija u mozgu (ćelija koje se bore protiv infekcija), što dovodi do inflamacije i oštećenje neurona (nervnih ćelija). Ovo zauzvrat izaziva neurološka oštećenja različitih delova mozga i mogao bi da bude pokretač ‘moždane magle’, koji podrazumeva poteškoće u koherentnom mišljenju. fusnota 1
(Brojevi se odnose na fusnote, koje se nalaze na kraju ove stranice.)
Pacijent je savijen a ruka mu deluje kao da visi. Označen je nervni sistem. Baterija mobinog telefona u gornjem levom uglu je spala na 40%.
Autonomni nervni sistem
Shvatio sam kad sam hodao da moram da dišem više, zato što nisam disao dovoljno za tu vrstu napora. To je bilo akutno. Dok sam jeo ili prao zube, morao sam da se podsećam da dišem.
Kovid može da utiče na funkcionisanje autonomnog nervnog sistema, a što može da omete način na koji vaše telo reguliše temperaturu, na brzinu otkucaja srca, reakciju „bori se ili beži“, i krvni pritisak. fusnota 2
Pacijent se naslonio unazad naizgled iscrpljen. Kod pacijenta su označeni nervi i grčevi. Baterija mobilnog telefona u gornjem levom uglu je smanjena na 35%.
Unutrašnji tremori
Imao sam unutrašnje tremore tokom čitave protekle godine. Veoma je neprijatno kad ste vezani za krevet. Ne mogu da držim kašiku sa tečnim lekom a da je ne prolijem.
Neki pacijenti koji boluju od dugotrajnog kovida doživljavaju unutrašnje tremore ili vibracije i osećaju da se tresu unutar tela. To je jedan od najiscrpljujućijih simptoma i može da ometa san. Naučnici ne mogu da shvate šta izaziva ove vibracije.
Pacijent se naginje napred, pa se zumiraju njegova pluća sa rapidnim pokretima disanja. Označena su pluća. Baterija mobilnog telefona u gornjem levom uglu je spala na 20%.
Pluća
Odgovaranje na telefonske pozive, predugo pričanje, ponekad čak i samo pet minuta… bukvalno mi oduzima dah. Ispustim telefon i izgubim svest.
Kod prvobitne infekcije kovidom, krvni sudovi u plućima su se možda upalili i zablokirali. Možda je oštećena unutrašnja sluzokoža krvnih sudova (endotelium). Kod dugotrajnog kovida, mogu da postoje trajni efekti oštećenja endoteliuma. Kod pacijenata sa trajnim problemima sa disanjem, specijalistička istraživanja pokazuju da mnogi imaju smanjeno snabdevanje pluća krvlju, bez obzira na težinu prvobitne infekcije. Standardne tehnike snimanja, kao što je rendgen pluća i CT skenovi, ne mogu da pokažu ove abnormalnosti. fusnota 3
Pacijent se drži za stomak obema rukama i potom se presavija od stomačnih bolova. Označen je probavni sistem. Baterija mobilnog telefona u gornjem levom uglu je smanjena na 15%.
Probavni trakt
Imala sam gastrointestinalnu upalu koja je bila pogrešno dijagnostifikovana i završila se nepotrebnom operacijom na abdomenu.
Najčešći probavni simptomi kod dugotrajnog kovida su dijareja, mučnina, povraćanje i stomačni bolovi. Oralna i crevna disbioza (povećanje štetnih bakterija u crevima i ustima) može da bude povećana sa ozbiljnošću prvobitne infekcije kovida. Ova promena u tipovima bakterija u ustima (poznata kao oralna disbioza) može da predvidi ko će dobiti dugotrajni kovid. Neke istraživačke studije sugerišu da virus kovida ostaje u ustima i crevima. Još se ne zna da li ovo ostajanje doprinosi simptomima dugotrajnog kovida. U međuvremenu, oni sa simptomima dugotrajnog kovida se ohrabruju da vode računa o ličnoj oralnoj higijeni. fusnota 4 fusnota 5 fusnota 6 fusnota 7
Pacijent se pridržava za desnu ruku koja ja veoma slaba i bolna. Desna ruka je označena da bi pokazala bol. Baterija mobilnog telefona u gornjem levom uglu je smanjena na 10%.
Oslabljeni mišići
Ako ne mogu da otvorim poklopac na tegli iz prvog pokušaja, čekam oko sat vremena da probam ponovo – imam osećaj da mi je potrebno toliko vremena da se mišići 'ponovo napune snagom'. Mogu da pritisnem bocu sa sprejom samo nekoliko puta pre nego što ruka prestane da mi funkcioniše. Pre nego što sam se razbolela, radila sam univerzitetski terenski rad, ponekad noseći tešku opremu u sklopu svog posla.
Jedan od najčešćih simptoma su oslabljeni mišići, što bi moglo biti prouzrokovano oštećenjem mišićnog tkiva, pokazuje jedna mala studija. To otežava hod i nekim ljudima su potrebne štake ili invalidska kolica, ili čak moraju da ostanu vezani za krevet.
Studija koju je sproveo Vrije Univerzitet u Amsterdamu pokazala je da postoje strukturalne promene u mišićima pacijenata dugotrajnog kovida, što ih čini podložnijim zamoru. Oni sa dugotrajnim kovidom su imali veću proporciju belih vlakana u mišićima od zdravih učesnika. Mišići koje naučnici nazivaju „belim mišićima“ zamorili bi se brže od onih poznatih kao „crveni mišići“. Takođe, kapacitet proizvodnje energije u mišićnom tkivu, kao što je mitohondrija, bio je smanjen. fusnota 8
Odzumiranje da bi se pokazalo kako se čitav pacijent oseća iscrpljeno. Baterija mobilnog telefona u gornjem levom uglu je smanjena na 5%.
Malaksalost posle napora
Trenutno sam vezana za kuću. To je situacija koja mi je omogućila veću predvidljivost mojih simptoma. Što se više fizički napinjem, to mi je gore. To pokreće simptome malaksalosti posle napora i mogu da završim u krevetu na više dana sa niskom temperaturom i upalom grla.
Mnogi ljudi sa dugotrajnim kovidom ustanovili su da im se simptomi pogoršavaju posle manjih fizičkih ili mentalnih napora, što je poznato kao malaksalost posle napora (PEM). Veoma se razlikuje od običnog (opšteg) zamora. Simptomi se obično pogoršavaju jedan dan posle aktivnosti i traju danima, pa čak i nedeljama i mesecima. Neki naučnici kažu da ljudi sa dugotrajnim kovidom moraju da izbegavaju naporne vežbe. fusnota 9
Dosadašnja istraživanja o dugotrajnom kovidu
Iako je dugotrajni kovid priznata bolest sa konkretnim simptomima, neki simptomi bi mogli da potiču od drugih stanja. Doktor Dong-Jan Đin sa Univerziteta u Hong Kongu kaže da je dugotrajni kovid ponekad okrivljen kad su druga objašnjenja verovatnija. On kaže da je za ovo potrebno još istraživanja.
Međutim, u septembru 2020. godine, SZO je priznala dugotrajni kovid kao stanje. Uprkos ovome, u nekim zemljama on nije priznat. Neki ljudi pate bez ikakvog metoda lečenja, zbog čega je još istraživanja veoma važno.
Potrebna nam je formalna promena u onome što je prihvatljivo kao zvanična metoda lečenja a šta nije. I to nam je potrebno odmah zato što svaki dan negde u Velikoj Britaniji i širom sveta nekome se govori da vežba ili ’da se više trudi’. Životi ljudi se uništavaju na taj način. Na taj način se nanose nepotrebni bol i trauma.
Poslušajmo naučnike iz čitavog sveta o tome zašto bi ovi simptomi mogli da se javljaju.
Doktorka Akiko Ivasaki
Kako možete da dokažete da dugotrajni kovid postoji?
Neki naučnici rade na dokazivanju da dugotrajni kovid postoji. Doktorka Akiko Ivasaki kaže da je ona utvrdila kako je to biološka bolest (mada su potrebne masovnije studije da bi se to potvrdilo). Ona se bavila nekim znacima poznatim kao markeri u krvi. Međutim, prosti test za potrošače je još uvek veoma daleko.
Doktorka Akiko Ivasaki Odeljenje za imunobiologiju, Univerzitet Jejl, SAD
Globalno priznanje dugotrajnog kovida je veoma neujednačeno. Na nekim mestima kao što je Velika Britanija i kao što su SAD, o dugotrajnom kovidu se govori u medijima. Većina ljudi je čula za njega. Dok na drugim mestima, naročito na globalnom jugu, svest o ovom sindromu ume da bude minimalna. I, znate, ljudi pate u izolaciji i ne znaju šta se dešava sa njima, ali je medijsko izveštavanje o tome zaista vrlo minimalno.
Ona kaže da koreni uzroka dugotrajnog kovida mogu da budu
- uporno zadržavanje virusa kovida u različitim delovima tela
- autoimunitet (kada telo napada samo sebe)
- reaktivacija uspavanih virusa u telu
- disbioza mikrobioma (neizbalansiranost creva)
- hronična upala tkiva, koja potom izaziva druge brojne simptome (vidi dijagram ispod).
U veoma novom istraživanju, tim doktorke Ivasaki na Univerzitetu Jejl u SAD kaže da su identifikovali razlike između ljudi koji imaju i koji nemaju dugotrajni kovid sa 96% tačnosti posmatrajući određena svojstva (markere) u njihovoj krvi. Prepoznali su razlike u imunim sistemima:
- postoji neobična aktivnost u T-ćelijama, tipu belih krvnih zrnaca koje pomaže imunom sistemu da se bori protiv bacila.
- neke T-ćelije su se iscrple, što je moglo da se desi zato što se ove ćelije uporno susreću sa istim patogenom (virusom koji izaziva bolest).
- šiljasti protein iz kovida otkriven je kod pacijenata sa dugotrajnim kovidom dugo posle zaražavanja.
- Istraživači su otkrili da su se virusi koji su bili uspavani u nekim ljudima reaktivirali kod pacijenata sa dugotrajnim kovidom. Naučnici nisu sigurni zbog čega, ali kažu da se to često dešava kad su ljudi umorni. Primer uspavanog virusa je herpes. Većina ljudi ima u sebi herpes, koji izaziva plikove, ali ne razvijaju simptome. Međutim, virus herpesa – uključujući tip zvani Epštajn-Barov virus (EBV) – skloniji je da se aktivira kod pacijenata sa dugotrajnim kovidom. fusnota 10 fusnota 11
Tim doktorke Ivasaki je takođe izmerio količinu „hormona stresa" zvanog kortizol kod tih pacijenata i pronašli su njegov nizak nivo. To bi moglo da izaziva poteškoće sa spavanjem jer kortizol takođe kontroliše koliko se budnim osećate i funkcionišete.
Trenutno ne postoji nijedan odobreni metod lečenja za dugotrajni kovid. Doktorka Ivasaki vodi ispitivanje zajedno sa kolegama iz SAD da bi videla da li antivirusni lek pakslovid (koji može da se koristi u borbi protiv kovida) može da smanji uticaje dugotrajnog kovida raščistivši ostatke virusa u telu, ako se daje 15 dana.
„Pokušavamo da shvatimo da li pakslovid može da pomogne ljudima – i ako je tako, koji merljivi biomarker može da razlikuje ljude koji mogu imati koristi od pakslovida. Zatoi što jednom kad to budemo imali, možemo da angažujemo više ljudi sa tim biomarkerima da vidimo da li će im biti bolje“, kaže ona.
Dr Njari Sithol
Pronalaženje znakova dugotrajnog kovida u krvi
Na Univerzitetu u Kembridžu, u Velikoj Britaniji, doktor Njarie Sithol i tim traže test koji bi dokazao da neko ima dugotrajni kovid. Ovaj „merljivi biomarker“ bi bio nešto što bi moglo da se testira u krvi ili krvnom tkivu. U grupi pacijenata sa dugotrajnim kovidom, pronašli su visoke nivoe proteina poznatog kao interferon gama (IFN-γ) kog proizvodi tip belih krvnih zrnqca da bi pomogao imunom sistemu da se izbori sa bacilima i zaštiti od bolesti. Oni su otkrili da pacijenti sa dugotrajnim kovidom imaju više od normalnih nivoa IFN-γ posle 12 nedelja, a kod nekih pacijenata čak i dve godine. IFN-γ je poznat po tome da izaziva simptome kao što su zamor, bol u zglobovima mišića i temperaturu. fusnota 14 fusnota 15
Dr Njari Sithol Katedra za medicinu, Univerzitet u Kembridžu, Velika Britanija
Postoji disregulacija imunog sistema kod pacijenata sa dugotrajnim kovidom. Njihov imuni sistem, iz nekog razloga rekalibriše normalne nivoe ili normalan funkcionalni status posle kovida. On ostaje u povišem stepenu vanrednog stanja, da postoje neki džepovi viralnih fragmenata ili viralnih proteina u telima pacijenata sa dugotrajnim kovidom.
Doktor Sithole ima jednu hipotezu za povećane nivoe IFN-γ, a ona glasi da je kod pacijenata sa dugotrajnim kovidom možda ostalo tragova virusa. „Oni bi mogli da budu na veoma niskim nivoima, da se i dalje razmnožavaju, ili da ti proteini cirkulišu i navode imuni sistem da konstantno misli da je u telu prisutan patogen (virus koji izaziva bolest).“
Kod nekih pacijenata se povišeni nivo IFN-γ vratio u normalu nakon što su dobili vakcinu protiv kovida (ali ne kod svih). Uz to, značajan broj pacijenata sa dugotrajnim kovidom ima manji broj simptoma nakon što su vakcinisani. Potrebno je još istraživanja na većim grupama.
Dr Đialan Ši
Kako kovid oštećuje određene ćelije u telu
Dr Đialan Ši za Medicinskog univerziteta Harbin, u Kini, proučava kako kovid može da ošteti određene ćelije u telu sa dugoročnim posledicama.
Dr Đialan Ši Katedra za hematologiju, Medicinski univerzitet Harbin, Kina
Krupni patološki mehanizam dugotrajnog kovida je oštećenje endotelijalnih ćelija u krvnim sudovima. To može da dovede do koagulacije i tromboze koji potom dovedu do postepenog ograničavanja i smanjenja protoka krvi i kiseonika u udove, tkiva i organe, što može da dovede do otkazivanja organa.
Doktor Ši je otkrio da kovid zaražava pacijenta i vezuje se za endotelijalne ćelije, koje oblažu krvne sudove i mogu se naći svud po telu. On kaže da to rade preko dva receptora i da se razmnožavaju u okviru tih ćelija veoma brzo. Druge ćelije odumiru odmah nakon što su zaražene, ali endotelijalne ćelije ne, omogućavajući virusu da se razmnoži. Kad su endotelijalne ćelije oštećene, biološka membrana koja može da se nađe u svim ćelijama otvorena je i pokreće zgrušavanje krvi i trombozu. Zato što endotelijalne ćelije mogu da se nađu svuda po našim telima, oštećenje može biti široko rasprostranjeno i da izazove oštećenje na mnogim organima, objašnjava doktor Ši. fusnota 16 fusnota 17 fusnota 18
Korišćenje antikoagulansa i antitrombskog lečenja u ranom stadijumu infekcija kovida moglo bi da smanji zgrušavanje, kaže doktor Ši
Dugotrajni kovid ulazi u telo i ostaje u njemu, pokrenuvši imunu reakciju
To izaziva inflamatornu reakciju i oštećenje krvnih sudova
Mikro-ugrušci mogu da izazovu masovnu zgrušavanje (trombski endotelitis)
Ovo stvara povećani rizik od tromboze (povećani rizik od ugruška)
Izvor: Profesorka Resia Pretorius
Profesorka Resia Pretorius
Potrebne su specijalne analize krvi da bi se otkrio dugotrajni kovid
Dr Resia Pretorius sa Univerziteta Stelenboš, Južnoafrička Republika, takođe je otkrila da šiljasti protein kovida dovodi do oštećenja (inflamacije) endotelijalnih ćelija, i stvaraju se dodatni mikro-ugrušci koji bi mogli da dovedu do oštećenja organa.
Profesorka Resia Pretorius Katedra za fiziološke nauke, Univerzitet Stelenboš, Južnoafrička Republika
Oni mogu da imaju toliko iscrpljujuće simptome kada se prošetaju od kreveta do vrata i mogu da dobiju malaksalost posle napora koji ih toliko iscrpe da šetnja od 100 metara ili 50 metara može da ih baci u postelju na dve do tri nedelje.
„Inflamacija kod dugotrajnog kovida često prolazi bez dijagnoze zato što se ne primeti u fazi testova“, kaže profesorka Pretorius. Ona objašnjava da kod nekih ljudi, posle oko dve nedelje, telo počne da razbija male ugruške u krvi po imenu mikro-ugrušci i krv se vraća u normalu. Ali kod drugih, ti mikro-ugrušci se zadržavaju i mogu da oštete krvne sudove kao i da blokiraju krvotok do mnogih organa. To bi moglo da objasni široko rasprostranjene simptome dugotrajnog kovida, dodaje ona. Profesorka Pretorius kaže da je pomogla u razvijanju testa koji bi mogao da otkrije ove ugruške uz pomoć mašine za analizu ćelija, zvane citometar. Ovaj proces bi mogao da pomogne da se uspostavi dijagnoza takvih abnormalnosti u krvi vrlo lako zato što su citometri dostupni u većini laboratorija širom sveta.
Crvena krvna zrnca prekrivena mikro-ugrušcima kod pacijenta sa dugotrajnim kovidom (uvećano)
Zdrava crvena krvna zrnca (uvećana)
Izvor: Profesorka Resia Pretorius i Getty Images
Krv pacijenta sa dugotrajnim kovidom
Pacijent bez dugotrajnog kovida
Izvor: Prof Resia Pretorius
Profesorka Pretorius takođe veruje da se svaki put kad se zarazimo kovidom naše šanse da dobijemo dugotrajni kovid povećavaju. Studija kanadske vlade pokazuje da postoji veza između broja puta kad su pacijenti prijavili da su dobili kovid (bilo da su ti slučajevi bili potvrđeni ili se samo sumnjalo na njih) i verovatnoće da se zapati dugotrajni kovid. Međutim, doktorka Ivasaki veruje da bi trebalo da imate blažu infekciju što se više zarazite kovidom ukoliko nemate neko hronično zdravstveno stanje zbog kog biste mogli biti podložniji dugotrajnom kovidu. fusnota 19
Ima mnogo hipoteza o suštinskim razlozima zašto se ljudi razbole od dugotrajnog kovida. Međutim, naučnici ističu da smo još uvek u ranoj fazi istraživanja i da je potrebno više studija, jer bi mogla da postoje i druga objašnjenja koja još nisu dovoljno istražena.
Šta može da se savetuje ljudima sa dugotrajnim kovidom?
Naglasak na prevenciji
Najbolji način da se izbegne dugotrajni kovid je da se ne zarazite kovidom. Profesorka Pretorius i doktorka Re Dankan – koja je dežurna radiološkinja u Njukaslu sa dugim iskustvom rada na istraživanju kovida – pozivaju na poboljšanje sistema ventilacije u javnim prostorima. Oni kažu da bi škole i bolnice posebno mogle da smanje širenje virusa putem boljeg protoka vazduha. Maske mogu da pruže zaštitu onom ko je nosi i onima oko nje, kaže SZO. Vakcinacija je takođe poznata po tome da smanjuje rizik od dobijanja kovida. fusnota 20 fusnota 21 fusnota 22
Šta možete da učinite da biste pomogli samom sebi
Iznenađujuće, ali vežbanje bi moglo da pogorša vaše simptome. Pacijentima bi moglo biti lakše ako nauče kako da se kontrolišu i treba da pokušaju da postignu ravnotežu između nivoa aktivnosti i odmora. I fizičke i mentalne aktivnosti zahtevaju energiju. Važno je naći nivo aktivnosti koji izazivaju prekomerne nivoe zamora i bola kasnije da bi izbegli takozvani „slom ili povratak simptoma“. To se ponekad naziva osnovnim nivoom energije, koji se naziva još i energetska koverta. fusnota 23
Ako premašim vlastitu kovertu energije, svi moji simptomi se pogoršaju. Život je mnogo sporiji ovih dana – ponekad nemam energije da se obučem pre podneva. Savetovali su me da maksimalno smanjim upotrebu stepenica. Pre nego što sam imala kovid, išla sam u teretanu tri do četiri puta nedeljno i učestvovala u brojnim volonterskim aktivnostima, radila sam šest dana nedeljno pri uslugama za beskućnike i bila veoma aktivna u mojoj crkvi.
Pokušajte da ostanete između dve krajnosti napora. Previše aktivnosti može da dovede do sloma
Izvor: NHS
Neka stanja mogu da se leče
Kao što je pomenuto ranije, ima simptoma koji mogu da se leče postojećim lekovima, iako ne postoje konkretno odobreni lekovi za dugotrajni kovid. Klinički testovi takođe žele da iskoriste antivirusne lekove kao pomoć pri eliminaciji virusa iz tela, mada nije sigurno da virus zapravo stvarno ostaje u telu. fusnota 24
Naučnici kažu da je potrebno više istraživanja da bi se razvio novi metod lečenja. Oni su saznali mnogo toga u poslednjih nekoliko godina i nadaju se da da će moći da pomognu pacijentima sa dugotrajnim kovidom još i više u godinama koje dolaze.
Svaki put kad imam nekoliko boljih dana, pomislim kako ću se uskoro vratiti na posao. Prošlo je godinu i po dana. Svaki put kad nazadujem, pogodi me malo teže. Propuštam mnogo toga. Nisam osoba koja želim da budem. Ne živim životom kojim želim da živim. Nisam ona mama, supruga, ćerka ili prijateljica koja želim da budem. Ono što me tera da guram dalje je prihvatanje stvari kakve jesu, držanje za ono što je stvarno važno, male stvari, nada u dolazak boljih vremena, verovanje da će ovo uskoro biti samo bleda uspomena.
* Slike i animacija su osmišljeni da predstavljaju simptome dugotrajnog kovida uopšteno a ne da stvore naučno autentičan opis.
Korona virus: Kakve su to nove FLiRT varijante, najdominantnije u 2024.
Kako se pandemije završavaju?
Preminuli lekari u Srbiji: Beli mantili iza kojih je ostala crnina